Od poremećaja štitaste žlezde do bolesti zglobova – stručnjaci objašnjavaju koje su najčešće autoimune bolesti i zašto su žene u većem riziku.
Autoimune bolesti su stanja u kojima imuni sistem, koji inače štiti organizam od virusa i bakterija, počinje da napada sopstvene ćelije i tkiva. U takvim situacijama telo pogrešno prepoznaje sopstvene strukture kao pretnju, što dovodi do upala i oštećenja različitih organa. Ova stanja mogu biti privremena, ali su u velikom broju slučajeva hronična i zahtevaju dugotrajno praćenje i terapiju.
Postoji više od stotinu različitih autoimunih bolesti, a neke od najčešćih su poremećaji štitaste žlezde poput Hašimotovog tireoiditisa i Grejvsove bolesti, zatim reumatoidni artritis, lupus, psorijaza, multipla skleroza i celijakija. Ono što je posebno zanimljivo jeste da ove bolesti mogu zahvatiti gotovo svaki deo organizma – kožu, zglobove, nervni sistem, digestivni trakt ili hormone.
Statistika pokazuje da žene znatno češće obolevaju od autoimunih bolesti nego muškarci. Procene govore da čak oko 70 do 80 odsto pacijenata čine žene. Posebno su među njima zastupljeni lupus, Hašimotov tireoiditis, reumatoidni artritis i multipla skleroza. Sa druge strane, pojedina stanja poput ankilozirajućeg spondilitisa ili nekih oblika dijabetesa tipa 1 nešto su češća kod muškaraca, ali je ukupni broj i dalje manji u odnosu na žensku populaciju.
Razlozi za ovakvu razliku još uvek se istražuju, ali naučnici ističu nekoliko važnih faktora. Hormoni, pre svega estrogen, imaju snažan uticaj na imuni sistem i mogu doprineti njegovoj većoj aktivnosti kod žena. Pored toga, genetika takođe igra značajnu ulogu, jer se mnogi geni koji regulišu imuni odgovor nalaze na X hromozomu, kojeg žene imaju dva. Smatra se da upravo kombinacija hormonskih, genetskih i spoljašnjih faktora povećava rizik od razvoja ovih bolesti.
Foto: Pexels.com
Iako su autoimune bolesti često dugotrajne, rana dijagnostika i pravovremena terapija mogu značajno ublažiti simptome i sprečiti komplikacije. Zato lekari sve više naglašavaju važnost osluškivanja sopstvenog tela, redovnih pregleda i pravovremenog reagovanja na neobične promene. Što se ranije prepozna problem, veće su šanse da se bolest drži pod kontrolom i da kvalitet života ostane očuvan.
Autor: S.Paunović
