Dokumentarni film 'DOSIJE VOJVODINA' Selaković: Reč je o jednoj povampirenoj ideji koja je dobila neki svoj ubojiti oblik, naročito ustavom iz 1974. godine! (VIDEO)

Prošlo je više od dva meseca od kako studentski protesti i blokade nastoje da potpuno parališu život u Srbiji. Pored studentskog bunta i nezadovoljstva u pozadinskim redovima ove neosporno koordinisane akcije protiv države nalaze se i pojedine interesne grupe, koje nastoje da preko talasa studentske pobune ostvare više decenijske težnje i političke ciljeve, a jedan od njih je stvaranje nezavisne države Vojvodine. 

Ko se zalaže za otcepljenje Vojvodine od Srbije, od koga je takva sumanuta ideja sponzorisana, ko učestvuje u pokušaju njene realizacije? Kako su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka po dolasku na vlast 2012. godine u korenu sasekli ovakve separatističke težnje?

Tragedija koja je izazvana padom nadstrešnice u Novom Sadu, a koja je pogodila celokupno srpsko društvo poslužila je kao povod za čitav niz nemilih događaja koji su usledili. Tokom protesta i nezakonitih blokada prosvetnog sistema Srbije na mala vrata aktuelizovano je tzv. vojvođansko pitanje. 

Istoričar dr Aleksandar Raković, upitao je, koliko je pad nadstrešnice u Novom Sadu probudio vojvođanski separatizam, i dodao da je SNS tokom svoje vlasti u Vojvodini uspela da sruši i slomi vojvođanski separatizam, i u to kako kaže, nema dileme. 

- To je jedan od najvažnijih proizvoda vlasti SNS - rekao je Raković.

Uz pomene takozvanog vojvođanskog jezika i vojvođanske nacije, siva eminencija demonstracija Dinko Gruhonjić i Goran Ješić, najavili su donošenje takozvane vojvođanske platforme, sa suštinskim ciljem da se Srbija vrati u okvire ustava SFRJ iz 1974. godine. 

Profesor dr Dragan Stanić, rekao je da najveće dezintegrisanje srpskog prostora svakako donošenje ustava iz 1974. godine.

Ministar kulture Nikola Selaković, rekao je da je reč o jednoj povampirenoj ideji koja je dobila neki svoj ubojiti oblik, naročito ustavom iz 1974. godine, kada su autonomne pokrajine tada dobile takav nivo ovlašćenja da su gotovo u 90 posto parirali onome što je bio republički nivo vlasti.

- Upravo su dve autonomne pokranije bile dve poluge za ukroćivanje onoga što je bila Srbija kao politički subjekat u jugoslovenskoj federaciji - rekao je Selaković.

Istoričar Petar Đurđev, rekao je da se u ustavu iz 1974. godine ne spominju ideje o narodno oslobodilačkoj borbi, već se govori o autonomnoj pokrajini Vojvodini kao posebnom subjektu u okviru federacije. 

- Imamo zakone koji važe za centralnu Srbiju, a zakoni za dve autonomije mogli su samo da se donesu po zakonu skupština u Prištini i Novom Sadu - rekao je Đurđev.

Profesor dr Vladan Petrov, sudija Ustavnog suda Srbije, rekao je da smo mi u SFRJ imali ne samo 6 država članica, gotovo punog kapaciteta, nego smo unutar jedne federalne jedinice Republike Srbije, imali još dve federalne jedinice. 

- Ako bi prosto brojali, imali smo federaciju koja se sastojala iz osam federalnih jedinica, ali smo na terijtoriji jedne federalne jedinice, imali još dve. To je jedna totalna nelogičnost - rekao je Petrov.

Selaković je rekao da, kada iz današnjeg ugla, iz ovog vremenskog okvira posmatramo nešto što se dešavalo u prošlosti, onda shvatate koliko se toga i u našoj severnoj AP Vojvodini promenilo.

- Promenilo se mnogo toga, osim onih ljudi koji su 2000. kao i danas, čekali priliku da uz nesebičnu podršku koja dolazi sa strane, rade u korist sopstvenog interesa i razbijanju srpskog državnog jedinstva - rekao je Selaković.

Istoričar Goran Šarić, rekao je da se pokrene neka ideja koja nas baci u trans, blokirajmo, rušimo, a onda za 5 ili 10 godina shvatimo koliko smo pogrešili. 

Celokupni koncept ove utopističke ideje dosta je složeniji i zahteva analizu 5 segmenata u proteklih 25 godina:

- Političko delovanje

- Grb i zastava 

- Ustavno - pravni okviri

- Institucije i parainstitucije

- Ko su protagonisti?

POLITIČKO DELOVANJE: 

Realizacijom obojene revolucije 5. oktobra, početkom 2001. godine, na talasu pobede DOS-a na svim nivoima, Zoran Đinđić formira Vladu Republike Srbije. U isto vreme u Vojvodini, ključnu ulogu u novoj pokrajinskoj administraciji odigrala je Liga socijaldemokrata Vojvodine i njen dugogodišnji predsednik Nenad Čanak.

Dolaskom na mesto predsednika skupštine AP Vojvodine, Čanku nije puno trebalo da krene sa snažnim procesom decentralizacije i jačanjem separatističkih težnji. 

Istoričar prof. dr Čedomir Antić, rekao je da je njihovo postupanje prema Vojvodini bilo zločin, dali su čoveku koji nema podršku ni 15 posto dali izvršnu vlast. 

Raković je rekao da nema neke velike razlike između Tuđmana i Čanka. 

Od 2004. pa sve do 2016. godine, pokrajinom faktički upravlja Bojan Pajtić, sin pravoslavnog sveštenika u Budimpešti. On je obavljao dužnost predsednika pokrajinske vlade punih 12 godina, i za to vreme je institucionalni separatizam doživeo svoj vrhunac.

Đurđev je rekao da je Pajtić neko ko je vremenom preuzeo ideje Lige socijaldemokrata Vojvodine. 

Istoričar Čedomir Antić, rekao je da je Pajtić sada neko ko se ponovo nameće i nešto govori, a zaboravlja, kako kaže, da je u njegovo vreme podignut u Baču spomenik ustaši.

Selaković je rekao da je naročito od 2012. godine, i neku godinu kasnije, sa minimalnom podrškom građana, uzurpirali su vlast. 

Od 2016. godine pa do danas SNS je u dva navrata odnela ubedljivu pobedu na izborima i formirala vlast sa svojim koalicionim partnerima, pre svega Savezom vojvođanskih Mađara, ali i Socijalističkom partijom Srbije. 

GRB I ZASTAVA:

Dolaskom na vlast u Vojvodini, Nenad Čanak je započeo sa restauracijom i implementacijom separatističkih težnji koje je predlagao čak i tokom devedesetih. 

Situacija se bitno promenila 2000. kada je preko ulice i DOS-a uspeo da usvoji takozvani grb Vojvodine, simbolično na Vidovdan 28. juna 2002. godine.

Na ovaj način je, prema njegovim rečima, proslavio godišnjicu isporučenja Miloševića u Hag, i Srbima doneo Grb Vojvodine kao korak ka stvaranju repubike. 

Raković je rekao da su grb i zastava implementirali ono što su ekstremni Hrvati zajedno sa ideologijama u Beču i Budimpešti, nisu uspeli da urade ranije. 

Do današnjeg dana ostalo je puno pitanje i još više kontraverzi. 

Selaković je rekao da i kada je vraćen tradicionalni grb i zastava, da smo počeli nekako da se vraćamo sebi. Simboli su, kaže veoma važni, to su i grb i zastava, ali i praznici. Pajtić je zajedno sa Čankom došao do ideje da se konstituše i zastava sa tri zlatne zvezdice, kao istorijski kontinuitet, iako o tome nikada nije bilo nikakve reči.

Advokat Goran Petronijević je rekao da je nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel, koji je rekao da će proces raspada Jugoslavije biti kompletiran kada Kosovo i Vojvodina postanu nezavisne države, rekao je da smo tok čoveka neopravdano optužili, a sada se čini da je ipak bio u pravu.

Opravdano se postavlja pitanje, da li je zaista potrebno imati dva grba, dve zastave i dva imena?

USTAVNO - PRAVNI OKVIRI

U vreme kada je Bojan Pajtić bio na čelu AP Vojvodine usvojen je krajnje problematičan statut pokrajine koji je imao za cilj dalje jačanje institucionalnog separatizma.

Sudija Ustavnog suda Srbije, Vladan Petrov, rekao je da je statut bio u pravnom smislu, da bi građani razumeli, mali ustav i definisao je njen suverenitet i bio je jedna ustavna materija.

- Ja sam još tada rekao da takav jedan statut ne može da prođe - rekao je Petrov.

Kako kaže, to su bile odredbe koje su praktično uspostavljale jedan gotovo ustavni poredak.

Selaković je rekao da je nesumnjivo pokrajinski statut bio sredstvo ostvarivanja takvih političkih ciljeva, i da je ta vrsta političke ideje i aktivizma bila koncentrisana oko toga što je bio pokrajinski odbor na čelu sa Pajtićem.

Petrov je rekao da je sreća što je 2012. godine došlo do promene vlasti i da je Ustavni sud doneo tada odluku.

- Na taj način je trenutno pitanje razgradnje Srbije na njenom severu, iz pravnog statuta ili ugla, trenutno stavljeno u drugi plan - rekao je Petrov.

INSTITUCIJE I PARAINSTITUCIJE

Jedan od simbola korumpcije bio je Razvojni fond Vojvodine, koji je za cilj imao stvaranje finansijske autonomije.

Fond je davao povoljne kredite licima bliskim Demokratskoj stranci i LSDV, a oni su odobravani bez garancija, a neki nikada nisu ni vraćeni.

Prof. dr Dragan Simeunović, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, rekao je da kada se stvori svest protesta, koju artikulišu NVO i koje izbegavaju da se legitimišu kao vođe protesta, tada svi politički faktori koji su u opoziciji uskaču u igru, ne bi li to upotrebili.

Istoričar Goran Šarić kaže da imamo na delu dve vrste ljudi u ovakvim situacijama, jedna su politički idioti, ljudi koji ne razumeju politiku i moralni idioti koji sve znaju i sve namerno rade, poput Gruhonjića i Ane Lalić.

Stanić je rekao da smo svedoci udara medija koji učestvuju najviše u spinovanju događaja i prikazivanju događaja iz ugla koji daleko da je objektivan, i dodaje da udar tih medija trpimo već dug vremenski period.

Vojvođanska Akademija nauka i umetnosti, postojala je do 17. jula 1992. godine, kada je Narodna skupština Republike Srbije donela zakon o SANU, kojim su ujedinjene vojvođanska i srpska. Dolaskom DOS-a na vlast, došlo se ponovo na ideju ukidanja SANU ogranka u Novom Sadu.

Skupština AP Vojvodine na sednici 23. oktoba 2003. godine, donela je odluku o osnivanju VANU, koju je potpisao Nenad Čanak.

Petrov je rekao da smo ušli u period nakon donošenja ustava, kada je reč o Vojvodini, kada se vide ozbiljne tendencije, vidljive kroz akte državnih organa.

Nekoliko meseci pred pad režima Bojana Pajtića, pokušalo se sa osnivanjem nove institucije sa istim ciljem, VANUG. Ustavni sud je proglasio neustavnom tu odluku kao pokušaj separatistikog pravnog ataka.

Pod plaštom potrebe za objektivnim informisanjem, pokrenut je vojvođanski građanski list "Nezavisni".

Upravo tada svoj angažman ostvaruje Dinko Gruhonjić. Funkciju predsednika NDN Vojvodine Gruhonjić je vršio od 2004. do 2014. godine i u tom periodu istupili su kao jedan od pokretača pokreta Građanska Vojvodina.

Na vojvođansku platformu koja želi da vrati stare aveti ustava iz 1974. godine, pravnog i političkog akta koji je ostavio ožiljak na srpstvu, vladajući poredak odgovara Deklaracijom o Vojvodini kao dokumentom koji održava istinsku želju žitelja severne srpske pokrajine i to ne kao želji samo Srba, već i manjinskih naroda, koji su svesni da samo u državi kojom rukvode Srbi, prava svih drugih mogu da budu jednako ostvarena.

Iako se danas mnogi pitaju i postavljaju pitanje čija je naša Vojvodina, Jaša Tomić je na to dao odavno odgovor, a to je da Sava i Dunav treba da teku preko srpske zemlje i da Vojvodina postaje deo Kraljevine Srbije.

Autor: Aleksandra Aras