Da li možete da se zaljubite u nekoga koga nikada niste upoznali?
Ponekad je dovoljno nekoliko poruka da mozak uradi ono što stvarnost još nije stigla. Ne znamo kako osoba reaguje kada je umorna, kako se ponaša prema konobaru, šta radi kada je ljuta ili kako izgleda njena svakodnevica – ali praznine popunjavamo sami. Jedna duhovita poruka postaje dokaz inteligencije, nežnost u razgovoru znak duboke empatije, a nekoliko sati dopisivanja već počinje da liči na poznavanje nečije ličnosti. Problem je u tome što između „znam šta mi govoriš“ i „znam ko si“ postoji ogromna razlika.
Što manje informacija imamo, više prostora ostaje za idealizaciju. Upravo zato osoba sa druge strane ekrana ponekad može da deluje gotovo savršeno: nema dovoljno realnih situacija koje bi tu sliku poremetile. U stvarnom odnosu partner ima loš dan, pogrešno shvati šalu, kasni, zaboravlja stvari i pokazuje osobine koje se ne uklapaju u našu predstavu. U virtuelnom odnosu možemo da volimo pažljivo odabrane delove nečije ličnosti, dok ostatak nesvesno dopisujemo sami.
Još je neobičnija situacija kada osobu zapravo uopšte ne poznajemo, ali je redovno gledamo. Poznata javna ličnost, influenser ili čak neko koga pratimo godinama na društvenim mrežama može da nam deluje poznato samo zato što mnogo znamo o njegovom javnom životu. To je jedan od oblika parasocijalnog odnosa: osećaj bliskosti postoji, iako odnos nije uzajaman na način na koji je prijateljstvo ili ljubavna veza. Mozak, međutim, ne mora uvek da pravi tako oštru granicu između osećaja „poznajem ovu osobu“ i stvarnog poznavanja.
Najzanimljiviji trenutak nastaje kada konačno dođe do susreta uživo. Tada fantazija prvi put dobija priliku da se sudari sa stvarnošću. Glas može biti drugačiji nego što smo zamišljali, energija potpuno pogrešna, a ono što je preko poruka izgledalo kao neverovatna hemija može nestati za deset minuta. Ali može da se dogodi i suprotno: stvarna osoba bude mnogo zanimljivija od naše predstave. Tek tada zapravo počinje odnos – jer više ne razgovaramo sa sopstvenom projekcijom, već sa čovekom koji ima pravo da nas iznenadi.
Foto: Pixabay.com
Zato možda nije pravo pitanje da li možemo da se zaljubimo u nekoga koga nikada nismo upoznali. Možemo da osetimo veoma snažnu emociju – ali pitanje je u šta smo se tačno zaljubili. U osobu, u njene reči, u potencijal koji smo joj pripisali ili u verziju sebe kakvi smo pored nje zamišljali da ćemo biti? Ponekad je upravo najveći dokaz da je ljubav stvarna spremnost da fantaziju zamenimo stvarnošću – i da prihvatimo da je prava osoba uvek komplikovanija, nesavršenija i zanimljivija od one koju smo sami izmislili.
Autor: S.Paunović
