Odvikavanje od pelena velika je razvojna prekretnica, ali ne postoji čarobni datum kada bi svako dete trebalo da počne da koristi nošu. Dok neki mališani pokazuju interesovanje već oko 18. meseca, drugima je potrebno više vremena da razviju kontrolu mokrenja i pražnjenja creva. Kako prepoznati da je dete spremno, šta roditelji mogu da urade i zašto forsiranje može da napravi više štete nego koristi?
Iako roditelji često čuju da je određeni uzrast idealan za odvikavanje od pelena, razvoj dece ne prati isti raspored. Prema Američkoj akademiji za pedijatriju, deca uglavnom počinju da razvijaju bolju kontrolu mokrenja i pražnjenja creva između 18. i 24. meseca, dok kognitivna i emocionalna spremnost mogu da se razvijaju i kasnije. Mnoga deca počinju sa učenjem korišćenja noše između druge i treće godine, ali to ne znači da je svako dete koje još nosi pelene posle drugog rođendana u zaostatku. Da bi mališan uspešno koristio nošu, potrebno je da prepozna signale svog tela, razume šta oni znače, stigne do noše i sarađuje sa roditeljima. To je mnogo složeniji proces od pukog sedenja na maloj stolici, zbog čega je važno da roditelji prate razvoj deteta umesto da se rukovode tuđim iskustvima
Postoji nekoliko znakova koji mogu da pokažu da je pravi trenutak za upoznavanje sa nošom. Dete može da ostane suvo oko dva sata ili tokom dnevnog spavanja, pokazuje nelagodnost kada mu je pelena mokra ili prljava, interesuje se za toalet i pokušava da imitira odrasle. Neki mališani počinju da pokazuju da im se piški ili kaki tako što zastanu usred igre, čučnu ili se sklone na mirnije mesto. Važno je i da mogu da razumeju jednostavna uputstva, sednu na nošu i, uz određenu pomoć, spuste i podignu odeću. Ne moraju svi znaci da budu prisutni istovremeno, niti dete mora da ume jasno da kaže da mu se ide u toalet. Roditelji mogu da počnu tako što će nošu postaviti na dostupno mesto, objasniti čemu služi i dozvoliti detetu da je istraži bez pritiska. Ako mališan pokazuje interesovanje, to je dobar početak; ako se plaši ili odbija da sedne, nema potrebe da se od toga pravi borba.
Kada dete iz okruženja već koristi nošu, roditelji mogu da se zapitaju da li njihovo dete kasni i da li bi trebalo da budu odlučniji. Međutim, poređenje često stvara nepotreban pritisak i roditeljima i mališanima. Ako dete još nije spremno, učestalo insistiranje, kažnjavanje zbog nezgoda ili pokazivanje razočaranja mogu da pretvore učenje u neprijatno iskustvo. Pojedina deca počinju da zadržavaju stolicu kada osećaju pritisak, što može da doprinese zatvoru i dodatnim teškoćama sa korišćenjem noše. Mnogo je korisnije pohvaliti trud, ostati smiren kada se dogodi nezgoda i detetu objasniti da je potrebno vreme da nauči novu veštinu. Ako se opire, roditelji mogu da naprave pauzu i pokušaju ponovo kada bude spremnije. Odvikavanje od pelena nije takmičenje, a brzina kojom dete usvaja ovu veštinu nije merilo roditeljskog uspeha.
Prvi korak ne mora da bude skidanje pelena, već upoznavanje deteta sa nošom. Roditelji mogu da je stave u kupatilo, dozvole mališanu da sedne na nju obučen i jednostavnim rečima objasne njenu namenu. Kada dete počne da pokazuje interesovanje, mogu da ponude da sedne na nošu nakon buđenja ili u vreme kada obično ima stolicu, ali bez prisiljavanja i dugog sedenja. Važno je da dete ima stabilan oslonac za stopala i da se oseća sigurno. Rutina treba da bude opuštena, a pohvala usmerena na trud i samostalnost, ne samo na uspešno obavljen posao. Roditelji takođe treba da imaju na umu da dnevna i noćna kontrola nisu isto: dete može uspešno da koristi nošu tokom dana, a da mu pelena tokom spavanja i dalje bude potrebna. Noćno ostajanje suvog često dolazi kasnije i ne treba ga požurivati. Ako porodica prolazi kroz veliku promenu, poput selidbe, dolaska bebe ili bolesti, možda je bolje sačekati mirniji period.
Foto: Pixabay.com
Razlike u razvoju su normalne, ali postoje situacije u kojima je korisno razgovarati sa pedijatrom. Ako dete ima bolove prilikom mokrenja ili pražnjenja creva, uporan zatvor, krv u stolici ili mokraći, ili iznenada počne da ima nezgode nakon dužeg perioda stabilne kontrole, simptome ne treba automatski pripisivati odvikavanju od pelena. Savet stručnjaka je koristan i kada roditelji imaju utisak da proces dugo ne napreduje ili kada postoje razvojne i zdravstvene okolnosti koje zahtevaju individualni pristup.
Ne postoji jedan uzrast koji sam po sebi znači da dete ima problem, ali ako se približava četvrtoj godini, a dete još nije uspostavilo dnevnu kontrolu, vredi razgovarati sa pedijatrom o tome šta bi moglo da otežava proces. Najvažnije je da dete ne oseća da je razočaralo roditelje zato što još nije savladalo ovu veštinu. Noša je korak ka samostalnosti, a ne test poslušnosti. Strpljenje, podrška i praćenje detetovih signala obično su bolja osnova za uspeh od strogih rokova i poređenja sa vršnjacima.
Autor: S.Paunović
