Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da Grenland nije na prodaju i da mora biti branjen ravnopravno kao i svaki drugi deo teritorije NATO, upozorivši da se Danska suočava sa ozbiljnim pritiscima svog najbližeg saveznika.
Na hitnom sastanku, Frederiksen je navela da „nije bilo lako“ izdržati, kako je rekla, „potpuno neprihvatljiv pritisak koji Danska trpi već čitavu generaciju“, dodajući da postoje jasni pokazatelji da je „najteži deo tek pred nama“.
Premijerka je naglasila da se ne radi samo o Grenlandu, već o osnovnim principima međunarodnog poretka.
- U pitanju je nešto mnogo fundamentalnije: princip da se granice ne mogu menjati silom, da se narodi ne mogu kupovati i da male zemlje ne treba da se plaše velikih - poručila je Frederiksen.
Ona je istakla da Danska ne traži sukob, ali da je poruka jasna.
- Grenland nije na prodaju - rekla je danska premijerka, dodajući da NATO mora da "brani Grenland jednako kao i svaki drugi milimetar teritorije Alijanse".
Poruka iz Grenlanda: Biramo Dansku, ne SAD
Nakon izlaganja Frederiksen, premijer Grenlanda Jans Frederik Nilsen ponovio je da Grenland ne želi da bude deo Sjedinjenih Američkih Država.
- Jedna stvar mora svima biti jasna: Grenland ne želi da bude u vlasništvu SAD, ne želi da njime upravljaju SAD i ne želi da postane deo SAD. Biramo Grenland kakav danas poznajemo, kao deo Kraljevine Danske - rekao je Nilsen.
Sastanak u Beloj kući i ponuda Danske
U međuvremenu, američki državni sekretar Mark Rubio sastaće se sutra u Beloj kući sa najvišim zvaničnicima danske vlade.
Kako se navodi, Danska će na tom sastanku ponuditi Sjedinjenim Američkim Državama mogućnost otvaranja do deset novih vojnih baza na Grenlandu, kao deo šire bezbednosne saradnje na Arktiku.
SAD trenutno imaju jednu zvaničnu vojnu bazu na Grenlandu, dok je tokom Hladnog rata Pentagon izgradio i dodatne objekte, od kojih je najmanje jedan tek nedavno otkriven ispod ledenog pokrivača debelog oko 30 metara.
NATO i arktička bezbednost
Prema navodima izvora, generalni sekretar NATO Mark Rute podržava ovaj potez i zalaže se za usvajanje zajedničkog projekta arktičke bezbednosti, koji bi odobrile sve članice Alijanse.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje podele troškova izgradnje i upravljanja novim bazama, koje bi bile opremljene najmodernijom vojnom tehnologijom.
S druge strane, nema dileme kada je reč o komandnoj strukturi – operativne dužnosti bile bi poverene Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije Komandi združenih snaga SAD u Norfolku, u saveznoj državi Virdžinija.
Autor: S.M.
