Kako ograne prvo sunce i ljudi počnu laganije da se oblače posle duge zime, tako oko sebe počinjemo učestalije da čujemo kašljanje i kijanje. Skoro da ne postoji osoba koja ne zna nekoga ko je prehlađen, a to što sto su prehlade toliko česte u proleće nije samo do načina oblačenja, nego zavisi i od mnogih drugih faktora.

Veoma je bitno da oni koji su već prehlađeni vode računa o svojoj okolini i paze da ne zaraze druge.

- Da bi se zaštitili od virusnih infekcija prvo je važno znati da oni koji kijaju i kašlju ako stave ruku na usta, ništa nisu uradili, jer čestice koje izlete prilikom kijanja dostižu brzinu od 320 kilometara na sat, a kad kašlju negde oko 80 kilometara na sat. Ako se stavi ruka, ništa nije učinjeno. Naprotiv, na ruci ostaju gnoj, sluz, bakterije i virusi i onda se pruži nekom ruka. Najbolje bi bilo staviti maramicu, platnenu ili papirnu, jer onda se neće rasuti. U suprotnom, klice se izbace dva do četiri metra i svako ko to udahne u naredna dva-tri dana može da se prehladi. Na metalnom novcu virus može da preživi tri do četiri dana, dok na novčanicama može da opstane i do 17 dana - priča doktor.

U slučaju da ste se zarazili, veoma je važno da se ne krećete među ljudima koliko je to moguće i da mirujete, jer u suprotnom može doći do komplikacija.

- Ako je neko dobio infekciju, ne treba da šeta među ljudima dva-tri dana, nego da odleži. Ako ne bude ležao, to može da se iskomplikuje, pošto je proleće, svi smo umorni, doći će kod mlađih do upale uha, upale sinusa, koja traje i do mesec dana, a kod starijih dijabetičara može doći i do upale pluća. Zato je važno mirovanje - savetuje on.

Ukoliko ste se zarazili, u prvim danima infekcije možete zaustaviti razvoj bolesti na jednostavan, ali ne toliko prijatan način.

- Ako smo se zarazili, prvi simptom je suvo, zategnuto grlo. Već sutradan sa tim može da pomogne đumbir. Treba kupiti koren đumbira, ne ljuštiti ga, odrezati oko centimetar dužine i bez šećera i medova dugo ga žvakati, oko 15-20 minuta. Ljut je i neprijatan, ali moćno ubija viruse koji su počeli preko sluzokože da ulaze u organizam. Trećeg dana se javlja grebanje u grlu. Ako do toga dođe, već smo pomalo zakasnili, ali može da pomogne opet đumbir. Ukoliko to ne upali, može da pomogne sledeća kombinacija - pola čaše tople vode, kašičica soli i kašičica sode bikarbone. Time treba dobro pročistiti grlo, dobro izgroljiti i tako se povećava šansa da se spreči razvoj prehlade - objašnjava doktor Borović.

Kako izbeći infekciju

Ako ste bili u kontaktu sa nekim ko je prahlađen ili znate da ste skloni prolećnim prehladama, postoji način da se zaštitite i sprečite da se infekcija javi kod vas. Evo šta treba da radite.

1) Pranje ruku

- Ako smo bili u kontaktu sa nekim ko kašlje, kija i prehlađen je, moraju se dobro oprati ruke i isprati sluzokože da bi se zaštitili koliko je moguće.

2) Fizička vežba

- Vežbanjem se podiže otpornost organizma i jača imunitet.

3) Vežbe disanja

4) Unositi dovoljno vitamina C

Neophodno je unositi i dovoljno vitamina C - dnevna doza je 83 miligrama, dakle, velika, jedra narandža ili čak i dve dnevno ili grejpfrut, kivi.

5) Unositi dovoljno vitamina A

Važno je uzimati A vitamin, koji ojačava sluzokože tako da se povećava šansa da ostanemo zdravi, da ne dobijemo virus. Ulazna vrata za naš organizam su sluzokože, dakle virus može da uđe u organizam preko očiju, nosa, usta ili genitalija. Vitamin A se može naći u šargarepi, kajsiji, breskvi i bundevi. Sad bundeva ima svuda, a ona sadrži samo 18 kalorija i može se pripremiti na više načina. Važno je uzimati i žitarice, a ako nećemo to, postoje preparati sa cinkom i selenom. Nažalost, zemljište Srbije nema mnogo selena, pa ga nema mnogo ni u hrani koju jedemo. Ako želimo visoku dozu selena, treba da unesemo jedan do dva brazilska oraha dnevno.

6) Rano odlaženje i krevet i dovoljno sna

- Dok smo zdravi, treba ranije poći na spavanje. Hormon melatonin, koji podiže imunitet, stvara se samo ako smo pošli na spavanje orijentaciono sat-dva pre ponoći. On nas štiti od raka, srčanog udara, moždanog udara, podiže imunitet, daje ženama lep ten i čini još mnogo toga dobrog za naš organizam. Većini ljudi treba šest do osam sati sna, pa se potrudite da ne spavate manje od toga.

Autor: V. Tanacković