Jedna jetra ribe fugu može da ubije pet odraslih muškaraca zbog tetrodotoksina, koji je 1200 puta otrovniji od cijanida.
Najotrovniju ribu na svetu, srebrnoprugastu ribu puharu (fugu u japanskoj gastronomiji), koja se pojavila u ovom delu Jadrana, secirao je morski biolog dr. sc. Neven Ivesa. Ribu čiji je otrov 1200 puta jači od cijanida ulovio je na udicu ribar u Medulinskom zalivu. Pojela je sve njegove udice.
Ovo nije prvi put da je otrovni riba uhvaćena u ovom dijelu Jadrana. Već 2012. godine otkriven je u Jadranu, a nekoliko godina kasnije primećena je i kod Pašmana. Dr. Iveša je analizirao sadržaj njenog stomaka, a i sam je priznao da je tokom obrade osećao neopisiv strah.
- Reč je o jednom inflatoru. Kada sam je secirao, našao sam još tri udice u njenoj utrobi, pored udice koja joj visi iz usta. Gospodin koji ju je uhvatio pretpostavio je da ih ima više jer mu je nešto lomilo udice. I to vrlo brzo. Ova riba pripada grupi sa četiri zuba i ima zube koji lako razbijaju metal. Ujedi ovih riba i napadi na ljude zabeleženi su u određenim oblastima gde oni prirodno žive. Njeni zubi rastu tokom života i postaju sve veći i jači. Veoma je opasna zbog ugriza, a šteti i ribarima. Moja teorija je da je došla prateći plutajuće krhotine u moru koje struje nose duž Jadrana. Ova vrsta nema sklonost da se skuplja u plovke jer to nije njeno uobičajeno ponašanje – objasnio je Iveša.
To je potvrdio teorijom o svim moćnim udicama koje su pronađene u stomaku proždrljive otrovne ribe. Očigledno je bila jako gladna. Biolog kaže da najviše tog otrova, neurotoksina, ima u jetri, ali i u drugim tkivima.
- Kod nje je važna sluz koja se luči jer nema krljušti. Štiti je sluz, koja je otrovna. Ali još ne znamo u kojoj meri. Ta riba sintetiše svoj otrov na osnovu hrane koju jede. Pitanje je ima li u Jadranu hrane koja može poslužiti kao osnova za sintezu tog otrova. Ostaje nam da na to odgovorimo u saradnji sa splitskim kolegama koji će izolovati otrov - rekao je Iveša.
Kako prenosi 24sata.hr, riba je trenutno zamrznuta i to nije problem jer otrov ni na koji način nije termolabilan, osim izlaganjem veoma visokim temperaturama. Zato je tu ribu zabranjeno jesti u celoj Evropskoj uniji.
- Ta riba je prvi put pronađena u Jadranu 2012. godine, a sada je stigla i u severni Jadran, gde je more bogato hranom. To je zabrinjavajuće. Zbog globalnog zagrevanja i povećanja pomorskog saobraćaja, moguće je da će ih u našem moru u bliskoj budućnosti biti mnogo više. Računali smo da će se do 2050. pomorski saobraćaj povećati i do deset puta. A onda, sa globalnim zagrevanjem i porastom temperature mora, pojačanim saobraćajem i balastnim vodama, možemo reći da će ovih i sličnih vrsta biti sve više – šokantan je odgovor stručnjaka. Olakšavajuća je okolnost što, kako kaže Iveša, puhare neće moći da stvore ozbiljnu populaciju na severnom Jadranu, ali verovatno hoće na južnom.
- Neće na severnom Jadranu jer im je zimi hladno, a to im je nepremostiva prepreka da na tom području mogu da žive tokom cele godine - dodao je on.
Kod nas je zabranjena za konzumaciju, upravo zbog veoma jakog otrova, koji dovodi do smrti, ali je negde poslastica. Jedna jetra ribe fugu može da ubije pet odraslih muškaraca zbog tetrodotoksina, koji je 1200 puta otrovniji od cijanida.
- Jako sam se plašio. Ne u početku, jer nisam odmah shvatio koliko je taj otrov fatalan. U početku nisam imao osećaj da je to nešto tako opasno. Ali kada sam proučio literaturu i video da je bilo mnogo smrtnih slučajeva, posle sam se prilično uplašio. Nekako sam posle seciranja imao osećaj da me svrbi celo telo. Da budem potpuno iskren, računao sam minute kao procenjeno vreme u kojem njen otrov ubija. To je u roku od 10 minuta, najviše do sat vremena. Kada je prošao taj sat, odahnuo sam. Razlog za seciranje je bio da se vidi šta ima u stomaku - rekao je on.
Na osnovu sadržaja njenog stomaka ustanovio je da jede morske beskičmenjake, rakove, školjke, puževe, ježeve...
Spora riba koja nema neprijatelja u Jadranu
To je veoma spora riba. Čim je neko spor u moru, to znači da mora imati čime da se brani od neprijatelja. Ima smrtonosni otrov, a neke srodne ribe se njime hrane. Ali takvih vrsta u Jadranu imamo vrlo malo ili ih uopšte nemamo i zato nemaju prirodnih neprijatelja.
Autor:
