Nesrećni 19-godišnjak je otkriven sasvim slučajno. Policajac je primetio dva muškarca veoma zapuštenog izgleda, pa je odlučio da ih legitimiše. Dečak Andrej nije imao dokumenta, ali je rekao svoje prezime.

Kada su pregledali bazu podataka, policija je shvatila da se radi o dečaku čiji je nestanak prijavljen 2007. godine u Moskvi.

Andrej Prijmak je živeo u disfunkcionalnj porodici i sa 9 godina je pušio i pio alkohol. Često je bežao od kuće zbog majke alkoholičarke koja ga je tukla.

Kada je nestao, mislilo se da se je ponovo otišao od kuće. Majka je prijavila nestanak, ali kako potraga nije urodila plodom, ubrzo se preselila u Ukrajinu iako je Andrej sve vreme bio zatočen nedaleko od njenog doma.

Kad su ga pronašli, mladić nije znao da piše i čita.

Poštar Nikitin ga je oteo na putu do škole i zatvorio u svom stanu na moskovskoj periferiji. Nije mu dozvolio da s bilo kim razgovara i potpuno ga je isključio iz normalnog života. Celo vreme ga je seksualno zlostavljao.

S njima je često bila i Nikitinova majka koja je boravila u susednoj sobi. Ona nikad nije ništa rekla. Osim toga, stan u kome je živeo Nikitin bio je komunalni, pa ga je delilo nekoliko ljudi. Pored njegove majke, tu je živelo u drugim prostorijama i nekoliko radnika, ali niko nikada nije prokomentarisao odnos dečaka i odraslog čoveka.

Nakon godina provedenih u stanu i brojnih emocionalnih maltretiranja, Nikitin je tinejdžeru dozvolio da izlazi. Međutim, on nije pokušavao da pobegne, a svoje poreklo je zaboravio. Nije se više sećao kako mu roditelji izgledaju ni kako se zovu.

Komšije su rekle da su viđale Nikitina s dečakom, ali im ništa nije ukazivalo da se radi o gnusnom zločinu.

Sudija je tokom izricanja presude rekao da je mladićev život 'potpuno uništen i da nikada neće moći da se oporavi od užasa koje je doživeo'.

Mladić tokom zatočeništva nije ni shvatao da njegov odnos sa odraslim muškarcem nije normalan i sada će morati da započne život ispočetka uz pomoć stručnjaka.