Da li je moguće da nekoga s*ksualno želite baš zato što mu ne verujete?

Postoje ljudi koji nam se dopadnu gotovo bez objašnjenja, ali što ih više upoznajemo, to smo manje sigurni na čemu smo. Jednog dana su izuzetno zainteresovani, drugog deluju udaljeno; čas daju pažnju, čas je povuku. Upravo ta nepredvidivost može da napravi neobičnu vrstu napetosti: čekamo poruku, analiziramo pogled, pitamo se gde smo pogrešili i šta će se dogoditi sledeći put. Ono što doživljavamo kao ogromnu „hemiju“ ponekad je, makar delom, samo snažno iščekivanje odgovora.

Neizvesnost ume da pojača ono čemu smo već skloni da pridajemo značaj. Kada ne znamo da li se nekome dopadamo, svaki njegov gest postaje važniji nego što bi bio u stabilnom odnosu. Jedna poruka može da popravi raspoloženje, izostanak poruke da ga potpuno pokvari, a slučajan susret da izazove talas uzbuđenja. Tako se osoba polako povezuje sa čitavim sistemom iščekivanja i nagrade. Ne želimo samo nju – želimo i sledeći trenutak u kojem ćemo konačno saznati da li nas želi.

Ljubomora dodatno komplikuje stvar jer može da se maskira u strast. Ako nismo sigurni da smo jedina ili najvažnija osoba u nečijem životu, pažnju počinjemo da usmeravamo na konkurenciju: ko mu piše, kome se smeje, zašto je nekome odgovorio odmah, a nama tek posle nekoliko sati. U takvoj dinamici partner prestaje da bude samo osoba koju želimo i postaje svojevrsna zagonetka koju pokušavamo da rešimo. A što je zagonetka komplikovanija, to smo joj često više mentalno posvećeni.

Tu nastaje opasna zabuna između intenziteta i kvaliteta odnosa. Mirna osoba koja je jasna, prisutna i zainteresovana može nam u početku delovati manje uzbudljivo od nekoga ko stalno proizvodi neizvesnost. Ali odsustvo drame nije isto što i odsustvo strasti. Nekada smo toliko navikli da uz privlačnost ide nervoza da nam sigurnost deluje kao dosada. Tek kada se udaljimo od takve dinamike možemo da primetimo koliko energije nije odlazilo na ljubav, već na pokušaj da shvatimo šta druga osoba zapravo želi.

Zato jaka hemija nije uvek dokaz da je neko prava osoba. Ponekad je ona stvarna i zdrava, a ponekad je pojačavaju nedostupnost, iščekivanje, ljubomora i strah od gubitka. Najvažnije pitanje možda zato nije „Koliko ga želim?“, već „Kako se osećam dok ga želim?“ Ako uz privlačnost stalno dolaze grč, sumnja, proveravanje i potreba za potvrdom, moguće je da nas ne drži samo osoba – već neizvesnost koju je stvorila.

Autor: S.Paunović