Nakon što je Ivica Todorić zatražio aktiviranje leks Agrokora, a Vlada Hrvatske imenovala Antu Ramljaka za poverenika, utisak je da su ključni hrvatski sudeonici krize u Agrokoru - zaposleni, dobavljači i bankari malo odahnuli, ako ni zbog čega drugog, onda zato što je oslobođeno dnevno korišćenje likvidnosti Agrokora za plaćanje novonastalih obaveza isključivo prema dobavljačima.
Taj očigledni osećaj olakšanja, koji se naročito mogao iščitati sa lica pojedinih predstavnika hrvatskih firmi, ključni je dokaz da je leks Agrokor bio nužni akt pravne zaštite države od potencijalnog sistemskog rizika. Ali, još je nejasno kakvi će sve pravni i finansijski rizici proizaći iz leks Agrokora odnosno proaktivnog pristupa države. Kako bi se smanjila zona neizvesnosti i nesigurnosti, što pre bi trebali dobiti odgovore na pet pitanja.
Foto: Beta
1. Prvo i ključno pitanje je koliku će dodatnu likvidnost obezbediti glavni kreditori Agrokora te kad će uplatiti taj sveži novac? Grupa od šest ključnih kreditora dogovorila se da u prvoj fazi uplate 150 miliona evra, a sa komesarom trebaju dogovoriti kada će se tačno to dogoditi.
Za početak, i taj iznos, iako manji nego se najavljivalo, trebao bi biti dovoljan za stabilizaciju Agrokorova poslovanja. Iz rekonstrukcije saopštenja grupe kreditora, koji trenutno raspolažu najboljim podacima o stvarnom stanju Agrokorova biznisa i, što je posebno važno, cash flova, može se zaključiti da su koncern dnevni prihodi toliki da iz njih može plaćati zaposlene te dobavljače prema ugovorenim rokovima plaćanja, a jedan deo trebao bi preostati i za smanjivanje starih dugova prema dobavljačima. Iako prihod, očigledno, nije toliki da bi rešio sve dugove prema dobavljačima, a kamoli osigurao otplatu kredita, ipak bi uz pomenutih 150 miliona evra trebalo da bude dovoljan za prvu fazu normalizacije poslovanja.
Kasnije će se već krenuti prema ozbiljnijem poslovnom, finansijskom i vlasničkom restrukturiranju, pa će i manevarski prostor konsolidacije dužničkih obaveza biti nešto veći. Valja reći da se još juče ujutro pričalo kako se ruska Sberbanka počela nećkati o svojoj ulozi u novom finansiranju Agrokora, ali su prema drugom delu dana ipak popustili i ostali u igri.
2. Drugo ključno pitanje je rešavanje otvorenih pitanja koje opasno dižu animozitet među ključnim akterima. Najteži problem jest pitanje tzv. regresnih dužnika odnosno dobavljača koji su realizovali naplatu svojih menica za robe i usluge kroz faktoring. Premijer je danas poručio da će se sve te obaveze prebaciti na Agrokor, ali nije jasno što će na to reći bankari i u kojoj meri će to Hrvatsku dovesti u koliziju sa opštom evropskom pravnom praksom te je izložiti vrlo ozbiljnim tužbama.
U paketu ove priče trebat će razmotriti sudbinu faktoring društava, kao i nekih manjih banaka. Verovatno nam tek predstoji osetljivi dijalog između dobavljača i bankara, a u vrlo delikatnoj poziciji biće Vladin povjerenik koji će morati moderirati dogovor oko otpisa odnosno reprograma obaveza regresnih dužnika. S obzirom na pravu osetljivost ovog pitanja, Ante Ramljak imaće vrlo delikatan posao. Posebni deo ove problematike su i suspektne menice iza kojih nije bila isporuka stvarnih roba i usluga već kvazikreditiranje Agrokora preko dobavljača.
3. Treće: Koliko će daleko ići hrvatski državni intervencionizam u spasavanju Agrokora i njegovih dobavljača? Sada kad je potpuno jasno da je Vlada morala lansirati leks Agrokor bez osvrtanja, kako je u intervjuu Jutarnjem rekla potpredsednica Dalić, na pravne purizmu, i ipak je i dalje vrlo diskutabilno koliko daleko treba otići u korišćenju svih raspoloživih pologa državne intervencije. Trenutno se iz raznih krugova gura više inicijativa.
Jedni govore da se treba iskoristiti HNB za pritisak na banke i olakšavanje finansiranja, drugi predlažu aktiviranje HBOR-u radi obezbeđivanja likvidnosti poljoprivrednicima i malim dobavljačima, treći spominju reprogram poreskih obaveza Agrokora i njegovih dobavljača. Ukratko, ideje o epskim intervencijama države oživljene zbog Agrokorove krize vrlo su klizav teren, a sva iskustva ovih prostora govore kako u takvim pričama najvišu cenu plaćaju poreski obveznici.
Foto: Beta
4. Četvrto, Agrokorova kriza ima vrlo ozbiljnu međunarodnu dimenziju. Vlasnici obveznica, kreditori, dionici PIK togglea i dobavljači dolaze iz više zemalja i imaju različite nivoe poslovnog pa i političkog uticaja. Nesumnjivo je da je situacija u Agrokoru Hrvatskoj otvorila neuralgične političko-poslovne tačke u Sloveniji, BiH i Srbiji, dok su trenutni odnosi s Rusijom i povratni uticaj na krizu koncerna pomalo misteriozni.
Tu će poverenik trebati svu moguću pomoć državnih institucija (MVEP, MINGO, HGK ...) jer jedan čovek teško može u istoj osobi biti i vrhunski finansijer, i genijalni pravnik, i vrhunaravni diplomata .... A sama nivo komunikacije sa zemljama regiona treba jedan ceo poslovno-diplomatski tim.
5. Peto je već nekoliko puta rečeno: tim koji hitno mora formirati poverenik Ante Ramljak zaista mora biti kolektiv eksperata koji neće trošiti previše vremena na učenje na svojoj koži - da bi izbegli spill over efekat krize na hrvatsku ekonomiju svi profesionalci koje će angažovati Ramljak moraće će imati vrlo dragocena iskustva; od iskusnih lisaca u pregovorima s bondholderima i kreditorima do minucioznih menadžera koji će znati orkestrirati odnose s vrlo raznolikim spektrom distributera i proizvođača.
