Umor, gojenje, opadanje kose, hladne ruke i noge, problemi sa koncentracijom i promena raspoloženja često se pripisuju stresu i ubrzanom životu — a ponekad iza svega stoji autoimuna bolest štitne žlezde koja napreduje postepeno.
Hašimoto tireoiditis je autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada ćelije štitne žlezde. Bolest često napreduje sporo i godinama može proći sa vrlo malo simptoma, zbog čega je ljudi neretko ne doživljavaju kao ozbiljan zdravstveni problem. Vremenom, međutim, štitna žlezda može izgubiti sposobnost da proizvodi dovoljno hormona, pa nastaje hipotireoza.
Jedan od razloga zbog kojih Hašimoto može dugo ostati neprepoznat jeste to što njegovi simptomi nisu specifični. Čovek može biti neobično umoran, pospan, osetljiv na hladnoću, imati suvu kožu, zatvor, probleme sa koncentracijom ili pamćenjem, opadanje kose i neobjašnjivo povećanje telesne težine. Kod žena se mogu javiti i promene menstrualnog ciklusa. Sve to lako može biti pripisano stresu, manjku sna ili načinu života.
Štitni hormoni utiču na brojne sisteme u organizmu, pa dugotrajna nelečena hipotireoza može imati posledice koje prevazilaze umor i promenu telesne težine. Može doći do povišenog LDL holesterola i povećanog rizika od kardiovaskularnih problema, dok kod nekih ljudi nastaju problemi sa mišićima i zglobovima. Neliječena bolest može biti povezana i sa poremećajima raspoloženja, menstrualnim i reproduktivnim problemima.
Posebnu pažnju zahtevaju trudnoća i planiranje trudnoće. Neadekvatno lečena hipotireoza u trudnoći može povećati rizik od komplikacija, uključujući spontani pobačaj i prevremeni porođaj, zbog čega se funkcija štitne žlezde u tom periodu pažljivo prati i terapija po potrebi prilagođava.
Foto: Unsplash.com
Ovo je važna razlika koju često izgube tekstovi na internetu. Neko može imati povišena antitela karakteristična za Hašimoto, a da mu je funkcija štitne žlezde i dalje uredna. U takvim slučajevima terapija hormonima nije nužno potrebna, već lekar može preporučiti praćenje TSH i hormona štitne žlezde. Kada postoji klinička hipotireoza, standardno lečenje je nadoknada hormona štitne žlezde, najčešće levotiroksinom, uz određivanje odgovarajuće doze i kontrole.
Zato Hašimoto nije dijagnoza koju treba panično doživljavati, ali nije ni nešto što treba ignorisati. Najveći problem često nije sama činjenica da je postavljena dijagnoza, već kada se simptomi mesecima ili godinama pripisuju „modernom načinu života“, a kontrola izostaje. Ako postoje uporni simptomi poput izraženog umora, neobjašnjivog dobijanja na težini, osećaja hladnoće, opadanja kose ili promena ciklusa, razgovor sa lekarom i odgovarajuće laboratorijske analize mogu biti važan prvi korak. Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu simptoma, već se procenjuje funkcija štitne žlezde, pre svega kroz TSH i slobodni T4, uz dodatne analize kada su potrebne.
I možda je upravo zato važno prestati da Hašimoto posmatramo kao još jednu modernu boljku. To je hronično autoimuno stanje koje zahteva razumevanje i praćenje, ali uz odgovarajuću procenu i terapiju kada je potrebna, hipotireoza se uglavnom može uspešno kontrolisati. Najvažnije je ne čekati da telo mesecima šalje signale koje ćemo uporno objašnjavati stresom, godinama ili nedostatkom odmora.
Autor: S.Paunović
