Tramp započeo transformaciju Amerike, Putin pred izborom između rata i mira - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp po drugi put je stupio na predsedničku dužnost, osam godina posle prvog puta. Na inauguraciji u glavnom gradu SAD, Tramp je u ponedeljak položio zakletvu i zvanično postao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. U svom inauguracionom govoru Tramp je saopštio da će "potpisati niz istorijskih uredbi" i da će time početi "potpuna obnova Amerike i revoluciju zdravog razuma". "Prvo ću proglasiti nacionalno vanredno stanje na južnoj granici SAD", rekao je Tramp.

"Svi ljudi koji su ilegalno ušli biće predmet povratka. Vratićemo milione kriminalnih imigranata tamo odakle su došli. Obnovićemo moju politiku 'ostanite u Meksiku'. Staviću tačku na takozvanu politiku 'uhvati i pusti'. Poslaću vojsku na južnu granicu da odvrate katastrofalnu invaziju na našu zemlju", poručio je novi predsednik SAD-a. „Od ovog trenutka, pad Amerike je završen“, rekao je Tramp, u čijoj neposrednoj blizini su sedeli odlazeći predsednik i potpredsednica SAD, Džozef Bajden i Kamala Haris, koju je porazio na novembarskim izborima.

Već na dan inauguracije novi predsednik je potpisao pomilovanje 1.500 osuđenika što je izazvalo bes poslanika koji su bili ugroženi u napadu 6. januara 2021, kada su hiljade Trampovih pristalica upale na Kapitol u neuspešnom pokušaju da spreče Kongres da potvrdi njegov poraz na predsedničkim izborima 2020. protiv Džoa Bajdena. „Donald Tramp otvara zlatno doba za ljude koji krše zakon i pokušavaju svrgnuti vladu“, rekao je čelnik demokrata u Senatu Čak Šumer, koristeći reči o početku zlatnog doba za Ameriku koje je izgovorio Tramp u inauguracionom govoru.

Neposredno pre toga, u strahu od Trampove odmazde, Džozef Bajden je na kraju svog mandata pomilova doktora Entonija Faučija, penzionisanog generala Marka Milija i članove odbora koji su istraživali napad na Kapitol 6. januara, koristeći posebna ovlašćenja, a sa ciljem sprečavanja potencijalnih pravnih posledica za njih trojicu po povratku Trampa na vlast.

Inauguraciju je obeležio događaj zbog koga se američki milijarder Ilon Mask našao u centru rasprava zbog gesta tokom obraćanja Trampovim pristalicama, koji je upoređen s nacističkim pozdravom. Nakon ovog događaja, mnogi korisnici društvenih mreža osudili su Maska, optužujući ga za nacistički pozdrav. Usledile su brojne reakcije, a Mask je optužen da je svesno izveo pokret rukom koji liči na pozdrav kojeg su nacisti koristili u vreme Adolfa Hitlera, što je izazvalo bes među brojnima, a reagovali su i sami Nemci. Nemački kancer Olaf Šolc je rekao da je neprihvatljivo da Ilon Mask podržava ekstremno desničarske ideje. Američki milijarder Ilon Mask dao je podršku putem video linka ekstremno desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku na predizbornom skupu u gradu Hale u Nemačkoj, gde su za februar zakazani prevremeni parlamentarni izbori.

Dan nakon inauguracije novi američki rpedsednik Donald Tramp izjavio je da će verovatno uvesti sankcije Rusiji, ako njen predsednik Vladimir Putin odbije da pregovara o okončanju rata u Ukrajini. Tramp je izjavio da njegova administracija takođe razmatra pitanje slanja oružja Ukrajini, dodajući da smatra da bi Evropska unija trebalo da učini više da podrži Ukrajinu. Istakao je da razgovaraju sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a da će vrlo brzo razgovarati sa Putinom.

Istovremeno, Evropski parlament je rezolucijom osudio Rusiju zbog sistematskog falsifikovanja istorijskih argumenata kako bi opravdala rat u Ukrajini. Poslanici su pozvali EU i njene članice da pojačaju borbu protiv ruskih dezinformacija, kao i da prošire sankcije protiv ruskih medija koji sprovode kampanje dezinformisanja kojima se brani agresija protiv Ukrajine. „U tekstu koji je usvojio parlament odbacuju se istorijske tvrdnje ruskog režima kojima potkopava istoriju i nacionalni identitet Ukrajine kao uzaludni pokušaji da opravda svoj ilegalni rat“, saopštio je Evropski parlament.

Volodimir Zelenski se obratio svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Glavne tačke njegovog obraćanja odnose se na strateške ugovore koje je Rusija potpisala sa Iranom i Severnom Korejom protiv Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Ovom izjavom ukrajinski predsednik ističe da Rusija nije pretnja samo Ukrajini, već i svim demokratskim državama. Napad na Ukrajinu nikada nije bio zbog Ukrajine već zbog geopolitičkih ciljeva Rusije, a ti ciljevi se proširuju na celu istočnu Evropu. Zelenski je podvukao da nijedna evropska država sama ne može garantovati svoju bezbednost, već da moraju biti jedinstvene. On je upozorio da evropske nacije treba da budu spremne da troše koliko god treba za osiguranje svoje bezbednosti i dodao da su bezbednosne garancije za Ukrajinu stvarne bezbednosne garancije za celu Evropu.

Zelenski je ukazao da Evropi pripada mesto za stolom kada se bude odlučivalo o ratu i miru koji treba postići. Investicije u proizvodnju oružja u Ukrajini je investicija u evropsku bezbednost. On je potvrdio stav da će Ukrajina uraditi sve što je moguće da se rat završi i da će biti partner sa SAD, ali da održivi mir znači jak mir koji osigurava da se Putin ne može vratiti ratu. U ovom trenutku procene relevantnih analitičara govore da će sankcije Rusiji potrajati decenijama i da joj je namenjena sudbina Irana i Severne Koreje. U tom smislu treba se podsetiti koliko je Iran imao značajnu i moćnu geostratešku ulogu na Bliskom Istoku kada se suočio sa međunarodnom izolacijom. Iranski energenti nisu bili zaštita od snažnih sankcija i izolacije. Danas je Iran ono što se nazvia neuspešnom državom. Predsednik Tramp je potvrdio da su zavedene sankcije Iranu dovele do propasti njegove regionalne moći.

Suočena sa sve većom izolacijom, ruska propaganda ističe pomoć afričkim državama u borbi protiv epidemija i unapređenju zdravlja, ali sa skrivenom agendom ostvarivanja svojih interesa na kontinentu. Akcije Rusije često se prezentuju kao humanitarni napori koji rezultuju direktnom štetom afričkim državama. Dok daje pomoć, Rusija izvodi kampanje dezinformacija napadajući zapadne humanitarne inicijative. Rezulat je da građani Afrike gube poverenje u Zapad jer im se poturaju priče o „biološkom oružju“ i širenju bolesti. Smanjujući poverenje Rusija im zapravo nanosi štetu jer ona svojim kapacitetima ne može dovoljno pomoći afričkim zemljama, a ljudi su nepoverljivi prema Zapadu čiji kapaciteti pomoći su veći od ruskih.

Početkom februara očekuje se sastanak Trampovog tima i ukrajinske delegacije kada se održava ukrajinska nedelja u Vašingtonu. Ovu vest potvrdio je David Arakamia šef parlamentarne frakcije Zelenskog u Vrhovnoj Radi. Državni sekretar Marko Rubio, prvi imenovani član kabineta Donalda Trampa, podvukao je potrebu da se rat završi. Došlo je do “manjih” promena u pogledu rokova završetka rata od 24 sata do 100 dana. Evropska unija raspodelila je 35 milijardi evra finansijske podrške Ukrajini. G7, grupa 7 najbogatijih država na svetu, izdala je saopštenje optuživši Kremlj za finansiranje i usmeravanje tajnih operacija ruskog državnog medija RT i agencije za društveni dizajn (Social Design Agency) u cilju podrivanja drštava uz pomoć globalnih dezinformacija. Kroz ove napore Kremlj nastoji da manipuliše javnim mnenjem u različitim državama, slabeći demokratske institucije i poverenja u vlade kroz izazivanje unutrašnjih konflikata kako bi se odvratila pažnja od ruskih zločina u Ukrajini. Ova izjava G7 reafirmiše percepciju o značaju pretnje koju predstavljaju akcije Moskve. Treba očekivati koordinisanu međunarodnu akciju na suzbijanju ruskih agresivnih aktivnosti u informacionoj sferi na širem međunarodnom planu.

Rusija je završila treću godinu za redom sa budžetskim deficitom. Na kraju 2024. godine rusko Ministarstvo finansija prijavilo je manjak od 35 milijardi dolara, najveći deficit od početka agresije na Ukrajinu. Kako bi smanjilo deficit Ministarstvo finansija Rusije podiže poreze što će neizbežno dovesti do povećanja cena. Jednostavnim rečnikom obični Rusi će snositi teret agresivnih ambicija Vladimira Putina i troškove njegovog sve više privatnog ekspanzionističkog rata koji je unazadio pozicije i razvojne perspektive Ruske Federacije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je posvećenost da se rat završi u 2025. godini rekavši da nije suština u brzom nego u poštenom i pouzdanom miru. „Mi želimo da završimo rat ove godine - ne samo brzo već pravedno i održivo za sve nas Ukrajince“ rekao je Zelenski. Vodeći eksperti iz američkih tink-tenkova ukazuju da investicije u ukrajinske prirodne resurse mogu biti odličan podsticaj za kontinuiranu podršku Ukrajini. Ova teza se temelji u činjenici da ako se Ukrajina ne odbrani ti resursi će pripasti Rusiji. Prema podacima „Benčmark mineral intelidžens“ u narednoj deceniji očekuje se značajan deficit litijuma i nikla na tržištu, što zahteva više od 500 milijadi dolara novih investicija, na prvom mestu u rudnike i postrojenja za preradu. Litijum je posebno kritičan jer se procenjuje da će se potreba utrostručiti do 2030. godine.

Predsednik Tramp je, takođe, snažno fokusiran na kritične sirovine, a njegov politički fokus je od 2017. godine bila Kina sa svojom dominacijom u sektoru kritičnih sirovina. Njegov bliski saradnik Elon Mask od 2010. godine ima snažan fokus na litijum i najavio je otvaranje litijumskog rudnika, a sada je u procesu otvaranja postrojenja za preradu litijuma u Teksasu. Tramp je još 2017. godine doneo naredbu 13817 pod nazivom „Federalna strategija za osiguranje bezbednog i pouzdanog snabdevanja kritičnim sirovinama“, a 2020. je doneo naredbu 13953 koja se odnosi na pretnje domaćim lancima oslanjanjem na kritične sirovine od stranih protivnika i podršku domaćim rudarskim i prerađivačkim industrijama.

Bliski istok doživljava potpuni preokret. Izrael i Hamas su započeli dogovorenu razmenu izraelskih talaca za palestinske zatvorenike, a sve veći broj raseljenih lica u pojasu Gaze vraća se u svoje razrušene domove. U trenucima kada se mir napokon vraća u region, došlo je do provokativnog potpisivanja strateškog sporazuma između Rusije i Irana što je dodatno antagonizovalo bliskoistočne zemlje protiv Rusije. Izraelska zamenica ministra spoljnih poslova Šaren Haskel predložila je transfer ruskog oružja koje su zaplenile izraleske oružane snage u Libanu. Već dugo se postavljaju sve glasnija pitanja odakle Hamasu i Hezbolahu rusko sofisticirano oružje novije proizvodnje. Predlog da se zaplenjeno oružje prosledi Ukrajini predstavlja neoboriv dokaz protiv dezinformacija koje su širene da je Ukrajina prebacila vojnu pomoć teroristima, za šta se na kraju ipak pokazalo da je Rusija naoružavala Hamas i Hezbolah.

Kraj nedelje obeležili su još jedni farsični izbori za predsednika Belorusije na kojima je Aleksandar Lukašenko ponovo “izabran” za predsednika osvojivši 87,6 odsto glasova. Lukašenko (70) je tako osvojio sedmi mandat u Belorusiji gde je na vlasti od 1994. godine. Prognana opozicija u Belorusiji je izbore ocenila kao farsu, a Evropska unija je saopštila da će ostati sankcije Lukašenku dok je izbore ocenila kao maskaradu.

Evropska unija će nastaviti da nameće restriktivne i ciljane mere protiv režima Aleksandra Lukašenka posle maskarade od predsedničkih izbora u Belorusiji, saopštila je Evropska služba za spoljne poslove (EEAS). Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas i komesarka EU za proširenje Marta Kos ocenile su da su izbori u Belorusiji maskarada i da nisu ni slobodni, ni fer. „Narod Belorusije ima pravo u odlučivanju ko će upravljati njihovom zemljom. Nemilosrdna i neviđena represija ljudskih prava, ograničenja političkog učešća i pristupa nezavisnim medijima u Belorusiji, lišili su izborni proces svakog legitimiteta“, navodi se u saopštenju. EU je pozvala vlasti da odmah i bezuslovno oslobode sve političke zatvorenike, od kojih je više od 1.000 proizvoljno pritvoreno, uključujući i jednog zaposlenog u Delegaciji EU.