Napustio nas je jedan od najboljih srpskih trenera svih vremena - Duško Vujošević, koji je iza sebe ostavio neizbrisiv trag, kako u rezultatima, tako i u igračima, ali i trenerima koje je obučavao uz sebe.
O tome je pričao profesor Vladimir Koprivica, koji mu je predavao na fakultetu, a kojeg je tamo i upoznao, a sa kojim je kasnije sarađivao u Partizanu.
Vladimir Koprivica je uz fotografiju iz indeksa Duška Vujoševića, koja dosad nije viđena u javnosti, imao i emotivan oproštajni tekst, kroz koji je opisao njihov prijateljski i profesionalni odnos.
- Dule Vujošević (1959-2026). Fotografija iz 1978. godine iz indeksa, kada je upisao Višu trenersku školu u kojoj sam, kao asistent, bio sekretar i predavač. Tada smo se upoznali. Diplomirao je među prvima.
- Život, voljeni Partizan kasnije nas je spojio na košarkaškom terenu. Prošli smo mnogo toga zajedno u Partizanu, zatim u reprezentaciji Crne Gore, pa nastavili druženje, saradnju i kasnije. Dule je veliki trener koji je spojio nespojivo: razvijao je mlade igrače, davao im šansu i pravio rezultate. Nije školovao samo igrače, već i članove stručnog štaba - stvarao je dobre igrače i trenere. I po tome bio jedinstven, nenadmašan.
- I ono lično - voleli smo se i poštovali, sjajno sarađivali, ali nikada lako. Sve je prolazilo ozbiljnu proveru, analizu do detalja. Tražio je od svih nas, posebno od sebe, bezrezervnu posvećenost do ivice samouništenja. Pamtim žestoke tajmaute, poluvreme u svlačionici, pakao za vreme utakmice koji se najčešće pretvarao u raj, u pobedu. Pamtim i potpunu iscrpljenost na kraju utakmice kada nismo imali snage da se radujemo...
- Ali, Dule se ljutio samo kada su mu vređali boginju Košarku, onakvu kakvom je on vidi. Kao da mu vređate majku, ćerku, otadžbinu. Tada je bio spreman da ubije i pogine za tu ljubav, za odbranu časti. Pamtim i kraj sezone sa tri titule, pripremljen dugačak govor igračima i stručnom štabu, koji se sveo na samo jednu njegovu rečenicu: "Ne bih voleo da iko od vas pomisli da ga ne volim". A zatim nagli odlazak sa sastanka u suzama. Volimo i mi tebe, veliki naš DULE. Vreme je da bude ono što nikada nisi sebi dozvolio - da se odmoriš. Laka ti zemlja i VELIKO TI HVALA. Tvoj Profa.
Autor: Iva Besarabić
