Mnogi tamane namirnice koje izazivaju nagli skok šećera u krvi verujući da su su zdrave.
Mnoge namirnice sadrže veliku količinu šećera u sebi, te preteran unos istih može uticati na zdravlje, a posebno ukoliko imate dijabetes. Za većinu namirnica se zna da sadrže mnogo šećera u sebi, međutim, postoje "skriveni" šećeri i za mnoge namirnice ne bismo rekli da sadrže šećer.
Endokrinolog Armine Afonina izdvaja pirinač, pšenično brašno i suvo voće kao skrivene izazivače skoka glukoze u organizmu.
Šećer nije jedini krivac
Prema Afonininim rečima, pored slatkiša, postoji mnogo namirnica s visokim glikemijskim indeksom za koje ste bili ubeđeni da sadže minimum šećera i da su bezopasne. Međutim, mnoge od njih utiču na nivo glukoze u krvi. Na primer, peciva od pšeničnog brašna, beli pirinač, pasta i pire krompir ubrajaju se među namirnice koje brzo podižu šećer u krvi.
Kada konzumiramo takve ugljene hidrate, telo ih brzo razgrađuje, što izaziva nagli skok šećera, a zatim i nagli pad, posle čega sledi osećaj gladi i umora. Takođe, visok glikemijski indeks imaju griz, kornfleks, čips i vafli.
I među povrćem ima problematičnih namirnica, a to se pre svega odnosi na kuvanu cveklu, šargerepu i bundeve. Takođe, suvo voće može imati koncentrisaniji sadržaj šećera, što takođe doprinosi povećanju glukoze.
Afonina preporučuje umerenost kada je u pitanju suvo voće i savetuje kombinovanje sa hranom bogatom vlaknima i proteinima kako bi se smanjio uticaj na šećer u krvi.
Način pripreme hrane utiče na glikemijski indeks
Afonina naglašava da način pripreme hrane može značajno da promeni njen glikemijski indeks.
Na primer, pire krompir ima veći glikemijski indeks od pečenog krompira, dok kuvani beli pirinač može da izazove brži skok glukoze od smeđeg pirinča, koji sadrži više vlakana i složenih ugljenih hidrata.
Vlakna usporavaju apsorpciju šećera, čime se smanjuje glikemijsko opterećenje obroka.
Važnost fizičke aktivnosti
Afonina preporučuje uravnoteženu ishranu koja uključuje različite izvore proteina, zdravih masti i ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom.
Uz pravilnu ishranu, umerena fizička aktivnost takođe može pomoći u stabilizaciji šećera u krvi, smanjenju telesne težine i smanjenju rizika od hroničnih bolesti kao što je dijabetes. Redovno vežbanje pomaže telu da bolje koristi insulin, hormon koji je ključan za regulisanje glukoze u krvi, prenosi world-today-news.com.
Autor: Zorica Lazarević
