Bez mesa, ali sa punim ukusom – tradicionalno jelo u modernom, laganijem ruhu.
Sarma je sinonim za domaću kuhinju, porodični sto i miris koji ispuni ceo stan. Ali verzija bez mesa? Tu mnogi podignu obrvu – dok ne probaju. Posna sarma, kada se napravi kako treba, ima dubinu, sočnost i onu poznatu toplinu koju očekujemo od ovog jela. Razlika je samo u tome što je lakša za stomak, a jednako bogata ukusom.
Tajna je u punjenju koje nije samo pirinač i luk, već prava mala riznica aroma. Kombinacija pirinča, sitno seckanih šampinjona, rendane šargarepe, crnog luka i oraha daje teksturu koja podseća na klasičnu sarmu. Dimljena aleva paprika i malo paradajz pirea donose puninu, dok lovorov list i biber zaokružuju priču. Rezultat je fil koji je sočan, mirisan i iznenađujuće konkretan.
Priprema je jednostavna: na malo ulja propržite crni luk, dodajte šampinjone i šargarepu, pa kada omekšaju umešajte opran pirinač, seckane orahe, kašiku-dve paradajz pirea i začine. Listove kiselog kupusa isperite po potrebi, punite smesom i pažljivo uvijajte. Na dno šerpe stavite par listova kupusa, poređajte sarme, nalijte vodom da ogreznu i kuvajte na tihoj vatri oko sat i po. Pred kraj možete dodati malo paradajz soka za dodatnu sočnost.
Foto: Unsplash.com
Najlepši deo? Sutradan su još bolje. Ukusi se prožmu, sarma omekša taman koliko treba, a i najveći ljubitelji mesa zaborave da u tanjiru nema ni grama mlevenog. Posna sarma nije kompromis – ona je dokaz da tradicija može da se prilagodi, a da pritom zadrži dušu i puni tanjir zadovoljstvom.
Autor: S.Paunović
