Sednica koja će se održati od 15. do 18. oktobra ove godine u glavnom gradu Čilea daće odgovor na pitanje da li će Priština iz četvrtog pokušaja uspeti da uđe u ovo međunarodno policijsko telo. Prethodna tri pokušaja bila su neuspešna, a pogotovo je svež onaj iz novembru 2018. kada je sa 51 glasom protiv odbijen zahtev Prištine.

Kako se datum glasanja primiče, i vlast na KiM i Beograd nastavljaju živu diplomatsku aktivnost kako bi ubedile države članice u svoje argumente. Argumenti Srbije ostaju nepromenjeni.

- Prijem Kosova u Interpol predstavljao bi kršenje pre svega statuta same organizacije. U statutu se jasno navodi da država koja nije članica UN, ili ne učestvuje u njegovom radu makar u svojstvu posmatrača, ne može biti članica Interpola - kaže naš izvor upoznat sa strategijom Srbije. Ta strategija jasno naglašava da je prepreka prijemu Prištine u ovo policijsko telo i status Kosova, definisan, između ostalog, i deklaracijom 1244.

Zašto je bitno da Priština ne postane članica Interpola? Najpre zbog bezbednosti Srba na Kosovu, naglašavaju naši izvori. Moć koju bi vlasti u Prištini dobile tim članstvom omogućila bi im da potencijalne poternice iskoriste u političke svrhe i na taj način izvrše pritisak na Beograd. Strah od te zloupotrebe predstavlja treći argument Srbije protiv prijema Prištine.

- Posebno se to odnosi na gotovo 5.000 pripadnika MUP i veliki broj pripadnika Vojske Jugoslavije, kojima bi - eventualnim poternicama - bila ugrožena bezbednost i kretanje - kaže naš sagovornik. Poternice bi mogle biti usmerene i na civilno stanovništvo koje je ostalo da živi ili namerava da se vrati na Kosovo. Političke posledice su takođe jasne. Svako novo primanje Prištine u međunarodne institucije, a naročito ako imaju značaj poput Interpola (ili Uneska, oko kog se takođe godinama lome koplja), pogoršava pregovaračku poziciju Beograda u naporima da se stigne do pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom.

Situacija ove godine je, kažu naši sagovornici, tek malo manje dramatična nego prošle. I ove godine u timu koji se bavi onemogućavanjem Prištine da uđe u Interpol su mahom funkcioneri MUP, ali i Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Prošlogodišnji debakl, međutim, ne ide naruku Prištini. Podsećamo, na sednici u Dubaiju dva kruga tajnog glasanja nisu bila dovoljna delegaciji KiM da obezbedi dvotrećinsku podršku za prijem: 68 članica glasalo je za, ali je na strani Srbije bilo njih čak 51.

Prvi korak ka novoj kandidaturi Kosova u Interpolu bilo je glasanje na sednici Izvršnog komiteta Interpola, na kojoj je odlučeno da se odredi izvestilac koji će obrazložiti zašto bi o zahtevu Prištine uopšte trebalo da se raspravlja.

Za izveštača ove godine određen je predstavnik Angole u Interpolu. Angola nije priznala Kosovo pa bi i to moglo da ima uticaj.

Pomenuti izveštaj dostaviće se delegatima koji 14. oktobra, dan pre početka sednice, treba da odluče da li će zahtev biti na dnevnom redu. Već tada može da bude odbačen.

Ako se zahtev ipak nađe na dnevnom redu, o njemu će se, pretpostavlja se, glasati 17. oktobra.

Srbija ima čvrste i neoborive policijske, pravne i političke argumente koji nedvosmisleno pokazuju da takozvana država Kosovo ne može biti primljena u Interpol. Ali smo naravno i svesni da je pred nama teška borba čiji ishod ne možete prognozirati sa sigurnošću i zato ne smemo ništa prepustiti slučaju.

Moramo dati sve od sebe u toj borbi, bukvalno do poslednje sekunde - kaže za "Blic" potpredsednik Vlade i ministar policije Nebojša Stefanović, koji će predvoditi našu delegaciju na Generalnoj skupštini Interpola sredinom oktobra u Čileu.

On navodi da je Srbija svoju diplomatsku borbu protiv ovogodišnjeg zahteva takozvane države Kosovo praktično započela odmah po završetku prošlogodišnjeg glasanja u Dubaiju.

- Od tada do danas gotovo da ne postoji sastanak sa ambasadorima u Beogradu niti ministrima unutrašnjih poslova koji su dolazili u posete Srbiji, a bilo ih je na desetine, na kojem nisam razgovarao o našim argumentima protiv zahteva takozvane države Kosovo. Iskoristio sam i svaku posetu kolegama iz mog resora u inostranstvu da razgovaramo o ovoj temi. Naša diplomatska ofanziva je intenzivna i mi razgovaramo i razgovaraćemo sa predstavnicima svih zemalja o ovoj temi do poslednjeg trenutka - objašnjava Stefanović, koji je još u martu uputio i pisma generalnom sekretaru, predsedniku i članovima Izvršnog komiteta.

On ističe da samo razmatranje ovog zahteva predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava, počev od Rezolucije 1244 SB UN, kao i pravila samog Interpola, koja jasno propisuju da samo države članice i posmatrači UN mogu biti članice Interpola.

- Od glasanja u Dubaiju, kada je zahtev odbijen, nisu se dogodile nikakve promene. Jedina promena upravo ide u prilog stavovima Srbije i ogleda se u porastu broja država koje su povukle priznanje takozvane države Kosovo - kaže Stefanović.

Upitan za posledice eventualnog prijema takozvane države Kosovo u Interpol, Stefanović kaže da bi to dovelo do politizacije ove profesionalne policijske organizacije, zloupotrebe Interpola za revašizam prema srpskom stanovništvu u našoj južnoj srpskoj pokrajini, ali i da bi imalo dalekosežne posledice i po rad policija i po bezbednost građana svih država članica Interpola.

- Upozoravao sam i uoči prošle Generalne skupštine na opasnost da bi eventualnim prijemom takozvane države Kosovo baze podataka Interpola mogle dospeti u ruke kriminalaca i terorista. Čuli smo i od američkih stručnjaka za bezbednost da se na ovoj teritoriji slobodno kreće oko 250 boraca ISIS-a, povratnika sa ratišta, da prištinske vlasti nemaju nikakvu volju da ih sankcionišu - zaključuje Stefanović.

Ulogu u izglasavanju ili odbijanju zahteva Prištine odigraće i domaćin Generalne skupštine. Stav Čilea, države koja nije priznala Kosovo, u ovom trenutku nije poznat. Inače, na jednom od prethodnih pokušaja Kosova da uđe u Interpol, na generealnoj sednici u Kini, predstavnicima Prištine nisu odobrene vize, pa je na taj način u startu njihov pokušaj (praktično) propao. Ostaje da se vidi da li će to sada biti slučaj.