Mnogi veruju da su za opstanak veze presudni fizička privlačnost, snažne emocije ili godine provedene zajedno. Ipak, stručnjaci za partnerske odnose često ističu da su dugovečnost i stabilnost veze mnogo više povezani sa načinom na koji partneri funkcionišu svakodnevno nego sa početnom zaljubljenošću. Upravo zbog toga pojedini odnosi opstaju uprkos izazovima, dok se drugi raspadaju iako je među partnerima postojala jaka privlačnost.
Psiholog Mihail Labkovski godinama proučava međuljudske odnose i radi sa parovima koji pokušavaju da prevaziđu probleme u vezi. Prema njegovom mišljenju, muškarci retko napuštaju partnerku zbog pojedinačnih svađa, neslaganja ili pojave treće osobe. Mnogo češće razlog leži u tome što se vremenom izgube ključni temelji na kojima je odnos prvobitno izgrađen.
Sreća ne bi trebalo da zavisi od jedne osobe
Labkovski smatra da je emocionalna samostalnost jedna od osobina koje najviše doprinose zdravom partnerskom odnosu. Kada osoba ima sopstvene ciljeve, interesovanja, prijatelje i aktivnosti koje je ispunjavaju, veza dobija stabilniju osnovu i manje je opterećena očekivanjima.
Prema njegovim rečima, partner ne može i ne treba da bude jedini izvor zadovoljstva i dobrog raspoloženja. Kada se sva očekivanja usmere na jednu osobu, odnos postaje opterećen dodatnim pritiskom koji vremenom može da izazove udaljavanje.
U vezama u kojima oba partnera neguju svoj identitet i sopstveni život, mnogo je lakše održati ravnotežu. Takvi odnosi često ostavljaju više prostora za međusobno poštovanje, razumevanje i iskrenu povezanost.
Otvorena komunikacija kao osnova odnosa
Jedan od najčešćih problema među partnerima jeste očekivanje da druga osoba sama prepozna njihove potrebe i želje. Labkovski upozorava da upravo takav pristup često dovodi do razočaranja, nesporazuma i nepotrebnih sukoba.
Umesto ćutanja, uvređenosti ili slanja skrivenih poruka, mnogo je korisnije jasno i direktno reći šta nekome odgovara, šta mu smeta i kakva očekivanja ima od odnosa. Na taj način izbegavaju se nagađanja koja često stvaraju dodatnu napetost.
Kada partneri otvoreno razgovaraju o svojim osećanjima i potrebama, među njima se razvija veće poverenje. Takva komunikacija doprinosi boljem razumevanju i smanjuje mogućnost da se problemi gomilaju tokom vremena.
Prihvatanje umesto potrebe za promenom
Mnogi ljudi u vezi, često vođeni najboljim namerama, pokušavaju da utiču na partnerove odluke, navike ili ponašanje. Međutim, Labkovski smatra da takav pristup može da naruši ravnotežu u odnosu i stvori osećaj nezadovoljstva kod obe strane.
Kada jedan partner drugog posmatra kao projekat koji treba menjati ili popravljati, postepeno nestaje osećaj ravnopravnosti. Umesto bliskosti, stvara se odnos u kojem jedna osoba preuzima ulogu kontrolora, savetnika ili roditelja.
Psiholog ističe da ljudi žele da budu prihvaćeni sa svojim vrlinama i manama. Njegova poruka je da kvalitetna veza nastaje onda kada osoba ostane verna sebi, zna da postavi granice i ne odustaje od sopstvenog identiteta. Tek tada partnerstvo postaje izbor dvoje ljudi koji žele da dele život zajedno, a ne pokušaj da jedno drugome popune praznine ili promene ono što jesu.
Autor: Jovana Nerić
