Ako vam se nekada čini da ste neprestano gladni, a već sutradan jedva pomislite na hranu, to ne mora da znači da se sa vašim organizmom nešto neobično dešava. Apetit je mnogo promenljiviji nego što mislimo, a na njega utiču brojni faktori koji nemaju direktne veze sa slabom voljom.
Nije neobično da jednog dana imamo utisak da bismo mogli da pojedemo sve što se nađe pred nama, dok nam već sledećeg jutra doručak uopšte nije potreban. Apetit nije precizno podešen sat koji svakog dana šalje isti signal za glad. Na njega utiču san, fizička aktivnost, stres, prethodni obroci, svakodnevna rutina, pa čak i to koliko smo tokom dana bili izloženi hrani i različitim stimulansima. Zbog toga promena apetita iz dana u dan sama po sebi nije nužno znak da nešto nije u redu
Jedan od važnih faktora je san. Kada ne spavamo dovoljno, osećaj gladi i sitosti može biti drugačiji nego posle dobro prospavane noći. Umor takođe menja način na koji doživljavamo hranu – kada smo iscrpljeni, privlačnija nam može biti energetski bogata i ukusna hrana, dok nam nakon kvalitetnog odmora izbori i osećaj gladi mogu izgledati drugačije. Zato nije neobično da posle nekoliko loših noći primetimo da češće posežemo za grickalicama ili da tokom dana razmišljamo o hrani više nego inače.
Ni stres nije bezazlen kada je u pitanju apetit. Kod nekih ljudi napetost potpuno potisne želju za hranom, dok kod drugih izaziva pojačanu potrebu za jelom, naročito za hranom koja pruža brz osećaj zadovoljstva. Zato ne postoji univerzalna reakcija organizma na stres. Isti neprijatan dan kod jedne osobe može da znači „ne mogu ništa da pojedem“, a kod druge „samo bih nešto grickala“. U oba slučaja emocije mogu igrati važnu ulogu u načinu na koji doživljavamo glad.
Na apetit utiče i ono što smo jeli prethodnog dana, ali ne samo kroz prost zbir kalorija. Sastav obroka, količina proteina i vlakana, vreme obroka i razmak između njih mogu uticati na to koliko dugo ćemo se osećati sito. Tu je i fizička aktivnost: dan proveden u kretanju, treningu ili fizičkom radu može povećati potrebe organizma za energijom, dok mirniji dan može doneti potpuno drugačiji osećaj gladi. Čak i promena uobičajenog rasporeda može poremetiti obrazac po kojem inače jedemo.
Foto: Pixabay.com
Zato nije korisno svaki dan posmatrati apetit kao test discipline. Telo nije mašina koja svakog jutra zahteva identičnu količinu energije. Povremeno veća ili manja glad može biti deo normalnih dnevnih oscilacija. Ipak, ako se apetit naglo i trajno promeni, naročito bez jasnog razloga, ili je praćen drugim simptomima i neobjašnjivim promenama telesne težine, to je već razlog da se razgovara sa lekarom. Najvažnije je razumeti da jedan dan kada smo mnogo gladniji ili manje gladni ne govori mnogo sam za sebe – mnogo više znači obrazac koji se ponavlja tokom vremena.
Autor: S.Paunović
