I nema tu čak ni neke velike filozofije. Društvo je, na kraju krajeva i poteklo je iz toga, isto što i kuća, dom, porodica.

I na tebi je, kada u tu kuću uđeš, kako ćeš da se ponašaš. Da li ćeš prljav, sa kaljavim cipelama, da se baciš na krevet, na čistu posteljinu, ili ćeš da se izuješ, skineš, istuširaš, opereš zube, obučeš pidžamu i tek onda legneš.

Da li ćeš, za stolom, tokom ručka - a tu su čipkani stolnjak, činija sa supom, porcelanski tanjiri, escajg, salvete - da držiš laktove na stolu, grebeš kašikom po tanjiru, srčeš, otimaš se da sipaš prvi, podriguješ, prdiš, ili ćeš umeti da jedeš kao čovek, da kažeš “izvolite”, “hvala”, “molim” i ne ustaješ dok svi ne završe.

Sva razlika između društva i džungle je tu. Između ljudi i majmuna, takođe.

Pošto majmuni jedu svaki za sebe, i otimaju se oko hrane, i kenjaju tamo gde jedu i spavaju, i nemaju ni “hvala”, ni “molim”.

A tih par reči, način ponašanja, ne samo da su ono što pravi razliku, nego su i jedini način da poštuješ i društvo u kojem si, i samog sebe. Da pokažeš da ti je stalo, da hoćeš da budeš normalan, da nećeš džunglu oko sebe.

I u tome je i sav greh, ogroman, i televizije N1 i njenog reportera, onig koji je predsedniku sopstvene države rekao: “Hajde da se mi ne zavlitlavamo”.

Poneli su se kao u džungli. U zajednici majmuna, a ne društvu ljudi.

Pošto se, u društvima ljudi, zbog sebe, zbog samopoštovanja, govori “Gospodine predsedniče”, i sačeka se da on odgovori, i onda se kaže: “Hvala”, bez obzira na to da li ti se on i njegova politika sviđaju, ili ne.

Kada to ne uradiš, kada pokušavaš od njega da praviš majmuna, majmun si i sam. I baviš se majmunskim poslom.

Što je ok, ali nije pitanje politike, nego onoga što si odlučio da budeš.

N1, onog trenutka kada se nije izvinio zbog ponašanja svog reportera, jeste odlučio.

Izabrao je Srbiju džungle, onu u kojoj je jedina politika - politika šimpanzi, a jedini novinarstvo - novinarstvo šimpanzi.

Nisu to nepoznate kategorije. Antropolozi su, proučavajući šimpanze, otkrili da one imaju kapacitet za politiku.

Samo u jednom slučaju. Kada se udružuju, prave koalicije, isključivo da bi srušili dominantnog mužjaka i dokopali se njegovih ženku, hrane i plena.

Kao preslikano, ono za šta se N1 odlučio. Država u kojoj je jedino važno da se onaj, koji je percipiran kao dominantan, svrgne, i da njegovo mesto zauzmu oni koji misle da njima treba da pripadnu ženske, lova i kajmak.

Država u kojoj uopšte nije važno kako živimo, kako se ponašamo, nego samo - ko je na vlasti.

Sva druga pitanja, od kojih nam život zavisi - Kosovo, privreda, EU, mali Šengen, demografija, infrastruktura - nebitna su.

Kao što je nebitno što takva država nije više društvo, nego čopor, šimpanzi.

I kao što je nebitno što posao kojim se baviš nije više pravo novinarstvo, nego novinarstvo šimpanzi. Ono u kojem kreštiš, praviš graju, mašeš rukama i bacaš grančice i trulo voće, otvoreno navijaš, za šimpanza politiku onih koji bi da budu dominantni majmuni, u zajednici majmuna.

I mogu sada na N1 da pričaju šta hoće, ali jedini način da pokažu da nisu to, i da su za normalnu zemlju, normalno, ljudsko društvo, za kvalitativne, a ne puke promene vlasti, jeste da u prvoj informativnoj emisiji kažu: Poštovani gospodine predsedniče, građani Srbije, izvinjavamo se...

Sve ostalo je isto kao da se istovare pored one činije sa supom. Iz koje treba i sami da jedu, zajedno sa svima nama.

Sve ostalo je, dakle, pristanak na to da budemo majmuni, a ne ljudi, uključujući tu i insistiranje na odgovornosti vlasti i predsednika za poremećeni dijalog, pošto to, u ovom slučaju, ne znači ništa drugo nego da se za sve okrivi dominantni mužjak, i da, zbog te krivice bude zamenjen drugim dominantnim mužjacima.

U društvima ljudi postoji ono što se zove lična odgovornost. Za to kako se ponašaš u svojoj kući, svom dvorištu, i na svom poslu. I to, ta sitnica, nas i deli od majmuna i drugih primata (lemura).

Prema tome, gospodo sa N1, šta hoćete da budete. I čime hoćete da se bavite.