Da sudbina nije surovo umešala svoje prste, Dejan Milojević bi danas, 15. aprila 2025. godine, slavio svoj 48. rođendan. Nažalost, srpska i svetska košarka i dalje teško prihvataju činjenicu da je pre skoro godinu i po dana izgubila jednog od svojih najvoljenijih ljudi, čoveka čiji su osmeh, harizma i neizmerna posvećenost sportu ostavljali neizbrisiv trag gde god da se pojavio.
Te kobne večeri, 17. januara ove godine, dok je bio na večeri sa stručnim štabom Golden Stejt Voriorsa, tima u kojem je radio kao pomoćni trener, Milojeviću je iznenada pozlilo. Hitno je prebačen u bolnicu i podvrgnut operaciji srca, ali uprkos ogromnim naporima američkih lekara, borba za njegov život trajala je svega nekoliko sati.
Vest o njegovoj smrti potresla je celo košarkaško bratstvo, od Beograda, do Podgorice i Istanbula, preko Valensije, pa sve do San Franciska. Emotivni oproštaji usledili su u svim njegovim bivšim klubovima, a najdirljivije scene viđene su u beogradskoj Areni, gde su se od svog Dekija oprostili Partizan i Mega, kao i u Čejs centru u San Francisku, gde je cela hala plakala, dok su Voriorsi doneli odluku da do kraja sezone na svojim dresovima nose srce s njegovim inicijalima.
Pitam ga šta će biti, a on mi kaže... Jovanović pričao o legendarnom Milojeviću!
Milojevićeva karijera bila je ispunjena trofejima i nezaboravnim utakmicama. Kao igrač, prošao je kroz Beovuk, FMP, Budućnost, Partizan, Valensiju i Galatasaraj, ali je najdublji trag ostavio u dresu crno-belih. Sa Partizanom je osvojio dve titule prvaka i jedan šampionski prsten u Jadranskoj ligi, a tri godine zaredom proglašavan je za MVP-a regionalnog takmičenja, što do danas nije ponovio nijedan igrač.
Foto: Tanjug/Marko Đoković
Posebno mesto zauzima i njegova reprezentativna karijera. Sa selekcijom Jugoslavije do 22 godine osvojio je zlato na Evropskom prvenstvu u Trapaniju 1998., a potom je 2001. godine sa seniorskim timom Srbije i Crne Gore stao na najviši stepenik postolja na Evropskom prvenstvu u Turskoj, kao deo generacije koju je predvodio Svetislav Pešić.
Nakon povlačenja sa parketa, vrlo brzo je prešao u trenerske vode. Sa Megom je izgradio prepoznatljiv sistem koji je lansirao desetine mladih igrača u Evropu i NBA ligu, a kruna tog rada bila je titula Kupa Radivoja Koraća 2016. godine.
Posle jedne sezone u Budućnosti, Milojević je dobio životnu priliku i preselio se u NBA, gde je 2021. godine postao deo stručnog štaba Golden Stejt Voriorsa. I tamo je, kao i svuda do tada, svojom dobrotom i toplinom osvojio apsolutno sve... Od zvezdi tima, preko stručnog štaba, do publike.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Sa Voriorsima je osvojio šampionski prsten u sezoni 2021/22, a pred njim je bila blistava trenerska budućnost, o kojoj je, nažalost, moglo samo da se sanja. Njegov prerani odlazak ostavio je ogromnu prazninu, a srpska košarka i sport u celini ostali su bez čoveka koji je znao da spoji srce, znanje i karakter.
Dejan Milojević preminuo je 17. januara, a sahranjen je 12. februara 2024. godine na Novobežanijskom groblju u Beogradu, uz prisustvo porodice, prijatelja, bivših saigrača, kolega i poštovalaca. Njegovo ime i dela ostaće zauvek upisana u istoriju srpskog i evropskog sporta. A danas, na dan kada bi napunio 48 godina, cela košarkaška porodica ga se sa ponosom i tugom seća.
Autor: Aleksandra Aras
