Strahinja Stojanović (28), meta bombaškog napada u kom je teško ranjena španska misica Olac Bilbao (20), jedna je od ključnih ličnosti u likvidaciji Miloša Vidakovića, ubijenog u sukobu porodica Šaranović i Bojović.
To pokazuju informacije iz žalbe Tužilaštva za organizovani kriminal na oslobađajuću presudu Specijalnog suda Milošu Delibašiću, navodnom organizatoru ubistava Vidakovića i Nikole Bojovića i nećaku Slobodana Šaranovića, piše "Blic".
U obimnoj žalbi, u kojoj se u najmanje 10 navrata pominje Stojanovićevo ime, pre svega u kontekstu ubistva njegovog kuma Vidakovića. Iako Stojanović nije obuhvaćen istragom i ne povezuje se otvoreno sa klanom Slobodana Šaranovića, žalba ne ostavlja prostor za sumnju da je sa ubistvom bio povezan - makar kao bitan svedok.
Sukob oko žene
Pozadina priče o ubistvu Vidakovića iz ugla Stojanovića, prema mišljenju tužilaštva, sastoji se u sukobu koji su kumovi imali zbog toga što je Vidakovića supruga navodno prevarila sa Stojanovićem. Tužilaštvo do tog zaključka dolazi na osnovu iskaza Miloša Vojnovića, Vidakovićevog ubice, koji je priznao krivicu i ključnog svedoka protiv Šaranovićevog klana, ali i oca ubijenog i njegove supruge.
Prema tim informacijama, sukob Stojanovića i Vidakovića počeo je u aprilu 2013. godine - tri meseca pre ubistva u Budvi. Stojanović je tada teško ranio kuma Vidakovića: navodno ga je upucao u nogu i glavu (Vidaković je zadobio ranu oka). Međutim, prema rečima njegovog oca, Vidaković je odbio policiji da kaže ko je i zbog čega na njega pucao. Otac žrtve smatra da je Stojanović bio u strahu od Vidakovićeve osvete, te je zbog toga počeo da se druži sa Delibašićem i Vojnovićem.
DNK na pištolju
Osim toga, Stojanovića inkriminišu brojni materijalni dokazi. Pre svega, brojni snimci i fotografije, nastali u istrazi i tokom tajnog praćenja, potvrđuju da su se Stojanović i Delibašić viđali praktično svakodnevno u periodu pre i neposredno posle ubistva Vidakovića. Stojanović se vidi na fotografijama u iznajmljenom "štek" stanu, gde su se Delibašić i Vojnović krili nakon i pre ubistva. Naročito su indikativni materijalni dokazi nađeni u stanu i na pištolju Delibašića (oduzetog od njega u Budvi nakon ubistva).
Prema nalazima veštačenja, Stojanovićev DNK nađen je i na pištolju, i u stanu Delibašića, ali i na drugim predmetima - kompjuteru korišćenom za komunikaciju unutar bande i pancirima spremljenim za period posle likvidacije. Takođe, policija je pronašla i razgovor obavljen sa Stojanovićevog telefona, u kom je naručen taksi za prebacivanje Delibašića iz Bara u Budvu.
"Nemam ja IQ 20"
Uprkos tome, Stojanović nikada nije saslušan u istrazi ubistva. Nije ni mogao biti: u trenutku istrage bio je uhapšen u Holandiji, iz koje je izručen po poternici zbog iznude. Kada se po naredbi sudije pojavio na sudu, Stojanović je to sam priznao:
- Osuđen sam na tri godine, a ostalo mi je da odslužim još 11 meseci. S Milošem Vidakovićem sam bio u kumovskim odnosima i nismo bili u sukobu. Njegovu suprugu poznajem i u korektnim smo odnosima - rekao je Stojanović, a potom je odbrusio sudiji, koji je pokušao da mu postavi dodatna pitanja:
- Nemam ja IQ 20, pa da mi se isto pitanje postavlja na različite načine - rekao je Stojanović.