Klasična supa koja nikada ne izlazi iz mode.
Juneća supa je jedno od onih jela koja nisu samo hrana, već i ritual. Pravi se polako, bez žurbe, i upravo u toj sporosti leži njen ukus. Dobra supa ne nastaje na brzinu – ona se gradi satima, dok meso ne pusti sve svoje arome, a povrće ne da slatkoću i dubinu.
Za osnovu je potrebno: oko 500–700 grama junećeg mesa sa koskom, najbolje od vrata, rebra ili buta. Uz to ide šargarepa, koren peršuna, celer, glavica crnog luka, malo belog luka i so. Neki dodaju i par zrna bibera u zrnu kako bi supa dobila blagu pikantnu notu.
Meso se stavlja u hladnu vodu i polako zagreva. Kada počne da kuva, skida se pena koja se pojavljuje na površini – taj korak je važan jer supu čini bistrijom i čistijeg ukusa. Nakon toga se dodaje povrće i ostavlja da se lagano krčka na tihoj vatri, idealno najmanje dva do tri sata.
Dok supa lagano vri, kuhinja se puni poznatim, domaćim mirisom koji mnoge vraća u detinjstvo. Upravo tada se dešava ono najvažnije – sastojci se spajaju, a voda postaje bogata, hranljiva i puna ukusa. Što duže stoji na tihoj vatri, to je rezultat bolji. Na kraju se supa procedi i po želji doda sitna testenina ili domaći rezanci. Neki vole da ubace i malo svežeg peršuna na kraju, koji daje svežinu i boju. Poslužuje se topla, često kao uvod u glavno jelo, ali vrlo lako može da bude i samostalni obrok.
Foto: Pixabay.com
Juneća supa nije moderna, ali je večna. U njoj nema trikova ni prečica – samo strpljenje, jednostavni sastojci i malo pažnje. Upravo zato ostaje jedno od najomiljenijih jela na svakoj trpezi.
Autor: S.Paunović
