Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti da je ključni cilj tog zakona da stvori jednake šanse za muškarce i žene u društvu.
Gojković je kazala da novi zakon vidi kao dodatnu priliku da se napravi još jedan korak u poboljšanju položaja žena i sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja, ostvarivanja prava na zaradu, socijalne i zdravstvene zaštite, uključujući i medijske sadržaje, koji ne bi smeli da podstiču rodnu diskriminaciju, predrasude i stereotipe prema ženama.
- Od velike je važnosti da zakonska zabrana, da se od žena prilikom zapošljavanja zahteva obaveštenje o bračnom i porodičnom ivotu ili planovima, dosledno primenjuje u praksi - rekla je Gojković.
Ona je istakla da je nacrtom definisano da se zabranjuje raskid radnog odnosa po osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva i odustva radi nege deteta, što je, dodaje, još jedna potvrda politike Srbije prema porodici i njenoj zaštiti.
- Ova rešenja su od suštinskog značaja ako se ima u vidu da je još uvek stopa zaposlenosti žena u Srbiji niža od stope zaposlenosti muškaraca i to za oko 14 procenata - rekla je Gojković.
Ona je podsetila da Srbija ne počinje od nule i da ima Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je donet 2009. godine.
Foto: Tanjug
Navodeći da će biti održane javne rasprave u više gradova, Gojković je ukazala da će to biti prilika da se sagleda napredak koji je ostvaren u oblasti rodne ravnopravnosti, borbi protiv nasilja nad ženama, ekonomskom osnaživanju žena.
Predsednica parlamenta je podsetila da je 2000-te godine u parlamentu sedelo samo 12,4 odsto žena, sedam godina kasnije 21,2 odsto žena, dok je danas taj procenat 36,8 odsto po čemu je Skupština Srbije prepoznata u regionu i šire.
U Srbiji žene danas vode Narodnu skupštinu, Narodnu banku Srbije, Vladu Srbije, Ustavni sud i nalaze se na mnogim važnim mestima, dodala je ona.
Nacrtom zakona se, prema njenim rečima, podigla i lestvica više za političke stranke, budući da se predviđa da na izbornim listama bude najmanje 40 odsto kandidata manje zastupljenog pola.
Takođe, javni organi imaju obavezu da preduzimaju posebne mere da obezbede rodnu zastupljenost prilikom predlaganja stalnih delegacije Srbije u međunarodnim telima i imenovanjima kolegijalne republičke i druge organe.
Važan segment je, kaže Gojković, posvećen i suzbijanju nasilja nad ženama, što zahvaljujući aktivnosti svih nadlenih organa više nije tabu tema u našem društvu.
