Naučne studije nisu baš uvek relevantne, pošto se često zasnivaju na vrlo malom uzorku, ili se sprovode na životinjama, ili, na primer, ne prate subjekte dovoljno dugo.

Ali, ova koju su nedavno sproveli naučnici sa MekMaster univerziteta u Kanadi, zadovoljava sve kriterijume koji su neophodni da bismo je shvatili vrlo, vrlo ozbiljno. Istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu Lanset pratilo je stil života i način ishrane 135.335 osoba iz 18 različitih zemalja, a rezultati su iznenađujući, prenose mediji u regionu.

Ispitanici koji su učestvovali u studiji zamoljeni su da daju podatke o načinu ishrane i kalorijskom unosu, a svaki od učesnika praćen je u proseku 7,4 godine.

Učesnici u studiji svrstani su u odgovarajuće kategorije, u zavisnosti od toga koliko su energije dobijali iz određenih grupa namirnica: ugljenih hidrata, proteina i masti (uključujući različite tipove masti).

Zatim su naučnici tražili povezanost između konzumiranja namirnica iz svake od tih velikih grupa i kardiovaskularnih bolesti i ukupne smrtnosti. Tokom istraživanja, naučnici su dokumentovali 5.796 smrtnih slučajeva i 4.784 velika ‘incidenta’ na polju kardiovaskularnih bolesti.

– Osobe koje unose mnogo zasićenih masti izložene su riziku od povišenog holesterola u krvi. Visok holesterol podiže rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i arterosklerozu i infarkt – navodi se u studiji, i to nije nikakva novost. Ali, ono što sledi je vrlo zanimljivo. Ispostavilo se da su osobe koje su bile u grupi koja unosi najmanje zasićenih masti izložene za 13 posto višem riziku od prevremene smrti od onih koji ih unose nešto više.

Naučnici su zaključili da je uzrok tome to što osobe čija je ishrana zasnovana na niskom unosu masti u ukupnom zbiru jedu više ugljenih hidrata, pošto im se ishrana bazira na hlebu, testeninama, pirinču i sličnom, tako da im zapravo sve vreme nedostaju važni nutrijenti. Oni koji su jeli naviše uglenjih hidrata imali su za 28 posto viši rizik od prevremene smrti, što se povezuje sa visokim unosom rafinisanih šećera, iz, na primjer, gaziranih pića i prerađene hrane.

Ali, osobe koje su imale najviši unos masti (zasićenih i nezasićenih), imale su za 23 posto niži rizik od prevremene smrti, u odnosu na prosek. Viši unos zasićenih masti bio je, neočekivano, povezan i sa nižim rizikom od moždanog udara.

– Trenutna moda koja podrazumeva promovisanje ishrane sa niskim udelom masti ignoriše činjenicu da se osobe sa nižim i srednjim primanjima hrane pretežno namirnicama koje su izvor ugljenih hidrata, što onda ima teže posledice po zdravlje nego što bi ih imala ishrana koja podrazumijeva i nešto viši unos masti – objašnjava dr Mahšid Degan, koji je vodio ovo istraživanje.

Ali, pre nego što sav hljeb koji imate u kući okačite pored kontejnera i zauvek se oprostite sa testom, evo interesantnog podatka: ni dijeta koja se zasniva na niskom unosu ugljenih hidrata ne valja.

– Najvažnije je da imate mere u svemu. Umereni unos, tako da recimo obezbeđuje 50 ili 55 posto energije, mnogo je bolji za opšte zdravstveno stanje od vrlo visokog ili vrlo niskog unosa ugljenih hidrata – objašnjava dr Degan. Naučnici se nadaju da će generalni vodiči za zdravu ishranu biti ponovo razmotreni, tako da se uzmu u obzir zaključci do kojih su došli tokom ovog istraživanja, prenosi britanski „Metro“.

– Optimalno bi bilo da se malo ‘popusti’ s tim restrikcijama oko unosa masti i da se malo pooštre granice kad su u pitanju ugljeni hidrati čiji bi unos trebalo da bude ‘niži ka umerenom – savjetuje dr Endru Mente koji je učestvovao u ovom istraživanju.

Zaključak je da su dijete zasnovane na niskom unosu masti ili njihovom potpunom ukidanju jedna od ‘možda najvećih grešaka u modernoj istoriji medicine’. Ali, prije nego što navalite na krofne ili tako nešto, imajte u vidu da bi namirnice bogate mastima trebalo da iznose maksimalno 33 posto vašeg ukupnog nutritivnog unosa. Potvrđeno je još jednom da je u svemu najvažnije – imati mere. Vežbajte i budite fizički aktivni, nemojte sebi uskraćivati ništa, ali ni u čemu ne preterujte, i živećete „sto godina“.