Trend koji je obeležio devedesete ponovo se pojavljuje na modnim pistama i društvenim mrežama, ali lekari i psiholozi upozoravaju da može ostaviti ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, posebno kod mladih.
Moda se neprestano menja, ali nisu svi trendovi bezazleni. Poslednjih godina sve češće se govori o povratku estetike poznate kao "heroin chic", koja je bila popularna početkom devedesetih. Karakterisali su je izrazito mršavo telo, upali obrazi, naglašene ključne kosti i utisak iscrpljenosti. Iako se danas ovaj izgled često predstavlja kao sofisticiran ili "minimalistički", stručnjaci upozoravaju da promovisanje ekstremne mršavosti kao poželjnog standarda lepote može imati ozbiljne posledice.
Problem nije u tome što su neki ljudi prirodno veoma vitki, već u poruci da samo jedno telo zaslužuje da bude smatrano lepim. Kada se mršavost predstavlja kao cilj kojem svi treba da teže, mnogi počinju da pribegavaju restriktivnim dijetama, izgladnjivanju ili prekomernom vežbanju kako bi dostigli izgled koji možda uopšte nije u skladu sa njihovom genetikom ili zdravstvenim stanjem.
Lekari upozoravaju da dugotrajno uskraćivanje organizmu energije i hranljivih materija može dovesti do manjka vitamina i minerala, hormonskog disbalansa, gubitka mišićne mase, slabljenja kostiju, problema sa imunitetom, hroničnog umora i poremećaja koncentracije. Kod žena može doći i do poremećaja menstrualnog ciklusa, dok kod oba pola dugotrajna pothranjenost povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Još veći problem je što ekstremna mršavost nije pouzdan pokazatelj zdravlja – osoba može izgledati veoma mršavo, a istovremeno imati narušeno fizičko stanje.
Posebno su osetljivi adolescenti i mladi odrasli, koji tek grade sliku o sebi. Kada svakodnevno gledaju fotografije tela predstavljene kao "ideal", lako mogu steći utisak da njihova vrednost zavisi od broja na vagi ili konfekcijskog broja. Takav pritisak povećava rizik od nezadovoljstva sopstvenim izgledom, narušenog samopouzdanja i razvoja poremećaja u ishrani, poput anoreksije nervoze ili bulimije, koji predstavljaju ozbiljna psihijatrijska stanja i zahtevaju stručnu pomoć.
Foto: Pixabay.com
Stručnjaci zato naglašavaju da telo ne bi trebalo posmatrati kao modni aksesoar koji se menja u skladu sa trendovima. Za razliku od odeće, obuće ili frizure, telo nije predmet koji treba prilagođavati aktuelnoj estetici po svaku cenu. Njegova osnovna uloga je da omogući zdravlje, kretanje i kvalitetan život. Moda može da inspiriše način oblačenja, ali ne bi trebalo da određuje koliko kilograma neko sme da ima da bi se osećao prihvaćeno.
Poruka koju sve češće ističu lekari, psiholozi i stručnjaci za javno zdravlje jeste da je mnogo važnije negovati navike koje doprinose dobrom zdravlju nego težiti jednom, uskom idealu izgleda. Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, dovoljno sna i briga o mentalnom zdravlju imaju daleko veći značaj od pokušaja da se prati prolazni trend. Ideali lepote dolaze i prolaze, ali posledice narušenog odnosa prema sopstvenom telu mogu trajati godinama.
Autor: S.Paunović
