Zašto brzi recepti ne znače lenjost, i zašto društvo i dalje svaljuje odgovornost samo na žene
Koliko puta ste naišli na lak, brz i jednostavan recept i čuli komentar da se narodski zove „Lenja žena“? Brzi kolači, torte bez pečenja, obroci koji se spremaju u trenu – i odmah se nameće etiketa. „Lenja žena“, kažu. Ali zašto bi biti praktična i efikasna u kuhinji automatski značilo lenjost?
Ovaj mit je više od običnog izraza – on odražava stereotip koji i dalje uporno postoji: da je žena dužna da provede sate nad šporetom, dok je svaka prečica ili jednostavan trik - prevara i lenjost. Kao da vrednost jela meri vreme koje je utrošeno, a ne ukus i trud. Recepti poput torte sa jagodama i Oreo keksom, ili brzi kolači, nisu znak lenjosti – već znak pametnog planiranja i kreativnosti.
Foto: Pixabay.com
A gde su muškarci u celoj priči? Kada oni naprave isto jelo, nikome ne pada na pamet da ga etiketira kao „lenjeg“. Često se hvali majstorstvo, inovativnost i hrabrost da uđu u kuhinju. Iako je muškarac podjednako odrasla osoba kao i žena i koja treba da se brine o sebi i svojim ukućanima. Zašto bi društvo automatski povezivalo brz i jednostavan recept sa ženom i njenom vrednošću?
Brzi recepti nisu kompromis između truda i ukusa – oni su dokaz da se ljubav i veština mogu izraziti i kroz praktičnost. Žena koja pravi kolač ili tortu u pola sata ne umanjuje ni sebe, ni jelo, ni zadovoljstvo koje pruža. Naprotiv, ona pokazuje da pamet, organizacija i kreativnost mogu stvoriti vrhunski rezultat bez trošenja nepotrebnog vremena.
Možda je vreme da prestanemo da koristimo etiketu „lenja žena“ i počnemo da pričamo o genijalnosti, efikasnosti i uživanju u kuvanju bez stresa. Jer kuhinja ne poznaje pol – poznaje samo ideju, veštinu i ljubav prema onome što stvaramo. I sledeći put kada vidite recept koji se sprema lako i brzo, setite se: to je pametan izbor, a ne lenjost.
Autor: S.Paunović
