Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske uputilo je protestnu notu Republici Srbiji zbog izjava ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića datih prilikom otvaranja izložbe "Jasenovac - pravo na sećanje" u UN u Njujorku.

Navodi se da se "u noti ističe da su izjave ministra Dačića u UN pokazale da Republika Srbija nastavlja sa zloupotrebom i manipulisanjem žrtvama Jasenovca u dnevnopolitičke svrhe".

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova upozorava da ovakve neistinite i uvredljive izjave upućene Republici Hrvatskoj i njenim zvaničnicima, dovode u sumnju iskrenost deklarativnih stajališta Republike Srbije o želji za pomirenjem i izgradnjom dobrosusedskih odnosa - piše u protestnoj noti.

Predsednik udruženja Krajišnik Mile Bosnić kaže da je reakcija Hrvatske nije bila iznenađenje, iako je jedina država koja je, pored Nemačke, imala sistem koncentracionih logora.

- U šali kažemo da će možda reći "pa, čekajte, nema Siska, nema logora za decu, nema Jastrebarskog, Jadovna i pojedinačnih stratišta. Činjenica je da je tamo bio genocid i vrlo je ružno da neko na takav način govori o tome. Mogli su da kažu da smo pogrešili u broju žrtava, da nismo dobro izbrojali, a ne da kažu ovo - kaže Bosnić.

Predsednik Dokumentaciono informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac kaže da je pre zvanične note Hrvatska diplomatskim putem pokušala da zabrani izložbu u UN, pre svega zato što se Stepinac prikazuje u negativnom kontekstu i zbog broja žrtava.

- Setimo se pokušaja revizije istorije od prošle godine. Onda je jasno zašto smo mogli da očekujemo najmanje ovakav prigovor - kaže Štrbac.

On je podsetio na hrvatski dokumentarni film "Jasenovac - istina" iz 2016. iza kojeg stoje zvučna imena.

Jasenovac je, prema tom filmu, za vreme NDH bio radni logor u kojem su se izvodile opere i pozorišne predstave. Taj logor postao je logor smrti od 1945. do 1951. U filmu citiraju izjavu Aleksandra Rankovića iz 1953. na koju ja nikada nisam naišao, a koju je tada dao u skupštini. Prema toj izjavi država je pohapsila 3.777.776 narodnih neprijatelja i da su likvidirali 586.000 i stvara se utisak da se najviše tih likvidacija dogodilo u Jasenovcu. O svemu imamo potpuno dijametralno supratna gledišta - kaže Štrbac.

Muzej u Jasenovcu, koji je javno preduzeće, ima popisana imena oko 83.000 žrtava sistema Jasenovac, dok u Republici Srpskoj, preko Save, postoji tabla sa 700.000 žrtava Jasenovca, bez imena, od čega su 500.000 Srbi, naveo je Štrbac.

- U Jasenovcu je popisano nešto više od desetine žrtava - ističe Štrbac.

Bosnić ističe da je period od 1991. do 1995. nastavak perioda od 1941. 1945.

- Isti je princip: jedan deo pobiti, jedan proterati, jedan prekrstiti. 90-ih smo imali sreću da su nas najmanje pobili, najviše proterali, a pokrštavaju nas i danas.