Dijabetes nije samo visok šećer u krvi. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i usvajanje zdravih navika mogu značajno doprineti boljoj kontroli bolesti i smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija.
Šećerna bolest, odnosno dijabetes, hronično je oboljenje kod kojeg organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može efikasno da ga iskoristi. Zbog toga nivo glukoze u krvi ostaje povišen, što vremenom može oštetiti krvne sudove, srce, bubrege, oči i nerve. Iako se dijabetes ne može uvek sprečiti, pravovremeno postavljanje dijagnoze i odgovarajuće lečenje omogućavaju obolelima da vode kvalitetan i ispunjen život.
Jedan od najvažnijih stubova kontrole dijabetesa jeste pravilna ishrana. To ne znači da osobe sa dijabetesom moraju zauvek da se odreknu svih omiljenih namirnica, već da je potrebno napraviti balans. Preporučuje se ishrana bogata povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, nemasnim izvorima proteina poput ribe, piletine i ćuretine, jajima, kao i zdravim mastima koje se nalaze u maslinovom ulju, orašastim plodovima i semenkama. Voće je takođe poželjno, ali u umerenim količinama i najbolje kao ceo plod, a ne u obliku sokova.
Sa druge strane, trebalo bi ograničiti unos gaziranih i zaslađenih napitaka, industrijskih slatkiša, peciva od belog brašna, grickalica, brze hrane i visoko prerađenih proizvoda koji često sadrže velike količine dodatog šećera, soli i zasićenih masti. Posebnu pažnju treba obratiti i na "skrivene" šećere u gotovim sosovima, voćnim jogurtima, pahuljicama za doručak i mnogim proizvodima koji se reklamiraju kao zdravi, zbog čega je čitanje deklaracija važna navika.
Pored ishrane, redovna fizička aktivnost igra veliku ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi. Šetnja, vožnja bicikla, plivanje ili bilo koji oblik umerenog vežbanja najmanje 150 minuta nedeljno može poboljšati osetljivost organizma na insulin, pomoći u održavanju zdrave telesne težine i doprineti boljem opštem zdravstvenom stanju. Jednako su važni redovne kontrole kod lekara, uzimanje propisane terapije i praćenje vrednosti glukoze u krvi.
Foto: Pixabay.com
Važno je naglasiti da ne postoji univerzalna dijeta koja odgovara svim osobama sa dijabetesom. Potrebe svakog pacijenta razlikuju se u zavisnosti od tipa dijabetesa, godina, telesne mase, nivoa fizičke aktivnosti i eventualnih drugih zdravstvenih problema. Zato plan ishrane treba prilagoditi uz savet lekara ili nutricioniste. Uz dobru edukaciju, odgovarajuću terapiju i zdrave životne navike, dijabetes se može uspešno kontrolisati, a rizik od komplikacija značajno smanjiti.
Autor: S.Paunović
