Rak kože ne bira vidljiva mesta - može da se razvije i na vlasištu, gde ga kosa skriva, te nije retkost da ga prvo uoče frizeri tokom šišanja.
Gusta, bujna kosa ne pruža potpunu zaštitu koži glave od raka kože. Ultraljubičasto (UV) zračenje ipak pronalazi put do kože, posebno duž razdeljka, na temenu ili u zonama gde je kosa ređa.
U suštini, promene mogu da se razviju bilo gde na koži gde svetlost dopire. Upravo zato vlasište (skalp) predstavlja "tihu zonu" u kojoj promene mogu duže da ostanu neprimećene.
Na globalnom nivou, rak kože spada među najčešće maligne bolesti, što dodatno naglašava značaj prevencije.
Kako izgleda rak kože na skalpu
Rak kože na vlasištu često ostaje skriven i otkriva se kasnije nego na drugim delovima tela.
- Kosa pruža samo delimičnu zaštitu od UV zračenja, a rak se razvija zbog nekoliko faktora - kaže dermatološkinja dr Norin Mohsin iz Klivlend klinike.
Na vlasištu se promene najčešće ispoljavaju kao ranice koje ne zarastaju, perutave ili zadebljale lezije, mladeži koji menjaju oblik, boju ili veličinu, ili čvorići skloni krvarenju.
Osobe u riziku od raka kože na glavi
Iako su osobe svetlije puti, kao i ljudi bez kose (alopecija) pod većim rizikom, rak kože može da se razvije kod svakoga.
Kako objašnjava doktorka Mohsin, rizik od razvoja raka kože na glavi zavisi od sledećih faktora:
ukupne izloženosti UV zračenju tokom života,
funkcije imunog sistema,
genetskih predispozicija.
- To obično viđamo kod ljudi koji provode dosta vremena napolju tokom leta i to rade već 50 ili 60 godina bez šešira - dodaje dr Mohsin, ukazujući na dugoročni efekat nezaštićenog izlaganja suncu.
Vrste raka koje mogu da se jave na koži glave
Na vlasištu se, kao i na drugim delovima kože, najčešće razvijaju tri osnovna tipa rak kože, ali zbog specifične “skrivenosti” ovog područja, promene se često kasnije uočavaju.
1. Bazocelularni karcinom
Najčešći oblik raka kože je bazocelularni karcinom (karcinom bazalnih ćelija), naročito u regiji glave i vrata - stručnjaci procenjuje da se oko 13 odsto ovih tumora javlja upravo na vlasištu.
Ovaj tip raka kože je često suptilan i sporo raste, pa lako promakne pažnji. Može da se ispolji kao:
ravne, blago uzdignute kvržice koje postepeno rastu,
providne, ružičaste ili crvenkaste ljuskave promene,
ponekad je iste boje kao i koža ili malo tamnije nijanse,
povremeno se formira krusta koja lako otpadne, ali nikada ne zarasta, kvržice koje svrbe ili bole.
2. Skvamocelularni karcinom
Drugi najčešći oblik raka kože je skvamocelularni karcinom (karcinom skvamoznih ćelija ili pločastoćelijski karcinom) - do 20 odsto slučajeva je lokalizovano na koži glave. Za razliku od bazocelularnog, ovaj oblik je često izraženiji.
- Skvamocelularni karcinom ima tendenciju da bude izdignut, bolan i sklon krvarenju. Često se dešava da ljudi tek kod berberina primete promene koje krvare ili da im frizer ukaže na sumnjive tačke tokom šišanja - napominje dr Norin Mohsin.
Najčešće se manifestuje kao:
uzdignute, hrapave ili zadebljale promene,
lezije sklone krvarenju,
otvorena rana,
bolne ili osetljive kvržice.
3. Melanom
Melanom je najsmrtonosniji oblik raka kože, a može da se pojavi bilo gde na telu - na koži, ali i na sluzokoži svih organa, na noktima, pa čak i u očima. Na vlasištu čini skoro 20 odsto svih slučajeva i upravo na koži glave ima najviše stope smrtnosti zbog kasnog otkrivanja.
U početku, melanom gotovo da nema simptome, te jedini znak mogu da budu novi ili neobični mladež ili promena na koži. Ponekad, međutim, tragovi ili mrlje na koži postaju osetljivi, počinju da svrbe ili su bolni.
Izgled melanoma može da varira, što dodatno otežava prepoznavanje:
ravni ili blago izdignuti mladeži,
tamne ili neujednačeno obojene promene,
promena koja je veća od graška,
asimetričnost i nazubljene ili nedefinisane ivice,
ranica koja ne prolazi,
svrab, osetljivost ili bol na koži.
Da napomenemo i to, da se melanom javlja na različitim delovima tela kod muškaraca i žena - kod muškaraca češće pogađa gornji deo tela, dok su kod žena pogođeni donji ekstremiteti.
Šta učiniti ako se uoči sumnjiva promena na skalpu
Svaka nova ili neobična promena na vlasištu zahteva pažnju, naročito ako se radi o kvržici ili mrlji koja je bolna, krvari ili se menja. U takvim slučajevima treba otići kod dermatologa, jer rak kože ima različite i ponekad suptilne početne oblike.
Kao orijentir u proceni koristi se takozvani ABCDE algoritam, posebno kada je u pitanju melanom:
A – asimetrija: jedna polovina promene ne liči na drugu, obično je jedna strana veća od druge.
B – ivice (border): nepravilne, nazubljene, reckave ili zamućene ivice. Benigne promene su jasno ograničene.
C – boja (color): više nijansi ili neujednačena pigmentacija. Melanom često ima više boja od svetlo do tamno smeđe, crne, plave i bele boje.
D – prečnik (diameter): veći od gumice na olovci. Melanom je često veći od 5, 6 milimetara (mm) u prečniku, mada može biti i znatno manji, svega 1 do 2 mm.
E – razvoj (evolution): svaka promena u veličini, obliku ili boji, kao i pojava krvarenja, svraba ili bola, zahteva pregled kod lekara.
- Ako primetite bilo koji od ovih znakova na koži glave ili ako promena izaziva nelagodnost, zakažite pregled kod lekara. Posebno je važno reagovati ako promena krvari, svrbi ili boli i traje duže od nekoliko dana - savetuje dr Mohsin.
Zaštita kože glave od raka kože
Sledeća tri koraka su najvažnija da se smanji rizik od rak kože na vlasištu, odnosno povećaju šanse za rano otkrivanje:
Godišnji pregledi: Počev od 18. godine, redovni pregledi kože pomažu u ranom otkrivanju melanoma i drugih karcinoma, posebno ako postoji porodična istorija bolesti.
Zaštita od sunca: Nošenje šešira, korišćenje kreme za sunčanje širokog spektra i izbegavanje solarijuma značajno smanjuju rizik od UV zračenja.
Konzultacija sa lekarom: Svaka nedoumica ili sumnjiva promena treba da se proveri kod dermatologa.
- Oslanjajući se na zaštitu od sunca, praćenje novih promena i izražavanje zabrinutosti kod lekara, moguće je rano otkriti rak kože pre nego što postane ozbiljan rizik po zdravlje - ohrabruje dr Norin Mohsin.
Autor: S.M.
