AKTUELNO

Evropa je oduvek imala sezonske toplotne talase, ali oni nikada nisu bili ovako intenzivni i česti, a prognozira se da će temperature biti preko 50 stepeni.

Svi znaci ukazuju na to da će do kraja ovog veka popularnost Mediterana kao destinacije za letovanje drastično pasti - i to zbog nesnosnih vrućina. Pomenuti deo Evrope biće kao Dubai u avgustu, upozorava britanski Telegraf.

Negativni trendovi su već vidljivi. Grčka je, na primer, zabeležila najraniji toplotni talas u poslednje dve nedelje, u delovima Katalonije na snazi je smanjenje vode zbog rekordne suše, a na Siciliji, gde je živa u termometru dostigla rekordnih 48,8 stepeni Celzijusa neki objekti za noćenje sa doručkom morali su da odbiju goste zbog nestašice vode.

Neki tvrde da je Evropa oduvek imala sezonske toplotne talase, ali oni nikada nisu bili ovako intenzivni i česti. Prema podacima Kopernikove službe za klimatske promene (C3S), deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. Prošle godine, temperature širom Evrope bile su jedan stepen iznad proseka i dva stepena iznad predindustrijskog nivoa.

Piter Stot, bivši šef za praćenje klime u Met Office, predviđa da će temperature u Evropi uskoro preći prag od 50 stepeni Celzijusa.

"To će se prvo dogoditi u područjima najbližim Mediteranu jer je tamo uticaj toplog vazduha iz severne Afrike najjači", upozorio je on.

Rosi Mamat, doktorant i meteorolog na Univerzitetu Reading, kaže da bi ovo leto moglo da donese još rekordnih temperatura. A njihovim rastom, južna Evropa će biti najugroženija.

Stopa smrtnosti od toplote na Starom kontinentu porasla je za 30 odsto, a duža, toplija i suva leta izazivaju suše, koje zauzvrat utiču na poljoprivredu i proizvodnju hrane, oštećujući infrastrukturu i uništavajući staništa. Sredozemno more se zagreva brže od globalnog proseka, a predviđa se da će porasti i do jednog metra do 2100. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, turističke destinacije na Mediteranu svakako imaju razloga za brigu. Zato što se njihove ekonomije u velikoj meri oslanjaju na turizam, koji u Hrvatskoj čini više od 19,6 odsto BDP-a, u Grčkoj 18 odsto, u Španiji 12 odsto i u Italiji 10,5 odsto.

Radek Novak iz agencije Intrepid Travel kaže da u najtoplijim mesecima (jul i avgust) više ne organizuju pešačke izlete u Španiji i Portugalu.

"Ali dodali smo više ekskurzija van sezone, u aprilu i oktobru, kako bismo olakšali ljudima da izbegnu ekstremne temperature. Dodali smo i zimska putovanja u zemlje poput Grčke i Hrvatske", rekao je on.

Autor: Iva Besarabić