Gnusnim lažima koje je u svom maniru poremećenog političkog gubitnika izneo Dragan Đilas, da je za tragediju koja se dogodila u Novom Sadu na Železničkoj stanici kriv Aleksandar Vučić, još jednom je predsedniku države nacrtao metu na čelu, sa namerom da svoj politički gnev predstavi kao gnev građana. Taman kad smo pomislili da znamo koliko je Đilas bedan i podmukao, pokazao je da može i niže i dublje i opasnije.
Još Srbija nije zaboravila kako je Dragan Đilas na nezapamćen način politički oskrnavio i zloupotrebio tragediju pogibije dece i mladih u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Malo Orašje i Dubona prošle godine. Stav naroda je pretočio u političku krilaticu „Srbija protiv nasilja“, pa mu je i to bilo malo, pa je tako nazvao jednu od svojih izbornih lista. Ni tu se nije zaustavio, nego je poslao svoju političku perjanicu Mariniku Tepić da grakne ljudima u lice kako oni nemaju tapiju na bol za svojom decom. Čini se da je jedino što je Đilasu preostalo strvinarenje nad nesrećama i tragedijama koje se događaju. Ne interesuju Đilasa prošlogodišnja ubistva mladih, kao ni ova nesreća koja se dogodila u Novom Sadu, za koju, podsećam, tek treba da se sprovede detaljna istraga. Jedino što ovu političku hijenu zanima jeste da grize i kezi se na predsednika Aleksandra Vučića, u nadi da će uspeti da ga sruši. Naravno, Đilas je već samo ružna politička prošlost, samo ga niko još nije obavestio. Ono što verujem, jeste da svi ti njegovi jalovi pokušaji ne mogu ni na koji način da poremete sistem koji je Vučić uspostavio, ali moram da istaknem da Đilas namerno generiše i širi nasilje u cilju neustavnog rušenja predsednika Vučića. Srbija na svakim izborima kaže svoje, a to je da jasno i jedino veruje Aleksandru Vučiću i to je ono sa čim Đilas, izlizana politička protuva, nikako ne može da se pomiri. Srbija hoće Vučića i ta činjenica Đilasu stoji kao kost u grlu. Sramotno, prepuno mržnje, poziva na nasilje i targetiranje, tako izgleda svako Đilasovo obraćanje, koje više niko i ne uzima za ozbiljno.
Dejan Bulatović
Autor: Pink.rs
