Radoslav Dragijević (75) iz sela Zlot kod Bora, protiv kog je Viši sud u Negotinu obustavio postupak za neprijavljivanje ubistva dvogodišnje Danke Ilić i pomoć okrivljenima nakon zločina, prema obrazloženju Apelacionog suda u Nišu pravno ne može da odgovara za ova dela. Iz odluke suda proizilazi da je tužilaštvo teretilo oca okrivljenog za ubistvo da je znao da je njegov sin telo deteta doneo u njihovu porodičnu kuću, ali da ga nije prijavio, a potom je telo premešteno i sakriveno u "neku napuštenu kuću".
Apelacioni sud u Nišu je potvrdio optužnicu protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića za teško ubistvo deteta, za šta im preti doživotna kazna zatvora. Međutim, u slučaju oca Radoslava, sud je doneo odluku o odbacivanju jer prema zakonu izvršilac ovih krivičnih dela ne može da odgovara ukoliko je pomoć pružio krvnom srodniku, ili ga nije prijavio.
Telo premestili sa deponije u kuću, pa u straćaru?
Prema navodima iz optužnice, Dejan Dragijević je u dogovoru sa Srđanom Jankovićem učestvovao u ubistvu devojčice, a potom je njeno telo premešteno.
"Neposredno posle ubistva deteta, telo je Dragijević, iz opisa u optužnici, sa deponije doneo u svoju kuću u selu Zlot, uz znanje svog oca Radoslava Dragijevića, a potom opet telo premestio, odnosno ostavio u nekoj napuštenu kući", navodi se u odluci suda, uz pojašnjenje da je sud u optužnici zanemario činjenicu da je Radoslav pomogao rođenom sinu, zbog čega je oslobođen gonjenja.
Jezivo priznanje u tužilaštvu i ključni dokaz sa GPS-a
Danka Ilić je, prema optužnici Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru, ubijena 26. marta 2024. godine u Banjskom Polju kod Bora, nakon što je nestala iz dvorišta imanja svoje majke Ivane. Iako potraga traje već dugo, telo devojčice do danas nije pronađeno. Optužnica se temelji na prvobitnim priznanjima osumnjičenih, koja su kasnije negirali, ali i na brojnim drugim dokazima.
"Gotovo dva sata je pričao do detalja šta se sve dogodilo. On je kazao da je nakon udarca kolima Danka pala, a da je on sa sedišta suvozača istrčao, prišao joj i u momentu počeo da je davi rukama. Stiskao joj je svom silinom vrat i ona je vrlo brzo, po njegovoj proceni, prestala da diše. Nakon toga ubacili su njeno telo u gepek, a zatim odvezli i bacili na deponiju", podseća izvor na jezivo priznanje Dejana Dragijevića.
Priznanje okrivljenih potvrđeno je i zapisom sa GPS uređaja iz službenog vozila "fijat panda" borskog "Vodovoda", koji je pokazao da je automobil u kritično vreme bio na deponiji tačno minut i 41 sekundu. Okrivljeni su za oko sedam minuta udarili Danku, uneli je u vozilo i odvezli na deponiju, odakle je telo kasnije, prema sumnjama, premešteno.
Otac i dalje tvrdi da su nevini
Odluka o obustavi postupka protiv Radoslava Dragijevića još uvek nije konačna, jer tužilaštvo ima pravo žalbe o kojoj bi ponovo odlučivao Apelacioni sud u Nišu. Radoslav, koji se brani sa slobode, od prvog dana tvrdi da njegova porodica nema veze sa zločinom.
"Ja ne mogu da poverujem da je moj sin to uradio. Iskreno da kažem, ja sve mislim da je ovo nameštaljka. Ja nisam kriv, meni ne mogu ništa, samo sina da mi ne diraju. Nije moguće da oni to tako urade, da tako ubiju dete. Ne možete rupu iskopati za tri minuta", govorio je ranije stariji Dragijević, koji je čak iznosio i tvrdnje da je devojčica živa.
Autor: D.S.
