Srbija- litijum kao centar ekonomije 21. veka
Tokom zvanične parlamentarne posete nemačkom Bundestagu predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić sastala se sa tamošnjim zvaničnicima i privrednicima. Tokom sastanaka iznet je niz pozitivnih ocena nemačke strane u pogledu poslovanja u Srbiji. Nemački poslodavci srpske radnike smatraju vrednim i obrazovanim. Nemačka je najveći insotrani poslodavac u Srbiji sa preko 80.000 radnih mesta. Istovremeno Srbija svake godine povećava svoju robnu razmenu sa Nemačkom koja danas iznosi 9,5 milijardi evra dok je 2012. godine robna razmena bila svega 2,5 milijardi evra. Predsednica Narodne skupštine je izjavila da Nemačka kreće sa iskopavanjem litijuma 2026. godine u okviru dva velika projekta Vulkan i Zinvald, kao i da se u Nemačkoj pitanje litijuma tretira kao pitanje nacionalnog interesa, a ne dnevne politike.
Srpski litijum može privući milijarde stranih direktnih investicija iz Evropske unije. Istovremeno Srbija se približava Evropi kao deo evropskog strateškog rešenja čime postaje značajan ekonomski i međunarodni činilac Evrope.
Evropska unija najveći pojedinačni donator u Srbiji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre posetili su početak radova na izgradnji železničke obilaznice oko Niša, kao deo sveobuhvatne modernizacije pruge Niš-Dimitrovgrad. Ovaj investicioni projekat finansiran je kroz 115 miliona eura grantova i 134 miliona eura povoljnih kredita od Evropske unije. Zahvaljući celokupnom projektu Beograd-Niš uz pomoć Evropske unije do Niša će se putovati sat i četrdeset minuta.
Evropska unija je preko EU PRO Plus programa obezbedila više od 9,6 miliona evra za realizaciju 18 projekata koji će doprineti boljem životu stanovništa u 30 lokalnih samouprava, koje su prethodno razvile teritorijane strategije. Ovi projekti će aktivirati potencijale i resurse 11 teritorija, pomoći u rešavanju zajedničkih problema i promovisati zajednički rad većih gradova i manjih opština, uz aktivno učešće civilnog i poslovnog sektora i lokalnih zajednica. Kroz ovakve inicijative se na delu vidi kako podrška Evropske unije doprinosi boljem životu i životnom standardu građana Srbije. Aktivnosti EU PRO Plus programa koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa 40 miliona evra. Program, čiju realizaciju vodi Ministarstvo za evropske integracije, ima za cilj da doprinese poboljšanom upravljanju teritorijalnim razvojem, ekonomskom rastu i unapređenju socijalne infrastrukture i kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.
Sastanak Šangajske organizacije za saradnju održan u Kazakstanu – partneri bez suštine povećali geopolitički ulog i smanjili međunarodni ugled
Organizacija koja je nastala iz potrebe za regionalnim bezbednosnim konsultacijama i upravljanja rizicima nakon raspada SSSR-a ni posle 23 godine nije zaokružiila svoju potpunu svrhu postojanja. Organizacija koja je formirana od Šangajske petorke – Kina, Kazakstan, Kirgistan, Rusija i Tadžikistan davne 1996. godine nije postigla unutrašnju koheziju i operativnost kakvu poseduje NATO. Ova organizacija nema formalne odbrambene i bezbednosne uzajamne obaveze, ali zato poseduje obiman birokratski aparat. Temur Umarov, saradnik u Karnegi rusko-evroazijskom centru u Berlinu, rekao je za Radio Slobodna Evropa da, iako ŠOS povećava svoju međunarodnu vidljivost i geopolitičku težinu, ona i dalje ostaje organizacija koja je teška po simbolici, ali mala po suštini. ŠOS prerasta u čvrst anti-zapadni blok ulaskom Irana 2023. godine u ovu organizaciju. Ruska agresija na Ukrajinu dodatno otežava ostalim državama formalno državanje odnosa sa ovom državom što se i videlo odsustvom indijskog premijera Modija na sastanku ove godine. Pristupanje Belorusije, još jedne sankcionisane države, Šangajskoj organizaciji za saradnju dodatno će pogoršati međunarodni položaj što će se odraziti i na ostale članice. Mnoge članice poput Indije i Pakistana imaju otvorena pitanja, dok Indija i Kina takođe imaju međusobne sporove i višedecnijsko rivalstvo, a ove godine Iran i Pakistan su međusobno razmenili raketne napade u pograničnom pojasu. Aktivnosti Rusije i Kine sve više podsećaju na mentalitet Hladnog rata koji ove dve države deklarativno nastoje da izbegnu. ŠOS kao i BRIKS predstavlja forum za međunarodno umrežavanje bez snažne političke, ekonomske i bezbednosne kohezije, a ključni nedostatak obe organizaicje predstavlja odsustvo zajedničkih vrednosti na kojima bi se temeljilo jedinstvo njihovih članica zbog čega ono po pravilu izostaje po ključnim međunrodnim pitanjima.
Francuska – raspršeni snovi o pobedi ekstremne desnice
Nakon drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj ultradesničarska koalicija Nacionalno okupljanje Mari Lepen pala je na treće, uprkos vođstvu nakon prvog kruga izbora. Rezultati govore da sledbenici Lepenove neće imati više od 150 poslanika što je daleko ispod broja koji su joj predviđali brojni analitičari. Iako je bilo jasno da odsustvo koalicionog potencijala i antagonizirajući stav ektremnih francuskih desničara partiju Lepenove gura u poziciju večitog izbornog gubitnika u Francuskoj, mnogi posmatrači su olako podlegli utisku nastalom zbog rezutlata u prvom krugu i relativnoj vodećoj poziciji Nacionalnog okupljanja. Međutim, francusko društvo je u drugom krugu jasno stavilo do znanja da ne prihvata vladavinu ektremnih desničara koja se temelji na antimigrantskim stavovima, rasizmu i političkim generalizacijama. Ovakav stav ima utoliko snažniju poruku ukoliko se ima u vidu da je izlaznost od 67 odsto bila najveća na nekim francuskim izborima u ovom veku. Poraz francuskih ultradesničara predstavlja nastavak odbacivanja takvih ideja nakon junskih izbora za Evropski parlamet koji su takođe potvrdili čvrsto opredeljenje evropskih birača za jačanje savezničkih odnosa unutar evroatlantske zajednice, dalje jačanje Evropske unije i evropske solidarnosti kao i dalje odlučno suprotstavljanje ruskoj agresiji u Ukrajini i agresivnim akcijama nedemokrtskih režima u širem evropskom okruženju.
Ukrajina – šta posle propale ruske harkivske ofanzive?
Centar za analizu evropske politike iz Vašingtona iznosi svoju analizu čiji deo prenosimo u nastavku. Pod udarom talasa ruskih jurišnih trupa, bez ljudstva i municije za borbu, ukrajinska vojska nas je još jednom podsetila na svoju suštinsku snagu — bori se za nacionalni opstanak i to je čini ogromnom odbrambenom silom . Ruska kampanja je počela 10. maja, a neki analitičari su je opisali kao nastojanje da se uspostavi tampon zona u blizini granice sa okrugom Harkov. Ali to je bilo mnogo više od toga — bila je to prilika da se testiraju ukrajinske jedinice koje se protežu duž linije fronta od 1.000 km (620 milja). Skoro dva meseca kasnije, prošli su krvavi test. Šta sad? Posledice neuspele ruske prolećne ofanzive nude ključni uvid u razvoj situacije i ruske i ukrajinske vojske u trećoj krvavoj godini „specijalne vojne operacije“ Kremlja. Nakon intenzivnih borbi u regionu Harkiva, relativne snage i slabosti svake strane postale su očiglednije, pod uticajem njihovih strateških odluka, vojnih kapaciteta i međunarodne podrške koju su dobili. Kako će se sukob razvijati u narednim mesecima? Neuspeh ruske vojske naglašava nekoliko kritičnih aspekata njihovih operativnih sposobnosti i ograničenja.
Ukrajinski Predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da primirje predstavlja rusku zamku kako bi Putin kupio vreme za konsolidaciju.
Kina – partner, rival i konkurent
Ovako glasi percepcija Kina u Evropskom strateškom kompasu. Strateški koncept NATO iz 2022. godine Kinu definiše kao bezbednosni izazov. Američki i Kineski lideri su saglasni da im je potrebno vođeno i predvidljivo nadmetanje. Pozicija Kine u savremenom svetu u velikoj meri će zavisiti od kineskog odnosa prema ruskoj agresiji na Ukrajinu. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio za japanski list “Iomiuri” da Kina podstiče najveći sukob od Drugog svetskog rata u Evropi. Izjava Jensa Stoltenberga je samo jedno u nizu glasnih upozorenja u pogledu ruskog zaobilaženja sankcija i transfera kritične tehnologije iz Kine. Sa druge strane Kina čvrsto stoji na poziciji da je upotreba nuklearnog oružja neprihvatljiva opcija i tako je navedeno u kineskom planu za mir od 12 tačaka. Zapadni saveznici upozoravaju da je od ključnog značaja da Kina zadrži stratešku distance u odnosu na agresivne akcije Rusije u Ukrajini kako bi se izbeglo dalje širenje tog sukoba što bi imalo nesagledive posledice po svetsku ekonomiju i bezbednost za koje je Kina mnogo više zainteresovana od zvanične Mosklve.
Autor: P. J.
