Čak i kada vam se čini da se uspešno nosite sa svim izazovima, stres se može pokazati kroz emocije i to kako reagujete na najobičnije događaje.
Razumemo kako osećaji mogu sugerisati da živite u stalnoj napetosti.
Kako emocije utiču na stres
Da biste naučili kako da upravljate emocijama i formirate zdrave mehanizme za prevazilaženje stresa, važno je da jasno identifikujete situacije koje vas izbacuju iz ravnoteže. Za početak, shvatite razliku između onoga što uzrokuje stres (okidače) i samog stresa (vaša reakcija na njih). Rok na poslu, bučna deca ispred prozora - to su okidači. Stres ne stvaraju oni, već emocije koje iskusite sa njima.
Prema mišljenju stručnjaka ako osoba stalno doživljava negativne emocije - ljutnju, razočaranje, depresiju, ogorčenost, nesigurnost, sramotu, krivicu - mozak počinje da registruje te informacije kao normalne, tada ti osećaji postaju automatska reakcija na okidače.
Osoba je pod stresom bukvalno iz bilo kojeg razloga. Iako je stres štetan za mentalno i fizičko zdravlje, može biti koristan. Na seminarima za upravljanje stresom objašnjeno je da postoje dve vrste stresa: pozitivan i negativan. Dobar stres je neophodan za pripremu važnog sastanka, prezentacije ili bilo koje druge aktivnosti koja izaziva nervozu. Ali protok hormona stresa tokom nevolje izaziva maglovito razmišljanje. Razmislite kako da shvatite da je veća verovatnoća da ćete doživeti negativan stres nego pozitivan.
Predajete se impulsima
U mirnom stanju, mi procenjujemo situaciju pre nego što na nju odgovorimo. Ali kada je stres na čelu, gubite sposobnost razumnog razmišljanja. Misli postaju haotične, nekoherentne, teže je regulisati svoje ponašanje. U ovom stanju, čovek se lako prepušta impulsima i radi ili govori ono što uopšte ne želi.
Teško vam je da se sećate običnih stvari
Kada osoba doživi visok nivo stresa, mozak počinje da deluje na način borbe. Teško mu je da se koncentriše na bilo šta osim na problem. Ali usredsređivanje na problem u ovom stanju ne pomaže u njegvoom rešavanju: osoba nije u stanju da objektivno sagleda situaciju i fokusira se samo na činjenicu što se dogodilo.
Osećaj ljutnje i razdražljivost
Ako vam se čini da se lako uzrujavate zbog najmanjeg razloga, to može značiti da ste iscrpljeni od stalnog stresa. Negativne emocije oduzimaju puno energije, smanjuju naše unutrašnje rezerve i otpornost na iritacije.
Ne možete donositi odluke
Pod stresom, osobi je teško da donese čak i najobičnije odluke. Pokušaji da se preispita situacija i izračunaju svi scenariji ne deluju zbog nemogućnosti koncentracije. Ako vaš posao zahteva veštine donošenja odluka, stres može ozbiljno uticati na produktivnost.
Pojačava se depresija ili anksioznost
Nemogućnost upravljanja stresom može pogoršati mentalne poremećaje poput anksioznosti ili depresije. Negativne emocije dovode do problema zbog kojih se čovek oseća bespomoćno. Protok hormona stresa može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema koji potiskuju naš imuni sistem, povećavaju rizik od srčanog udara i moždanog udara, a takođe povećavaju našu anksioznost, depresiju i druge emocionalne probleme.