Indija odustaje od kupovine ruske nafte, Rusija i dalje ne želi komprimisno rešenje u Ukrajini - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Započeo je početak kraja ruske naftne ere. Suočena sa izolacijom Rusija trajno gubi energetsko tržište. Propagandne floskule o BRIKS-u kao alternativi ruše se kao kula od korata i to baš na primeru Rusije. SAD su primorale Indiju da odustane od ruske nafte. Zauzvrat, Vašington je smanjio carine na indijski izvoz sa 25% na 18%. Ako Indija nastavi da kupuje rusku naftu, carine će ponovo biti povećane. Indija je već smanjila uvoz ruske nafte za 3,5 puta — na oko 436.000 barela dnevno — zamenjujući ih isporukama iz SAD i sa Bliskog istoka. Novi ugovori sa Rusijom su na čekanju. Od 2022. godine, Indija je zaradila oko 16 milijardi dolara viška profita od snižene cene ruske nafte. Ukupan uvoz od invazije dostigao je oko 144 milijarde evra. Rusiji je sada ostao samo jedan glavni kupac nafte — Kina. To znači dalji pad cena ruske nafte, smanjenje obima izvoza, rastući rizik od ekonomske krize poput one iz 1990-ih. Ruski naftni jastuk bezbednosti brzo nestaje.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da će smanjiti carine na robu iz Indije nakon što je premijer Narendra Modi pristao da prestane da kupuje rusku naftu. Nakon razgovora sa Modijem u ponedeljak, Tramp je na Truth Social napisao: „Ovo će pomoći da se okonča u Ukrajini, koji se i dalje vodi, sa hiljadama ljudi koji umiru svake nedelje!“ Indija je drugi najveći uvoznik ruske sirove nafte, a ti uvozi su povećali tenzije između dve zemlje. Tramp je rekao da će Indija, pristajući da prekine kupovinu ruske nafte, takođe kupovati više nafte iz Sjedinjenih Američkih Država i potencijalno iz Venecuele.

Rojters izveštava da indijske rafinerije nafte odbijaju rusku naftu u korist sporazuma sa SAD — Indian Oil, Bharat Petroleum i Reliance Industries prestaju da primaju rusku naftu počev od aprila kako bi podržale trgovinske pregovore sa Sjedinjenim Državama, koji bi mogli da se završe u martu. Kompanije još uvek imaju porudžbine za mart, međutim, većina ostalih rafinerija je već obustavila kupovinu iz Rusije. Predstavnik indijskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da diverzifikacija izvora snabdevanja energijom, u skladu sa objektivnim tržišnim uslovima i promenama u međunarodnom okruženju, čini osnovu strategije zemlje za obezbeđivanje energetske bezbednosti za naciju sa najvećom populacijom na svetu.

Politički analitičar iz Ujedinjenog Kraljevstva Samuel Ramani upozorava da sa rastom BDP-a koji se kreće oko 1%, visokom inflacijom i visokim kamatnim stopama, stvaraju se pukotine u Putinovom društvenom dogovoru sa ruskim narodom. Polovina ruskog budžeta ide na vojne izdatke iznosi Nemačka obaveštajna služba. Kremlj troši mnogo više na vojsku nego što kaže, zbog čega deficiti rastu, a ekonomija se urušava dok rat traje.

Na današnji dan 1992. godine (9. februar), operacija „Pruži nadu“, velika humanitarna vazdušna operacija koju su predvodile SAD, pokrenuta je odmah nakon raspada Sovjetskog Saveza. Humanitarna pomoć je vazdušnim putem transportovana širom Rusije dok je nestašica hrane pustošila zemlju. Na mnogobrojnim dostupnim fotografijama, sovjetski vojnici doživljavaju svoj jedini kontakt sa NATO snagama u životu – istovaruju kutije sa hranom. Uprkos decenijama rata Moskve protiv civilizovanog sveta, oni su spašeni. Veliki deo pomoći koja je pružena tokom narednih godina kasnije je ukraden, uključujući i 5 milijardi dolara od MMF-a. Sada, 34 godine kasnije, Rusi se ponovo vraćaju svojim korenima, trošeći 12% BDP-a i 50% federalnog budžeta vodeći rat protiv civilizovanog sveta.

Rusiju je zahvatio novi talas atentata na zvaničnike službi bezbednosti. To je ozbiljna eskalacija. Kada se udari na najviše obaveštajne službenike kod kuće, to signalizira unutrašnje pukotine i rastuću nestabilnost. Ovo nije samo pitanje Ukrajine - već i borbe za moć unutar same Rusije. General-potpukovnik Vladimir Aleksejev, prvi zamenik šefa ruske vojne obaveštajne službe GRU, više puta je upucan u leđa u svojoj stambenoj zgradi na Volokolamskom šoseu. Teško je ranjen i hospitalizovan. Napadač je pobegao sa mesta događaja, da bi osoba koja je identifikovana kao navodni napadač kasnije bila uhapšena u Dubaiju i izručena Rusiji. Aleksejev je jedna od najmoćnijih ličnosti u ruskoj obaveštajnoj službi — lično je pregovarao sa Prigožinom tokom Vagnerove pobune 2023. godine i zadužen je za nadgledanje ključnih tajneih operacija.

Rusija nastavlja da kupuje vreme simulirajući pregovore. Poslednji krug razgovora u Abu Dabiju rezultovao je razmenom ratnih zarobljenika. Sada kada su ukrajinski saveznici paralizovani usred lažnih pregovora Kremlja, nesposobni da zaplene ruske tenkere ili dozvole Ukrajini da dobije oružje dugog dometa koje je već moglo da okonča rat, dok Rusi nastavljaju da šire napade na ukrajinsko civilno stanovništvo. Gađanjem civilne infrastrukutre ciljaju na uništenje civilne populacije u velikim gradovima. Putin je ponudio Trampu sporazum vredan 12 biliona dolara, tvrde ukrajinske obaveštajne službe. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su njegove obaveštajne službe saznale da Kremlj pokušava da pridobije Donalda Trampa predloženim sporazumom vrednim 12 biliona dolara - više od četiri puta većeg godišnjeg BDP-a Rusije. Prema rečima Zelenskog, predlog je poznat kao „Dmitrijev paket“, nazvan po Kirilu Dmitrijevu, šefu Ruskog fonda za direktna ulaganja, koji ga je navodno promovisao tokom nedavne posete Vašingtonu. Sporazum navodno podrazumeva veliku ekonomsku saradnju između SAD i Rusije. Zelenski je naglasio da Ukrajina neće podržati nikakve sporazume koji utiču na njen suverenitet ili bezbednost ako se sklope bez učešća Kijeva.

Tokom 4. i 5. februara, delegacije Sjedinjenih Država, Ukrajine i Ruske Federacije sastale su se na drugom trilateralnom sastanku u Abu Dabiju kako bi unapredile napore za okončanje rata u Ukrajini. Razgovori su bili konstruktivni i fokusirani na to kako stvoriti uslove za trajni mir. Delegacije su postigle sporazum prema kojem će Ruska Federacija i Ukrajina osloboditi po 157 ratnih zarobljenika. Ovo je prva razmena u poslednjih pet meseci. Nakon poslednje runde pregovora američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je loša vest to što su pitanja koje su ostala nerešena "najteža", a da se u međuvremenu rat nastavlja. "Sve što mogu da kažem u tom pogledu jeste da ulažemo, na veoma visokom nivou, značajnu količinu vremena i energije u ovaj poduhvat. Nastavićemo da činimo sve što možemo da vidimo da li će doći do proboja. A jedna od stvari koju treba razumeti u vezi sa okončanjem oružanih sukoba jeste da često izgleda potpuno beznadežno dok se ne desi ovaj prodor koji je ponekad nepredviđen", rekao je Rubio na konferenciji za novinare, saopštio je Stejt department.

Sjedinjene Države i Rusija su se takođe složile da uspostave vojno-vojni dijalog koji će voditi general Aleksus Grinkevič, komandant Evropske komande SAD. Ovaj kanal komunikacije je obustavljen pre početka ovog sukoba i ključan je za postizanje i održavanje mira. Tokom dva dana, delegacije su vodile široke diskusije o preostalim otvorenim pitanjima, uključujući metode za sprovođenje prekida vatre i praćenje prekida vojnih aktivnosti. Delegacije su se složile da podnesu izveštaje svojim prestonicama i da nastave trilateralne razgovore u narednim nedeljama. Izrazili su zahvalnost Ujedinjenim Arapskim Emiratima na domaćinstvu razgovora, a Ukrajina i Ruska Federacija su zahvalile predsedniku Donaldu DŽ. Trampu na njegovom vođstvu u napretku okončanja rata.

Šef francuske diplomatije Žan-Noel Baro ocenio je da ruski predsednik Vladimir Putin ne pokazuje znake stvarne volje za mir u Ukrajini. "Vladimir Putin ne pokazuje nikakve znake istinske želje da se kreće ka miru. Naprotiv, prvi put su prošle nedelje, njegovi dronovi namerno ciljali putnički voz, i ubili 15 osoba", rekao je Žan-Noel Baro za pariski list Liberasion. Baro je rekao da taj napad smatra "ratnim zločinom" a na to se dodaju "silovanja, deportacije dece, masakri i vansudska pogubljenja". "Četiri godine posle pokretanja, jasno je da je takozvana specijalna operacija Kremlja katastrofalan neuspeh za Rusiju - 1,25 miliona smrtnih slučajeva, što je više od svih sovjetskih i ruskih ljudskih gubitaka od 1945. godine, 1.000 smrtnih slučajeva svakog dana na frontu, kao i recesija u Rusiji predviđena za 2026. godinu", dodao je Baro. On je osudio pokušaj ruskog predsednika da "izazove humanitarnu krizu" kontinuiranim gađanjem energetske infrastrukture uprkos niskim temperaturama u Ukrajini. Govoreći o mogućem nastavku dijaloga sa Rusijom, Baro je rekao da Francuska nikada nije isključila, saradnju sa Rusijom, "uz potpunu transparentnost sa Ukrajinom i njenim evropskim partnerima, i pod uslovom da je to korisno".

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas rekla je da Kremlj ne shvata ozbiljno pregovore o Ukrajini i da Brisel razmatra imenovanje specijalnog izaslanika koji bi predstavljao 27 članica Unije za pregovaračkim stolom. U intervjuu za briselski portal Juronjuz Kalas je danas upozorila da mirovni napori oko Ukrajine rizikuju da učvrste rusku agresiju ukoliko Moskva ne bude primorana na stvarne ustupke. Ona je izrazila bojazni oko pregovora zmeđu Rusije i Ukrajine u kojima su posredovale SAD i koji do sada nisu dali rezultate. Ocenila je da zastoj u pregovorima pokazuje nedostatak ozbiljnosti Kremlja jer se na Ukrajinu vrši pritisak da pristane na ustupke.

"Oni (ruski pregovarači) zapravo nemaju ozbiljne ljude za stolom", rekla je Kalas dodajući da se ništa ne očekuje od ove runde pregovora. Visoka predstavnica za spoljnu politiku priznala je da je administracija predsednika Trampa prvi put od početka invazije velikih razmera na Ukrajinu dovela obe strane za pregovarački sto ali je istakla da je očigledna neravnoteža između onoga što se traži od Kijeva i onoga što se traži od Moskve. "Videli smo samo gde su Ukrajinci spremni da popuste da bi se okončao rat. Nismo videli nikakve ustupke sa ruske strane", rekla je Kalas za Juronjuz.

Rusija bi morala da žrtvuje dodatnih 800.000 vojnika tokom naredne dve godine ukoliko bi želela vojno da osvoji istočnu Ukrajinu, izjavio je u sredu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. On je dodao: „Rusiji bi bilo potrebno najmanje dve godine, uz veoma spor napredak. Po mom mišljenju, neće izdržati toliko dugo.“ Dok je najteži oružani sukob na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata, koji traje gotovo četiri godine, odneo stotine hiljada života na obe strane, a milioni Ukrajinaca potražili su utočište u inostranstvu, Zelenski je naveo da zvaničan broj poginulih iznosi 55.000 ukrajinskih vojnika, uz postojanje velkog broja onih koji se još uvek vode kao nestali.

Vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, Aleksandar Sirski izjavio je da su ukrajinske snage „u januaru smanjile rusku vojsku za skoro 30.000 ljudi zahvaljujući dronovima”. Istovremeno, Rusija je uspela da mobiliše samo 22.000 ljudi. Sirski je precizirao da su dronovi pogodili 66.200 ciljeva za jedan mesec. Kopneni robotski kompleksi su završili 25% više misija u poređenju sa decembrom. „Ukrajina održava superiornost u dronovima sa direktnim letom, iako Rusija aktivno jača svoje bespilotne snage. Broj jedinica bespilotnih sistema u jurišnim jedinicama i brigadama teritorijalne odbrane će se povećati“, zaključio je Sirski.

Vojni rashodi Rusije bili su u prethodnim godinama do 66 odsto viši nego što je prikazivao zvanični budžet za odbranu, naodi se u analizi nemačke spoljne obaveštajne službe BND. Tako su, na primer, građevinski projekti ministarstva odbrane, IT-projekti vojske ili socijalne naknade za pripadnike oružanih snaga bili navedeni ne u odbrambenom, već u drugim delovima budžeta, utvrdila je nemačka služba u analizi koja traje duže vreme. Ovo je, prema podacima BND-a, i zbog toga što se rusko tumačenje odbrambenih rashoda značajno razlikuje od definicije NATO. Pored toga, informacije o odbrambenim rashodima zvaničnih ruskih organa često se prikazuju iskrivljeno i zahtevaju dodatno tumačenje.

Od početka rata protiv Ukrajine u februaru 2022. odbrambeni budžet Rusije je, prema podacima BND-a, svake godine značajno rastao. Tako služba procenjuje vojne rashode Rusije za prošlu godinu na oko 250 milijardi evra, što čini otprilike polovinu ukupnog budžeta. To bi odgovaralo udelu od oko 10 odsto ruskog bruto domaćeg proizvoda. Nasuprot tome, udeo vojnih rashoda Rusije u 2022. iznosio je šest odsto BDP-a, naredne godine 6,7 odsto, a 2024. je porastao na 8,5. BND ukazuje da Rusija novac za vojsku ne koristi samo za rat protiv Ukrajine, već i za dodatnu izgradnju i proširenje vojnih kapaciteta, posebno u blizini istočnog krila NATO. Brojke konkretno pokazuju da ruska pretnja Evropi raste, ističe BND.

Evropska unija uvodi 20. paket sankcija Rusiji koji se odnosi na energetiku, finansijske usluge i trgovinu, objavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je u saopštenju ukazala da će Rusija "doći za pregovarački sto sa iskrenom namerom samo ako je pritisnuta da to uradi. To je jedini jezik koji Rusija razume", rekla je ona i dodala da zbog toga Evropska komisija danas uvodi novi paket sankcija, 20. od početka ruske agresije na Ukrajinu. Evropska komisija u saopštenju ukazuje da će ruski rat uskoro dostići 1.500 dana, kao i da su tokom cele prošle godina ruske snage napredovale u proseku između 15 i 70 metara dnevno, da su zauzele oko 0,8 procenata ukrajinske teritorije uprkos najtežoj stopi poginulih u bilo kojoj vojnoj ofanzivi od Drugog svetskog rata. Novi paket sankcija uvodi punu pomorsku zabranu za rusku sirovu naftu što će, kako se navodi, smanjiti ruske prihode i otežati joj nalaženje kupaca za naftu. Pošto je pomorski prevoz globalni biznis, EU predlaže da se ova zabrana sprovede u koordinaciji sa partnerima iz G7. Drugi blok mera odnosi se na dalje ograničenje ruskog bankarskog sistema i njegove sposobnost da stvori alternativne kanale plaćanja za finansiranje ekonomske aktivnosti Rusije. Trećim blokom mera zaoštravaju se izvozne restrikcije za Rusiju novim zabranama za robu i usluge - od guma, do traktora i usluga sajber-bezbednosti, vrednosti veće od 360 miliona evra. EU će prvi put aktivirati alatku protiv izbegavanja sankcija zabranom izvoza bilo kakvih mašina za kompjutersku numeričku kontrolu i radio-uređaj zemljama gde je visoki rizik da bi ti proizvodi mogli da budu reeksportovani u Rusiju.

Ukrajina uvodi sankcije stranim proizvođačima komponenti za ruske dronove i rakete koje se koriste protiv Ukrajine. "Proizvodnja ovog naoružanja bila bi nemoguća bez ključnih stranih komponenti, koje Rusi i dalje pribavljaju zaobilazeći sankcije. Upravo protiv takvih kompanija uvodimo nove sankcije – protiv dobavljača komponenti, kao i proizvođača raketa i dronova", napisao je na Iksu predsednik Volodimir Zelenski. On je naveo da je potpisao i dekret za uvođenje sankcija ruskom finansijskom sektoru. Još je napisao da Ukrajina nastavlja usklađivanje sa partnerima kako bi pojačali pritisak na agresora.

Održan je još jedan onlajn sastanak Putina i Si Đinpinga gde je potvrđena uzajamna podrška i najavljen skorašnji susret dvojice lidera. Iza srdačnih reči krije se realnost odnosa ove dve države. Kina je obustavila uvoz ruske električne energije od januara 2026. godine. Ovo potvrđuju Rojters i Komersant. To proizilazi iz skoka cena od 42% na ruskom Dalekom istoku zbog deregulacije, kršenja ugovornih minimuma i otkrivanja dotrajale mreže zbog sredstava preusmerenih na rat. Gasovod „Snaga Sibira 2“ ostaje u zastoju bez konačne investicione odluke, jer Kina zahteva subvencionisane domaće cene gasa - oko 130 dolara za 1.000 kubnih metara - dok je Mongolija isključila projekat iz svog plana razvoja za period 2024-2028, što komplikuje tranzit. Gaspromova prerana izgradnja sibirskog dela „Snaga Sibira 2“ dužine 410 km odražava ranjivost Rusije, pri čemu se Gasprom suočava sa obnovljenim gubicima od neprodatog gasa sa Jamala nakon evropskog odbijanja. Evropa će postepeno ukinuti ruski gas do kraja 2027. godine. Cene prirodnog gasa u Evropi su već dostigle nivoe pre rata što podvlači neuspeh ruske politike „okretanja ka Istoku“, jer Peking diktira uslove koji ne samo da blede u poređenju sa unosnim poslovima koje je Rusija imala sa Evropom, već i svode Rusiju na veoma zavisnu “vazalnu” državu koja će na kraju morati da popusti zahtevima Pekinga.

Pre tačno 6 godina dr Li Venlijang je preminuo od posledica COVID-19. On je prvi medicinski radnik koji je upozorio svet na epidemiju virusa u Vuhanu. Vlasti su ga ućutkale, a svet je zadesila globalna pandemija. „Prošle godine smo uhapsili preko 40% više pojedinaca iz Komunističke partije Kine samo zbog špijunaže, što je povećanje od 40% za godinu dana“, izjavio je direktor FBI Keš Patel. On otkriva ogroman porast hapšenja kineskih špijuna otkako je Tramp ponovo preuzeo dužnost prošle godine. Državni tužioc savezne države Florida Džejms Utmajer uputio je zahteve određenim kompanijama da razotkriju svoju povezanost sa Komunističkom partijom Kine u cilju zaštite građana. 2.000 uticajnih organizacija povezanih sa KPK mapirano je širom SAD. Fondacija Džejmstaun objavljuje novi izveštaj o tome kako Komunistička partija Kine koristi svoj sistem jedinstvenog fronta za izgradnju mreža uticaja unutar demokratija. Istraživanje Šeril Ju, saradnice za studije Kine u Džejmstaunu, mapiralo je kako je više od 2.000 organizacija povezanih sa KPK u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj uključeno u politički uticaj, transfer tehnologije, transnacionalnu represiju i mobilizaciju birača. Izveštaj objašnjava ko su ovi akteri, kako funkcionišu unutar civilnog društva i lokalne politike i zašto je transparentnost neophodna za zaštitu otvorenih društava.

U međuvremenu objavljeno je da je FBI otkrio ilegalnu biolaboratoriju povezanu sa Kinom. „Istražitelji su pronašli hiljade bočica krvi i tkiva. Genetski modifikovani miševi dizajnirani da nose COVID. Testovi su pokazali da bočice sadrže COVID, hepatitis i malariju. Istražitelji su povezali laboratoriju sa KPK.“ javlja Foks njuz. FBI saopštava da razotkriva tajna postrojenja koja su držala ebolu na teritoriji SAD. KPK godinama tajno deluje u Americi, uključujući i opasne biološke laboratorije - drugi lideri su odlučili da ignorišu problem, ali pod vođstvom predsednika Trampa ovaj FBI demontira ove mreže širom zemlje jasan je bio Keš Patel.

“Obećani dobro plaćeni civilni poslovi u Rusiji, a umesto toga - prinudna vojna obuka, oduzeti pasoši i slanje na prvu liniju fronta u Ukrajini. Sve veći broj Afrikanaca tvrdi da su prevareni od strane ruskih regrutera i primorani da ratuju u brutalnim uslovima, bez adekvatne obuke, plate i mogućnosti povratka kući”, piše CNN. "Završićete tako što će vas odvesti u vojsku čak i ako nikada niste služili vojsku, i poslati na prvu liniju fronta. I ubijanja su stvarna. Mnogi prijatelji su poginuli u ime novca“, navodi se u snimku afričkog plaćenika poslatom sa nepoznatog kenijskog broja.

Istraga CNN-a otkrila je nove detalje o regrutnim taktikama ruskih agenata u Africi, razotkrivajući ružičasta obećanja data afričkim tražiocima posla i realnost prisilne vojne službe i krvavih borbi na prvoj liniji fronta. CNN je pregledao stotine prepiski na aplikacijama za razmenu poruka, vojne ugovore, vize, avionske karte i rezervacije hotela, kao i svedočanstva afričkih boraca u Ukrajini, kako bi razumeo kako Rusija privlači afričke muškarce da popune svoje redove. Nekoliko afričkih vlada, uključujući Bocvanu, Ugandu, Južnu Afriku i Keniju, priznalo je razmere problema, piše ovaj medij, a rusko ministarstvo odbrane i ministarstvo spoljnih poslova nisu odgovorili na zahtev CNN-a za komentar o navodima da su neki regruti obmanuti ili primorani.

CNN je razgovarao sa 12 afričkih boraca koji su još uvek u Ukrajini - iz Gane, Nigerije, Kenije i Ugande - a koji kažu da su im nuđeni civilni poslovi poput vozača ili čuvara, navodi se u tekstu. Većini je obećan potpisni bonus od 13.000 dolara, mesečna plata i do 3.500 dolara, kao i rusko državljanstvo po završetku službe, navodi se. Međutim, po dolasku u Rusiju, tvrde da su prisilno uključeni u vojsku i poslati na front sa minimalnom obukom. Kažu da su morali da potpišu vojne ugovore na ruskom jeziku, bez prevoda i bez pravne pomoći. Nekima su oduzeti pasoši, što im je praktično onemogućilo bekstvo, piše CNN. Gotovo svi afrički borci u Ukrajini s kojima je CNN razgovarao očajnički žele da odu, čak i oni koji su ranije služili u vojskama svojih zemalja. Opisuju prisilnu regrutaciju u smrtonosan rat, rasizam od strane ruskih komandira, neisplaćene plate i nemogućnost izlaska iz vojske.

Poljski premijer Donald Tusk saopštio je da poljska vlada formira tim analitičara koji će se pozabaviti poljskim tragovima u pedofilskoj aferi Epstin u SAD i upozorio da sve više eksperata i komentatora u svetu ukazuje da je delovanje osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina bilo "slatka klopka" KGB za elite zapadnog sveta, te će i to biti predmet poljske analize. "Znamo da je Epstin čuvao sve poruke, mejlove, dokumente, snimke i fotografije. Snimao je uticajne zapadne lidere, predsednike, premijere, šefove najvećih firmi na svetu. Sve više komentatora i eksperata smatra da je vrlo verovatno da je to bila operacija koju je pripremio ruski KGB, takozvana 'slatka klopka' za elite zapadnog sveta", rekao je Tusk. Tužilaštvo i poljske službe već imaju prve poljske tragove u aferi oko podvođenja devojaka na Epstinovim žurkama za elitu, konkretno da iz Krakova obaveštavaju Džefrija Epstina da imaju spremnu grupu poljskih devojaka i žena koje mogu da mu isporuče. Drugi razlog je po rečima poljskog premijera da analitički tim u saradnji sa ministrom pravde, generalnim tužiocem i ministrom koordinatorom obaveštajnih službi razmotri da li da se pokrene istraga o sumnjama da iza afere Epstin stoje ruske obaveštajne službe. "Sve više tragova, sve više informacija i komentara navodi podozrenje da su pedofilsku aferu bez presedana suorganizovale ruske specijalne službe", kazao je Tusk.

Građani Evropske unije su sve više zabrinuti za bezbednost zbog pojačanih gepolitičkih tenzija i žele da Unija deluje jedinstveno i ambiciozno, pokazuje objavljeno istraživanje Evrobarometara. Najviše građana je zabrinuto zbog sukoba u blizini EU (72 odsto), zatim terorizma (67), sajber napada iz zemalja van EU (66), prirodnih katastrofa pogoršanih klimatskim promenama (66) i nekontrolisanih migracionih tokova (65). Široko rasprostranjeni razlozi za zabrinutost su i rizici vezani za komunikaciju, kao što su dezinformacije (69 odsto), govor mržnje na mreži i van nje (68), lažni sadržaj generisan veštačkom inteligencijom (68), nedovoljna zaštita podataka (68) i pretnje slobodi izražavanja (67). Istraživanje, sprovedeno od 6. do 30. novembra, pokazalo je da 89 odsto građana smatra da članice EU treba da budu ujedinjenije u suočavanju s tim globalnim pretnjama, 73 odsto da je Uniji potrebno više sredstava za rešavanje globalnih izazova, a 86 odsto želi da EU ima snažniji glas na međunarodnoj sceni.

Bivši nemački ministar spoljnih poslova iz redova stranke Zelenih Joška Fišer izjavio je da Evropa mora razviti sopstvenu atomsku bombu, uz tvrdnju da je nuklearno oružje ključ suvereniteta. Fišerov argument je da američki "nuklearni kišobran" više nije siguran i da Nemačka, zajedno sa evropskim partnerima, mora da preuzme liderstvo u nuklearnom naoružavanju. Ikona nemačkih Zelenih traži da se Evropa naoruža atomskim bombama, a čovek čija je partija decenijama vodila rat protiv mirnodopske nuklearne energije, sada u nuklearnom oružju vidi spas. Nešto ranije hemičar Rainer Morman je izjavio da je Nemačka sposobna da proizvede atomsku bombu u roku od samo tri godine.

Nemačka ne balansira između SAD i Kine, i uvek će biti bliža Vašingtonu, uprkos nedavnim napetostima, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful u Singapuru. Na predavanju koje je organizovao Međunarodni institut za strateške studije, Vadeful je istakao da SAD i dalje ostaju najvažniji partner Evrope i Nemačke, te da Evropa, uprkos trenutnim problemima koji stvaraju distancu između nje i Vašingtona, i dalje zavisi od SAD kada je reč o njenoj bezbednosti. Zvaničnici administracije američkog predsednika Donalda Trampa kritikovali su evropske zemlje zbog toga što ne ispunjavaju ciljeve NATO-a u vezi sa izdvajanjima za odbranu i zbog prekomerne zavisnosti od SAD u pogledu vlastite odbrane.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države i Rusija ne treba da produžavaju Sporazum o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja (START), već da rade na novom sporazumu. "Umesto da produžavamo novi START, koji su Sjedinjene Države loše dogovorile, a i grubo se krši, naši nuklearni stručnjaci trebalo bi da rade na novom, poboljšanom i modernizovanom ugovoru, koji bi mogao da traje dugo u budućnosti", napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth social.

Režim u Teheranu ispisuje svoju čitulju pokušavajući da pregovara sa Amerikancima. Bela kuća je postavila ultimatum Iranu. Tokom brifinga posećenog ovoj temi, portparolka Bele kuće Karolina Livit, izjavila je da je predsednik Donald Tramp veoma jasan u svojim zahtevima prema iranskom režimu. „Nulta sposobnost za nuklearno oružje — to je ono što je on apsolutno jasno stavio do znanja i želi da vidi da li je moguće postići sporazum.“ „Pored diplomatije, želim da podsetim iranski režim da predsednik, kao vrhovni komandant najmoćnije vojske u svetskoj istoriji, ima mnogo drugih opcija na raspolaganju“, rekla je Livit.

“Iran će napasti američke baze na Bliskom istoku ukoliko ga napadnu američke snage koje su raspoređene u region”, izjavio je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči uoči početka pregovora sa SAD u Muskatu, glavnom gradu Omana. On je naglasio da se to ne bi smelo tumačiti kao napad na zemlje domaćine tih baza. Aragči je govorio za katarsku televiziju Al Džazira, dan nakon što su Teheran i Vašington obećali da će nastaviti indirektne pregovore o iranskom nuklearnom pitanju, posle, kako su obe strane navele, pozitivnih razgovora održanih u Omanu. Tramp je zapretio napadom na Iran nakon jačanja američkog vojnog prisustva u regionu, zahtevajući da Teheran odustane od obogaćivanja uranijuma, zbog bojazni da može napraviti nukleatrno oružje, kao i od razvoja balističkih raketa i podrške naoružanim grupama širom regiona. Iako obe strane nagoveštavaju spremnost da obnove diplomatiju oko dugotrajnog nuklearnog spora Irana sa Zapadom, Aragči je odbacio mogućnost proširenja pregovora na druge teme.

U međuvremenu američki predsednik Tramp je potpisao izvršnu uredbu kojom bi moglo da se uvedu carine od 25 odsto zemljama koje posluju sa Iranom. Ova uredba potpisana je u trenutku kada tenzije između Irana i SAD i dalje tinjaju, iako su dve zemlje ove nedelje vodile razgovore, piše Rojters. Tramp je ranije ocenio je kao "veoma dobre" razgovore o Iranu i istakao da se novi planiraju već za početak sledeće nedelje.

Japan je izabrao čeličnu lejdi za svoju premijerku Takaiči. Ona će masovno naoružati zemlju zbog regionalnog zastrašivanja od strane Kine i izgraditi jače odnose sa Zapadom. Japanska konzervativna premijerka Takaiči pobedila jee na izborima dvotrećinskom većinom. Ovo je prvi put da Liberalno-demokratska partija (konzervativna) pobeđuje na izborima sa više od 310 mesta od Drugog svetskog rata.

Rusija nastavlja da koristi Interpol da vrši pritisak na protivnike - istraga Bi-Bi-Sija. Moskva godinama podnosi zahteve za progon političkih protivnika, novinara i biznismena u inostranstvu. Ovo piše Bi-Bi-Si, pozivajući se na curenje hiljada dokumenata. U proteklih 10 godina, Rusija je primila tri puta više žalbi na zloupotrebu sistema nego Turska. Interpol je otkazao više ruskih slučajeva zbog kršenja pravila nego zahteva iz bilo koje druge zemlje. Nakon invazije na Ukrajinu, organizacija je intenzivirala provere zahteva iz Rusije. Međutim, prema izvorima, čak ni dodatna ograničenja uvedena 2025. godine nisu zaustavila zloupotrebe.

Za kraj malo statistike iz Evropske Unije. Hajde da pogledamo najveću statistiku prošlog meseca! U 2024. godini, EU je proizvela 21,1 milijardu litara vina. Najveći proizvođači:Italija (7,1 milijarda litara),Španija (5,4 milijarde litara),Francuska (5,3 milijarde litara).