Čim se neko usudi da pomene Draganu Đilasu da je u politici, kao gradonačelnik Beograda, preko četiri svoje povezane firme, zaradio 300 miliona evra, zauzvrat dobije lične uvrede i vređanje porodice, komentariše zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić autorski tekst Dragana Đilasa.
Vesić kaže da Đilas, umesto da odgovori na pitanje odakle mu stotine miliona evra, vređa članove porodica predsednika Aleksandra Vučića i potpredsednika Vlade Nebojše Stefanovića.
- Na Đilasove uvrede smo navikli, ali nas to neće sprečiti da Đilasu uporno postavljamo pitanje: kako se obogatio dok je bio Tadićev direktor Narodne kancelarije, Koštuničin ministar i tajkunski gradonačelnik? - ističe Vesić.
- Kada je postao Koštuničin ministar, Đilas je od imovine prijavio ženinu kuću na Dedinju, automobil marke SAB, koji je 2003. godište i 70 hiljada evra ušteđevine. Kada je otišao sa vlasti, 2016. godine je prijavio da samo u nekretninama ima 24 miliona evra. Nažalost, ta astronomska zarada koju je 'velikodušno' prijavio državi samo je mali deo onoga što su njegove četiri najveće kompanije zaradile u periodu između 2008 - 2012. godine. A zaradile su, verovali ili ne - 300 miliona evra - navodi Vesić u odgovoru na Đilasov tekst.
Istovremeno Vesić pita: Kako je to Đilas zaradio?
Da li od plate gradonačelnika, da li su njegove firme nešto proizvodile, ili je prodavao reklamne sekunde Javnom servisu i Studiju B, koji je tada bio u vlasništvu Skupštine grada Beograda, čiji je on gradonačelnik bio? Da li tako što je prodavao rijaliti programe koje je on lično uveo u Srbiju ili tako što je u Pionirskom gradu oteo objekat namenjen deci i omladini i napravio Kuću velikog brata?".
Vesić istovremeno podseća da je u vreme kada je, kako kaže, Đilas okretao stotine miliona evra, minimalna zarada u Srbiji bila 161 evro, prosečna plata 330 evra i konastatuje da to pokazuje kako Đilas razume vlast - njemu stotine miliona, a građanima po koja stotina evra.
Kada sve to pitamo, primećuje Vesić, kao i Vuka Jeremića odakle mu 5,6 miliona evra, dobijemo salvu ličnih uvreda, i to od osobe koja je, kaže Vesić, imala krivičnu prijavu za nasilje u porodici.
Đilas, kaže, misli da je jedina osoba u Srbiji koju u Srbiji niko ništa ne sme da pita, kao u vreme kada je bio na vlasti i "gospodar srpskih medija", kad o njemu nije napisana nijedna negativna reč, a svaki njegov protivnik mogao da bude targetiran na naslovnim stranama, u skladu sa optužbom Verice Barać, koja se jedina usudila da kaže da Đilas ima monopol u medijima.
