Državni sekretar u ministartsvu policije Biljana Popović Ivković upitala je lidera PSG Sašu Jankovića da li priznaje samoproglašeno Kosovo i kako se usuđuje da javno kaže: "Srbiji treba da bude u interesu da oteto Kosovo uđe u Interpol"? Tekst Biljane Popović Ivković, koji je objavljen na portalu nedeljnik.rs, prenosimo u celosti.

Da li vi Saša, priznajete samoproglašeno Kosovo? Da li se zalažete za njihove interese? Obmanjujete ljude i dajete grandiozna, maglovita obećanja, perfidno se pozivajući na Ustav i Zakone, a iste flagrantno kršite!. Kako se usuđujete da pomislite, a kamoli javno kažete: "Srbiji treba da bude u interesu da oteto Kosovo uđe u Interpol"? Pitate se, šta Srbija ima protiv toga da NEPRIZNATO I SAMOPROGLAŠENO KOSOVO uđe u međunarodnu policijsku organizaciju?

Znate li koliko je policijskih službenika branilo svoju nejač i grudu? Želite da hapsite svoje policajce? Penzionere? Želite da ih teroristi iz OVK uz dva lažna svedoka mogu proglasiti lažnim zločincima i staviti na poternice sveta? Želite da probudite bol časnih policajaca i njihovih porodica, raseljenih i prognanih? Želite da žive u strahu od novih progona? Želite jauk i tugu njihove dece?

Saša, da li vi lobirate za nezavisno Kosovo?

Još jednom ste potvrdili da ste bili lažljivi zaštitnik građana, a sada obični hladnokrvni politikant, bez trunke emocije!

A onda samouvereno uz podrugljivi smešak kažete da znate šta biste uradili da ste vlast? Ali, na sreću niste! Pusti snovi...Izgubili ste! Prihvatite poraz kao realnost, ne podstičite netoleranciju, diskriminaciju i netrpeljivost. Ne vređajtete, ne optužujte...ne otvarajte stare rane, već zaceljujte svoje!

Okosnica vašeg politikantstva je govor mržnje i otvoreno umišljena slika o sebi kao nadmoćnom, spasitelju institucija, a vaš sud je u isto vreme i presuda!

Vi ste obmana Saša!

Uostalom rekli ste da ste se kandidovali iz inata? Dakle, vi ste inadžija? Eto, izgovorili ste bar jednu jedinu istinu! Doduše, zabrinjavajuću! Kome se vi to dokazujete? Sebi? Manifestujete svoju volju i suprotstavljate se zbog samog suprotstavljanja, a ne zbog cilja, makar to bilo i na štetu srpskog naroda.

I onaj vaš spot...Svi otvaraju usta i progovaraju jednim glasom, vašim glasom...To me podseća na neka prošla vremena. Davna vremena. Znate vi koja!

Doduše, i Sizif je uložio mnogo truda, znate...

Tvrdite da je Srbija igralište, zemlja stranputice, posrtanja i propadanja? Državu u kojoj živite nazivate tako pogrdnim imenima? Optužujete građane svoje zemlje da su „najjeftinija roba koja se iznajmljuje“? Da vas pitam Saša, za koliko biste predali srpske policajce, u ruke teroristima OVK?

Zastrašujuće misli su vas opkolile!

Negativna retorika, iracionalni bunt, srdžba, emocija straha sadržana je u svakoj vašoj rečenici. Vaš apel je bio „bez straha“, a iz vaše duše izbija mržnja, iz vaše mržnje progovara strah. Iz vaše ličnosti oseća se strah. Ko vas je to povredio, ugrozio? Rekla bih da vi mrzite samog sebe, a onda još surovije mrzite i oko sebe. Da li ste se ikada potrudili da odgonetnete zašto? Da li vam mržnja čini zadovoljstvo?

Opasno.

Kažete da su „dželati Vučićevi savetnici“... Brutalno Saša! Strašne vam se grozote motaju po glavi. Niste nam rekli da li su davili kanapom, odrubljivali glave ili vešali na sred grada?

Kažete, „vrata su zaključana samo na grobljima, na dućanima propalih trgovaca, na kućama u kojima je bolest i u tamnicama“...Morbidno, bizarno Saša. I opet vam se strahote motaju po glavi. Spominjete žrtve, opsednuti ste mračnim temama smrti i uništenja.

Šta znači rečenica „Nećemo mi da se plašimo države nego da se država plaši nas!“? Da li vi to pretite? Znate li da osveta ima korene u agresiji?

Da li znate šta je osnova agresivnog poriva?

Kada se bolje prisetim, agresivno ste pocepali sopstvenu zdravstvenu knjižicu jer „presvetli“ Saša nije želeo da čeka red sa običnim narodom. Valjda je vama, kao „ustavnoj kategoriji“, to bilo ispod časti. Pamtim ja bisere vašeg rada... kao npr. odbrana Mališe Jevtovića, monstruma, koji je brutalno silovao i ubio malu Kaju u Zvezdarskoj šumi.

Eto, to su bili vaši dometi zaštitnika.

Vama na dušu!

Rekla bih da je to sve vaša podsvest, muči se, bori, izbija svom snagom napolje, ne može da izdrži. Tenzija vas pritiska, izgovarate laži a omaške izleću kao odraz onoga što ste vi zapravo. „Ako bih vam rekao, morao bih da vas...“ Šta ste zapravo hteli da kažete? Izvukli ste se u poslednjem času, jer bolje je biti seksista, nego...

Mrzitelj i amater.

Zašto funkcionere svoje države nazivate „zloslutnicima“?

Zloslutnik predviđa najcrnje, ogorčen je, ozlojeđen, oseća se prevarenim i uskraćenim. Ne razume stvarnost, budućnost i nadu, a ako je za njega život beznadežan, mora po svaku cenu biti beznadežan i za druge. Zato valjda tako lako prevalite preko usta uz cinični smešak „u interesu nam je da Kosovo bude u Interpolu“.

Strah,strah,strah...

Uzgred, loš ste glumac... Čak ni politikanstvo nije ostrašćeno i dramatično klimatanje glavom, nije gluma, refren, recital, gestikulacija, nije ni mržnja, osveta, drama i patetika!

Reči koje izgovarate: bolest, tamnica, groblje, zločin, vilajet, žrtve, amnestija, spomenik, dželat, pa to nije samo najgore već i najbizarnije politikantstvo!

Vaši nastupi su zastrašujuće tragedije!

Kažete, „Prestaćemo i da praštamo“? Pobednici praštaju, a gubitnici se svete. Praštanje je, Saša, odlika jakih ljudi.

Vas oči odaju.