- Ima jedna grupa mladih i socijalista i građana koji su u Požarevcu pre dve godine došli na ideju da se digne spomenik Slobodanu Miloševiću. To je bilo na desetogodišnjicu od smrti i tada je ta ideja rođena. Mi smo dosta o tome razmišljali, baš zbog toga što znamo kako građani o tome razmišljaju, kojih je tu sve problema i poteškoća bilo – rekao je Milutin Mrkonjić, počasni predsednik Socijalističke partije Srbije.

Kako kaže taj inicijativni odbor smatra, sada posle dve godine detaljnih istraživanja i pripreme da je vreme da se ta inicijativa i pokrene.

- Mi smo to predali Skupštini grada Beograda, koja ima nadležnu komisiju koja treba to da verifikuje prilikom izbora. Milošević je dva puta izabran, on je prvi demokratski izabran predsednik države. Takođe, bio je izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije i na kraju, otišao je u Hag i tamo se branio herojski, i svoju politiku i srpski narod – rekao je Mrkonjić.

Kako kaže, ono što stalno ističemo je to da su Dejtonski sporazum i Republika Srpska tekovina te politike i naravno rezolucije 12 44.

- Znamo mi i za sankcije i za ubistva i tako dalje, ali odmah da skinem sa dnevnog reda, da bude jasno da Milošević nije lično učestvovao u ubistvima, posebno Ivana Stambolića – ističe Mrkonjić.

- Ne mislim da je podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću prava stvar, on je suviše velika istorijska ličnost u ovoj zemlji i njemu se mora apsolutno, posvetiti čitav muzej. Samo spomenik je malo. U tom muzeju bi morale stajati mape sa kojih su Srbi iseljeni, i ne samo Srbi za vreme njegove vladavine. Pod njegovom dirigentskom palicom je donet Ustav Srbije 1990. godine koji je u svom zadnjem članu smrtonosni hitac u slepoočnicu Jugoslavije rečima, gde stoji da ukoliko je taj ustav u suprotnosti sa Ustavom Jugoslavije, primenjivaće se odredbe ustava Srbije - rekao je Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Kako kaže, ovim je Srbija zapravo bila prva republika bivše Jugoslavije koja se otcepila i formalno i pravno.

- Između toga i njegove smrti u Hagu su se 1991. dogodile nasilne mobilizacije, ratovi, 1993. kada smo imali situaciju da 86 milijardi posto bude inflacija, nikada zapamćena u istoriji, i to kao posledica sračunate državne politike. Posle toga smo imali situacije varanja građana preko banaka, zajmova, imali smo sve stvari koje su vodile ka toma da Srbija izinicira ideju podele Bosne, čitava ta farsa od rata apsolutno zaslužuje da bude zabeleženo u jednom memorijalnom centru kao što je na primer muzej Holokausta – rekao je Čanak.

Kako kaže, najprimere bi bilo da se spomenik Slobodanu Miloševiću podigne u Prištini, zato što Kosovo nikada ne bi bilo nezavisno da nije bilo politike Slobodana Miloševića i njegovog lupanja šakom o sto.

- Već vidim kako bi izgledao taj memorijalni centar, od praznih flaša napunjenih benzinom, oblepljenih bonovima za hleb od 600 grama, sa novčanicama od 500 milijardi dinara. A mogla bi da se napravi i pozoršna predstava. Profesori kako kopaju po kontejnerima, ljudi koji se tuku oko komada hleba, e to je bio Slobodan Milošević i to je bilo njegovo vreme – rekao je Čanak.

- Na ovo ću odgovoriti ovako, 5.oktobar je najgori datum u istoriji ove zamlje, a gospodin Čanak ga je predvodio. Rasturena privreda Srbije, prodato sve što je bilo živo, ubijen predsednik države, nastavljena ubistva, potpuno upropašćena srpska privreda, sve do 2008.dok socijalisti nisu ponovo ušli u vlast. Oteti izbori 2000.godine i tako dalje – rekao je Mrkonić.

Kako podseća, ni jedno preduzeće nije prodato za tih deset godina i da su iako u teškim uslovima nastavljeni projekti.