Tako je u Austriji svega 21 odsto Austrijanaca izjavilo da bi oružjem štitilo svoju domovinu.

U državama Bliskog istoka, severne Afrike i Pakistanu trenutno bi do 94 odsto građana uzelo oružje da brani otadžbinu.

U zapadnoj Evropi svega jedna četvrtina stanovništva, u proseku, u slučaju potrebe uzelo bi oružje u ruke da brani zemlju.

- Ovi rezultati iznenađuju. Očigledno Austrijancima nedostaje, kao i ostalima u centralnoj Evropi, konkretna slika pretnje - analizirao je direktor Vojno-istorijskog muzeja Kristijan Ortner aktuelnu studiju.

On naglašava da je u kriznim godinama između 1956 i 1968, kao i tokom Hladnog rata bila jasna pretnja.

- Za moderne vojske je od ogromnog značaja da stanovništvu prese koliko brzo u sadašnjici mogu u centralnoj Evropi biti pokrenute političke i socijalne krize - upozorio je ovaj vojni istoričar.

U Švajcarskoj, kako pokazuje studija, postoji veća spremnost za odbranu zemlje u slučaju opasnosti. Tako bi 39 odsto Švajcaraca branilo otadžbinu, a u takođe neutralnoj Švedskoj čak 55 odsto.

- Evropska integracija je sigurno puno doprinela poboljšanju osećaja sigurnosti u Austriji, i tome da su se scenariji pretnje promenili u hibridne mešavine, koje se teško razumeju - objašnjava Ortner.

One je podsetio da je poslednja veća pretnja na granicama Austrije bila je pre 27 godina, tokom raspada bivše Jugoslavije.

Studija pokazuje da je, ako su zemlje neprestano suočene s konfliktima, većina stanovništva spremna na vojnu odbranu, a to je tako za zemlje poput Izraela, gde bi oružjem zemlju branilo 66 odsto stanovnika, a u Turskoj čak 73 procenata.

U SAD, koje je aktivno na mnogim ratištima, spremno je samo 44 odsto stanovništva da oružjem brani zemlju.

Takođe je interesantno da svega 52 odsto katolika kaže da bi za svoju zemlju pošlo u rat, dok bi to učinilo 78 odsto muslimana, 77 indusa i 66 odsto budista.

Kada je reč o razlikama polova, spremnost muškaraca da idu u rat je sa 67 odsto veća od one kod žena koja je na 52 procenata.