Jedan od najuticajnijih nemačkih filozofa, Jirgen Habermas, preminuo je danas u 96. godini, objavila je izdavačka kuća Zurkamp, pozivajući se na njegovu porodicu.
Habermas je bio jedan od najznačajnijih mislilaca našeg vremena, a njegova karijera započela je 50-ih godina prošlog veka na Institutu društvenih istraživanja u Frankfurtu, gde je radio sa Teodorom Adornom, preneo je "Špigel".
Habermas je 1961. u Marburgu stekao najviši postdoktorski akademski stepen svojim delom Strukturna transformacija javne sfere.
Nakon nekoliko godina na Univerzitetu u Hajdelbergu, preuzeo je katedru za filozofiju i sociologiju Maksa Horkhajmera na Univerzitetu u Frankfurtu 1964. godine.
Njegovo inauguraciono predavanje pretvoreno je u knjigu "Znanje i ljudski interesi" iz 1968.
Tokom studentske pobune te godine, Habermas je bio doživljen kao pristalica, ali je odbacio radikalizaciju pokreta, naveo je nemački list.
On se 1971. preselio se u Štarnberg blizu Minhena, gde je do 1981. godine vodio Institut Maks Plank za proučavanje uslova života u naučno-tehničkom svetu.
U poslednjoj godini studija objavio je svoje glavno delo "Teorija komunikativne akcije".
German philosopher and sociologist Jürgen Habermas, one of the most influential thinkers of the postwar era, has died at the age of 96:https://t.co/5ibVdufrsj
— DW News (@dwnews) 14. март 2026.
Habermas se 1983. vratio u Frankfurt, gde je ponovo radio kao profesor filozofije do penzionisanja 1994. godine.
U kasnijim godinama, koje je proveo na jezeru Štarnberg, govorio je o političkim pitanjima kao što su rat na Kosovu, istraživanje mozga i verski sukobi, podsetio je "Špigel".
Šta je govorio o NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999.
Habermas je imao veoma zapaženu, ali i kontroverznu ulogu u debatama o 1999. godini. Njegov stav je bio specifičan jer je pokušao da pomiri podršku NATO bombardovanju sa svojim dubokim uverenjem u međunarodno pravo.
Habermas je 1999. podržao bombardovanje kao "nužno zlo" za zaustavljanje humanitarne katastrofe, nadajući se da će to ubrzati stvaranje pravednijeg svetskog poretka. Mnogi kritičari, poput Noama Čomskog ili domaćih filozofa, su ga zbog toga optuživali da je pružio intelektualno pokriće za "humanitarni militarizam".
"Moralni univerzalizam" iznad suvereniteta
Habermas je podržao intervenciju NATO-a, ali ne iz geopolitičkih razloga, već iz moralnih. On je tvrdio da u situacijama gde se dešavaju masovna kršenja ljudskih prava i "etničko čišćenje", princip državnog suvereniteta mora ustupiti mesto zaštiti ljudskih prava. Za njega je to bio test za Evropu da pokaže da ljudska prava nisu samo "prazna priča" na papiru.
Dilema legalnosti i legitimnosti
Ovo je najškakljiviji deo njegove analize. Habermas je bio svestan da intervencija nije imala mandat Saveta bezbednosti UN, što ju je činilo formalno nelegalnom prema međunarodnom pravu. Međutim, on je uveo termin "legitimni prelaz":
Smatrao je da je akcija bila legitimna (moralno opravdana) iako je bila nelegalna. Verovao je da će ova intervencija naterati UN da se reformiše i da će u budućnosti ovakve akcije postati deo kodifikovanog svetskog prava.
Philosopher Juergen Habermas died at the age of 96. Best-known for his theory of political consensus-building, he shaped the discourse of post-war Germany more than any other popular intellectual https://t.co/x11JS4yPsl
— Reuters (@Reuters) 14. март 2026.
"Na granici prava i morala"
U svom čuvenom eseju objavljenom u listu "Die Zeit", on je intervenciju opisao kao akciju koja se kreće "na granici između prava i morala". Njegova nada je bila da će ovo biti poslednji put da se sila koristi bez jasnog mandata UN-a, te da će svet krenuti ka "svetskom građanskom stanju" (kosmopolitizmu).
Kasnija samokritika i oprez
Zanimljivo je da je Habermas kasnije, naročito nakon invazije na Irak 2003. godine, postao mnogo kritičniji prema unilateralnim vojnim akcijama. Shvatio je da se argument "ljudskih prava" lako može zloupotrebiti za imperijalne ciljeve velikih sila (pre svega SAD), pa je počeo snažnije da insistira na tome da je jedino UN merodavan okvir za bilo kakvu upotrebu sile.
Autor: D.Bošković
