„Nova” u raskoraku sa sopstvenim naslovima o Vašingtonu i Đerdapu
Dnevna novina „Nova” u razmaku od nekoliko meseci ponudila je dva potpuno različita okvira za tumačenje odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Najpre je predsedniku Aleksandru Vučiću pripisivala da je prokockao sve šanse sa Vašingtonom, da bi sada kao problem predstavila mogućnost da američke kompanije učestvuju u izgradnji hidroenergetskog projekta „Đerdap 3”.
U tekstu objavljenom 16. decembra 2025. godine, „Nova” je naslovila analizu tvrdnjom: „Kako je Vučić prokockao sve šanse sa Vašingtonom”. U uvodnom delu tog teksta navedena je ocena da Donald Tramp više ne želi očima da vidi Aleksandra Vučića, uz zaključak da je predsednik Srbije, kako je tada pisano, prokockao svoje šanse sa Trampom.
Taj narativ bio je deo šire političke teze dela opozicionih medija da Srbija nema prolaz u Vašingtonu, da je državna politika dovela do izolacije i da su odnosi sa novom američkom administracijom trajno narušeni.
Međutim, najnovija naslovna strana iste novine pokazuje suprotan ugao. Uz fotografiju hidroenergetskog kompleksa na Đerdapu, „Nova” sada kao udarnu temu postavlja pitanje: „Da li ćemo iz energetske zavisnosti od Rusije sada pasti pod kontrolu zapadne sile”, a glavni naslov glasi: „Amerikanci bi da grade Đerdap 3”.
Tako je u istom mediju najpre problem bio to što Srbija, navodno, nema dobre odnose sa Amerikom, da bi zatim problem postalo upravo to što bi američke kompanije mogle da budu uključene u jedan od najznačajnijih energetskih projekata u zemlji.
Politički značaj ovog obrta nije u samom pitanju vlasničke strukture, koncesija, finansiranja ili kontrole nad strateškom infrastrukturom. O tim temama svaka ozbiljna država mora da razgovara oprezno i na osnovu podataka. Sporno je, međutim, to što se isti spoljnopolitički pravac u jednom trenutku predstavlja kao nedostižan uspeh koji je vlast prokockala, a u drugom kao opasnost kada se pokaže da saradnja ipak postoji.
Ukoliko nema američkih investicija, onda se tvrdi da je Srbija izgubila Vašington. Ukoliko se pojavi mogućnost američkog učešća u velikom projektu, onda se sugeriše da Srbija pada pod kontrolu zapadne sile. Ta vrsta medijskog obrta više govori o političkoj potrebi da se svaki potez države prikaže kao štetan, nego o doslednoj analizi spoljne politike ili energetske bezbednosti.
„Đerdap 3” je potencijalno jedan od ključnih projekata i poduhvata u energetskoj budućnosti Srbije, posebno u uslovima u kojima se evropsko tržište energije nalazi pod pritiskom cena, nestabilnosti snabdevanja i političkih uslovljavanja. Upravo zato je legitimno postavljati pitanja o modelu finansiranja, ulozi stranih partnera i zaštiti nacionalnog interesa. Ali nije analitika kada se svaki mogući ishod unapred proglašava dokazom neuspeha vlasti.
U tome se prepoznaje obrazac medijske scene koja je bliska studentsko-blokaderskom pokretu i delu opozicije. Kada Srbija razgovara sa Moskvom, to se tumači kao izolacija od Zapada. Kada jača odnose sa Vašingtonom, to se predstavlja kao opasnost od nove zavisnosti. Kada nema američkog kapitala, pita se zašto ga nema. Kada se američki kapital pomene, postavlja se pitanje da li Srbija postaje tuđa zona kontrole.
Takav pristup ne proizvodi javnu raspravu, već politički zaključak unapred zadat i šta god država uradi, mora biti predstavljeno kao pogrešno. Upravo zato primer „Nove” pokazuje kako se u delu medijskog prostora ne menja samo tumačenje jednog događaja, već i kriterijum po kome se sudi o državnoj politici.
Od „Vučić je izgubio Trampa” do „Amerikanci bi da grade Đerdap 3”, put je kratak samo u medijskoj logici u kojoj činjenice služe dnevnopolitičkoj upotrebi. U stvarnoj politici, takav obrt otkriva da problem za te krugove nije ni Amerika, ni Rusija, ni energetika, već svaki potez Srbije koji pokazuje da država može da razgovara i sa Istokom i sa Zapadom, a da odluke donosi u sopstvenom interesu.
