Saznajte kako odabrati mladi luk na pijaci. Jedan detalj na dnu pera otkriva da li je tretiran hemijom ili je prirodno gajen.
Mnogi od nas jedva čekaju prolećne plodove na tezgama, ali je ključno znati kako odabrati mladi luk koji nije tretiran prekomernom hemijom. Prema savetima iskusnih domaćica i starih baštovana, dovoljno je da pogledate dno pera jer ono otkriva pravu istinu o načinu uzgoja koju prodavci često prećutkuju.
Šta dno pera govori o načinu uzgoja
Kada razmišljate o tome kako odabrati mladi luk, prva stvar koju treba da uradite jeste da blago razmaknete pera pri samom dnu, tamo gde bela glavica prelazi u zeleni deo. Kod prirodno gajenog luka, ovaj prelaz je postepen, sa vidljivim tragovima zemlje ili blagim nepravilnostima u boji.
Ako primetite sitne bele tačkice ili naslage nalik puderu, to može biti jasan signal da je biljka tretirana pesticidima neposredno pre iznošenja na tezgu. Prirodni luk ima čvrsta, ali ne i kruta pera, dok onaj „hranjen“ hemijom često deluje neprirodno uspravno i krto.
Stariji prodavci često kažu da je najlepše povrće zapravo ono koje ima po neku „feler“ tačku. Etnolozi koji su proučavali običaje srpske trpeze beleže da su naši stari uvek birali luk srednje veličine. Prevelike bele glavice u martu nisu prirodna pojava, već rezultat forsiranja azotnim đubrivima.
Ako ste u nedoumici kako odabrati mladi luk, potražite onaj koji ima tanka, elastična pera i koren koji još uvek miriše na vlažnu zemlju. Takav luk ne samo da je zdraviji, već ima onu karakterističnu ljutinu koja otvara apetit.
Najčešće greške pri kupovini ranog povrća
Mnogi prave grešku birajući vezice koje su prethodno oprane i stoje u vodi. Iako deluje sveže, takav mladi luk brzo gubi vitamine i može postati leglo bakterija ako stoji na suncu.
Nutricionisti ističu da je najbolje kupovati luk koji je još uvek blago „prljav“ od zemlje. Iskusni kuvari dodaju da je bitno obratiti pažnju i na miris – prirodni mladi luk ima oštar, specifičan miris čak i pre nego što ga zasečete, dok onaj tretiran hemijom često nema nikakvu aromu.
Autor: D.Bošković
