Iznenadan talas straha, stezanje u grudima, vrtoglavica i osećaj da gubite kontrolu mogu da deluju zastrašujuće. Ipak, napad panike ima svoje objašnjenje, a razumevanje onoga što se događa u organizmu prvi je korak ka tome da povratite osećaj sigurnosti.
Napad panike često počinje bez upozorenja. Čovek može da sedi kod kuće, razgovara s nekim ili obavlja sasvim običan posao, a onda odjednom oseti snažno lupanje srca, nedostatak vazduha, drhtavicu ili pritisak u grudima. Strah se pojavljuje toliko naglo i intenzivno da osoba može pomisliti da doživljava srčani udar, da će se onesvestiti ili da gubi razum. Ovakva epizoda predstavlja nagli talas intenzivnog straha ili nelagodnosti, koji obično dostiže vrhunac u roku od nekoliko minuta. Iako je osećaj stvaran i može biti veoma snažan, sam napad panike najčešće nije životno ugrožavajući.
Šta se zapravo događa u telu? Kada mozak proceni da postoji opasnost, aktivira se sistem za preživljavanje, poznat kao reakcija „bori se ili beži“. Telo oslobađa hormone stresa, srce ubrzava rad, disanje postaje brže, a mišići se pripremaju za akciju. Problem nastaje kada se ovaj alarm aktivira iako neposredna opasnost ne postoji. Ubrzano disanje može dodatno da izazove vrtoglavicu, trnjenje prstiju i osećaj nedostatka vazduha, dok ubrzan puls može postati novi razlog za strah. Tako nastaje začarani krug: telesni simptom izazove zabrinutost, zabrinutost pojača simptom, a simptom dodatno produbi paniku.
Zašto se napad javlja čak i kada je sve naizgled u redu? Okidač ne mora uvek biti očigledan. Dugotrajan stres, nedostatak sna, emocionalna iscrpljenost, velike životne promene ili prethodna neprijatna iskustva mogu doprineti pojavi napada panike. Kod nekih ljudi važnu ulogu imaju i kofein, određene supstance ili zdravstvena stanja koja mogu izazvati slične simptome. Ponekad osoba tek naknadno prepozna da je nedeljama ili mesecima bila pod pritiskom. Ipak, napad panike ne znači automatski da osoba ima panični poremećaj, niti da je slaba, preosetljiva ili nesposobna da se nosi sa životom. O ponavljanim napadima i strahu od njihovog ponovnog javljanja vredi razgovarati sa stručnjakom.
Šta uraditi kada osetite da panika preuzima kontrolu? Ako ste već upoznati sa svojim simptomima i zdravstveni uzrok je procenjen, pokušajte da se zaustavite na bezbednom mestu, oslonite stopala o pod i usmerite pažnju na okolinu. Dišite nežno i bez forsiranja, uz lagan, nešto duži izdah, umesto da na silu pokušavate da udahnete što više vazduha. Možete nabrojati nekoliko stvari koje vidite, zvukova koje čujete i dodira koje osećate, kako biste pažnju vratili u sadašnji trenutak. Podsetite sebe da intenzivan talas straha može da prođe, čak i kada vam se u tom trenutku čini da neće. Ako se simptomi javljaju prvi put, neuobičajeni su ili uključuju jak bol u grudima, ozbiljne teškoće sa disanjem ili gubitak svesti, nemojte pretpostaviti da je u pitanju panika — potražite hitnu medicinsku procenu.
Foto: Pixabay.com
Može li napad panike da se pobedi? Da, postoje efikasni načini da se simptomi ublaže i da se smanji strah od njihovog ponavljanja. Psihoterapija, naročito kognitivno-bihejvioralna terapija, može pomoći osobi da prepozna obrasce razmišljanja koji pojačavaju strah i nauči kako da drugačije reaguje na telesne senzacije. U pojedinim slučajevima stručnjak može preporučiti i lekove. Redovan san, fizička aktivnost i umereno konzumiranje kofeina mogu biti korisna podrška, ali nisu zamena za stručnu pomoć kada su napadi učestali ili ometaju svakodnevni život. Najvažnije je razumeti da strah koji osećate nije izmišljen, ali ni da morate sami da se borite sa njim. Kada naučite šta se događa u vašem telu i zbog čega, ono što je nekada delovalo kao potpuni gubitak kontrole može postati iskustvo sa kojim znate kako da se nosite.
Autor: S.Paunović
