Iran je postao nasledna teokratija, Evropa odlučno protiv suspenzije sankcija Rusiji uprkos potresima na energetskom tržištu - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Dok Iran pokušava da izdrži rat iscrpljivanja sa SAD i Izraelom, cena nafte je skočila iznad 100 dolara za barel. Posvećena odbrani Ukrajine kao svom bezbednosnom i geopolitičkom prioritetu, Evropa je glasno negodovala zbog odluke američke adminsitracije o privremenoj suspenziji sankcija na izvoz ruske nafte. Događaji u Persijskom zalivu pokazuju jasno formiranje nove geopolitičke linije povezanih frontova koji se polako šire od Bliskog istoka do Indo-Pacifika.

Protekla sedmica u međunarodnoj politici bila je obeležena daljim zaoštravanjem krize na Bliskom istoku, energetskim potresima na svetskom tržištu, rastućim napetostima između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije po pitanju suspenzije naftnih sankcija Rusiji, ali i novim signalima o produbljivanju globalne geopolitičke fragmentacije. Sukob između Irana, SAD i Izraela dobija sve jasnije konture dugotrajnog rata iscrpljivanja, dok paralelno rastu tenzije između Zapada i Rusije, ali i između Vašingtona i evropskih saveznika koji su sve više fokusirani na različite geopolitičke prioritete. U takvom okruženju čak i događaji koji se na prvi pogled čine regionalnim, poput protesta na Kubi ili raketnih lansiranja Severne Koreje, uklapaju se u širu sliku sveta koji ulazi u novu fazu strateških neizvesnosti i nestabilnosti.

Jedna od najdramatičnijih priča protekle sedmice odnosi se na misteriju oko ranjavanja novog vrhovnog vođe Irana Modžtabe Hamneija. Prema informacijama koje su se pojavile u međunarodnim medijima, okolnosti tog incidenta i dalje su nejasne, a iranske vlasti pokušavaju da minimiziraju značaj događaja. Pojedini analitičari smatraju da je moguće da je reč o pokušaju unutrašnje destabilizacije režima, dok drugi ne isključuju mogućnost da je incident posledica spoljne operacije. Činjenica je da se novi vrhovni vođa Irana do sada niej pojavio u javnosti što otvara dodatni prostor za spekulacije u vezi sa njegovim zdravstvenim stanjem. Istovremeno, prema navodima koje prenosi BBC, Iran je prvi put u svojoj savremenoj istoriji dobio vrhovnog vođu po modelu nasleđivanja vlasti sa oca na sina, čime je praktično uveden element dinastičkog kontinuiteta u sistem koji je formalno zasnovan na revolucionarnim i teokratskim principima. Ovakav presedan dodatno je produbio debate o legitimnosti režima i potencijalnim frakcijskim borbama unutar iranskog političkog establišmenta, kao i o posledicama po opstanak režima i tranzicije vlasti u uslovima spoljne vojne intervencije.

U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države su dodatno podigle pritisak na Teheran. Vašington je ponudio nagradu od 10 miliona dolara za informacije o iranskim liderima, uključujući i vrhovnog vođu Modžtabe Hamneija. Ovaj potez ima snažan simbolički karakter i ukazuje da američka administracija sve otvorenije cilja najviši vrh iranskog političkog sistema kako bi izazvala sukob između rigidnih delova režima i onih struktura koje bi bile spremne za pragmatične dogovore. Američki predsednik Donald Trump dodatno je zaoštrio retoriku izjavom da izbor novog vrhovnog vođe predstavlja „veliku grešku“, ne isključujući čak ni mogućnost zaplene iranske nafte kao deo strategije pritiska na Teheran.

Paralelno sa političkom krizom, situacija na terenu nastavlja da se pogoršava. Tokom sedmice bombardovano je strateški važno iransko ostrvo Harg u Persijskom zalivu, jedno od ključnih energetskih čvorišta zemlje. Iranska novinska agencija Fars izvestila je da je najmanje 15 eksplozija odjeknulo na ostrvu, uz gust dim koji se uzdizao iznad ciljanih objekata. Napadi su, prema tim navodima, bili usmereni na postrojenja protivvazdušne odbrane, pomorsku bazu, kontrolni toranj aerodroma i hangar za helikoptere jedne ofšor naftne kompanije. Iranske vlasti naglašavaju kako naftna infrastruktura nije oštećena, što može ukazivati na to da su američke snage nastojale da izbegnu direktni udar na globalno tržište energenata. Američki predsednik Tramp je potvrdio da tokom napada nije ciljana energetska već isključivo vojna infrastruktura i instalacije, ali je upozorio da bi narednih dana mogao da donese i drugačiju odluku ukoliko Iran nastavi da blokira prolaz brodova i tankera kroz Hormuški moreuz.

Međutim, strateška logika sukoba sve više liči na rat iscrpljivanja. Prema analizi koju prenosi Rojters, Iran pokušava da podigne cenu energenata kako bi izvršio pritisak na Zapad i naterao Vašington na popuštanje. Zapadni analitičari ocenjuju da je cilj Teherana da izazove globalni ekonomski potres koji bi dugoročno oslabilo političku volju zapadnih zemalja za nastavak sukoba. Izraelski Institut za nacionalne bezbednosne studije smatra da Izrael zagovara još snažnije udare na iransku infrastrukturu, posebno na podzemne centre za obogaćivanje uranijuma, dok američka administracija pre svega govori o promeni režima, nastojeći da izbegne destabilizaciju svetske ekonomije.

Konflikt dobija i nove geopolitičke dimenzije. Jedan iranski zvaničnik poručio je da je Ukrajina legitimna meta jer navodno snabdeva Izrael dronovima. Pored ranijeg aktivnog učešća Irana u agresiji na Ukrajinu, kroz intenzivno snabdevanje Rusije dronovima tipa Šahed i balističkim projektilima, ova izjava dodatno je povezala dva najveća savremena ratna teatra, Ukrajinu i Bliski istok. Istovremeno, prema navodima CNN, Rusija pruža Iranu savete o korišćenju dronova na osnovu iskustava iz rata u Ukrajini. Ovakva saradnja ukazuje na sve izraženiju vojno-tehničku razmenu između Moskve i Teherana, što bi moglo imati dugoročne posledice po bezbednosnu arhitekturu Evrope i Bliskog istoka. Istovremeno, Ukrajina nastoji da iskoristi novonastale okolnosti kako bi ojačala svoju poziciju, nudeći državama Bliskog istoka saradnju u oblasti tehnologije i vojne industrije u zamenu za finansijsku pomoć. Prema navodima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nekoliko timova ukrajinskuh eksperata već se nalazi u region Bliskog istoka gde sagedavaju mogućnosti primene ukrajisnkih iskustava u borbi protiv iranskih dronova tipa Šahed. Svetski mediji najavljuju za naredne dane i susret između izraelskog premijera Benjamina Netenjahua i Zelenskog, a tema razgovora biće ukrajinski modeli borbe protiv napada dronovima i balatičkim raketama.

Jedna od najvidljivijih posledica krize jeste dramatičan rast cena energenata. Cena nafte je tokom sedmice prešla granicu od 100 dolara po barelu, što je najviši nivo od jula 2022. godine. Kako bi sprečile dodatni rast cena, Sjedinjene Američke Države odlučile su da privremeno ublaže naftne sankcije Rusiji. Ovaj potez izazvao je snažne reakcije evropskih saveznika. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da bi Evropa napravila istorijsku grešku ukoliko bi se zbog krize na Bliskom istoku ponovo oslonila na ruska fosilna goriva. Istovremeno je priznala da je smanjenje udela nuklearne energije u evropskom energetskom miksu bila strateška greška. Evropski lideri reagovali su vrlo kritično na američku odluku. Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da ublažavanje sankcija „nije opravdano“, dok je nemački kancelar Fridrih Merc poručio da je reč o pogrešnoj odluci. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta otišao je korak dalje, ocenivši potez Vašingtona kao „vrlo zabrinjavajući“. Ove reakcije pokazuju da energetska kriza sve više produbljuje političke razlike između Evrope i Sjedinjenih Država posebno po pitanju okončanja sukoba u Ukrajini i budućeg odnosa sa Rusijom.

U takvom kontekstu evropske institucije pokušavaju da redefinišu strateške prioritete. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas upozorila je da administracija predsednika Trampa pokušava da podeli Evropu, dok istovremeno naglašava da su ključni prioriteti Evropske unije jačanje odbrane, stabilizacija susedstva i razvoj ekonomskih partnerstava. Evropski parlament je u međuvremenu usvojio izveštaj o strategiji proširenja u kojem se navodi da proces širenja EU jača bezbednost Unije i sprečava destabilizaciju takozvanih „sivih geopolitičkih zona“. U dokumentu se naglašava da pristupanje mora ostati zasnovano na zaslugama i reformama, čime se indirektno šalje signal državama Zapadnog Balkana. Paralelno s tim, Švajcarska vlada usvojila je nacrt zakona o produbljivanju veza sa EU, što predstavlja još jedan znak da evropske države pokušavaju da konsoliduju politički prostor u vreme globalne nestabilnosti. Istovremeno, pojedine zemlje upozoravaju na nove bezbednosne pretnje. Finska je upozorila na moguć ponovni porast ruske špijunaže nakon završetka ukrajinskog sukoba, dok su vlasti Letonije saopštile da su dve osobe koje rade za ruske interese odgovorne za sabotažu železničke infrastrukture i paljenje voza.

Napetosti se ne ograničavaju samo na Evropu i Bliski istok. Bivši izraelski premijer Naftali Benet upozorio je da Turska postaje „novi Iran“, čime je otvorena debata o potencijalnom novom rivalu Izraela u regionu. “Turska i Katar su stekli uticaj u Siriji i traže uticaj i na drugim mestima širom regiona. I zato upozoravam: Turska je novi Iran. Erdogan je sofisticiran, opasan i pokušava da opkoli Izrael. Ne smemo ponovo zatvarati oči", kazao je on.

U međuvremenu, u Parizu su započeli američko-kineski trgovinski pregovori, što ukazuje da dve najveće svetske ekonomije pokušavaju da stabilizuju odnose u trenutku kada globalna ekonomija ulazi u period povećane neizvesnosti. Na drugom kraju sveta, Severna Koreja je ispalila deset projektila prema moru u pravcu Južne Koreje, demonstrirajući sposobnost brze vojne eskalacije u regionu Indo-Pacifika. Analitičari sve češće upozoravaju da bi napad Pjongjanga na Južnu Koreju mogao da bude prethodnica za kinesku invaziju na Tajvan sa ciljem odvraćanja pažnje i resursa SAD od odbrane Tajvana. Latinska Amerika takođe pokazuje znake nestabilnosti. Na Kubi su izbili protesti zbog energetske krize, tokom kojih su oštećene prostorije vladajuće Komunističke partije. Ovaj događaj ukazuje na duboke strukturalne probleme u kubanskoj ekonomiji, ali i na značajan rast socijalnog nezadovoljstva koje jedinu preostalu komunističku diktaturu u tom delu sveta dovodi do ivice unutrašnje implozije.

Sedmicu je obeležila i vest o smrti nemačkog filozofa Jirgena Habermasa, jednog od najuticajnijih intelektualaca savremenog doba. Habermas je preminuo u 96. godini, ostavljajući iza sebe monumentalno delo koje obuhvata filozofiju, sociologiju i teoriju komunikacije. Njegova dela poput „Teorije komunikativnog delanja“ i studije o javnom mnjenju snažno su uticala na političku filozofiju i društvene nauke. Za Srbiju je posebno zanimljivo to što je tokom studija u Nemačkoj mentorisao budućeg srpskog premijera Zorana Đinđića. Habermas je tokom decenija bio glas racionalne evropske javne debate i zagovornik demokratske deliberacije, ideje da političke odluke treba da budu rezultat otvorene i argumentovane javne rasprave.

Svet je tokom protekle sedmice dobio još nekoliko signala da ulazi u period dugotrajnih i međusobno povezanih kriza. Sukob oko Irana prerasta u rat iscrpljivanja koji već potresa globalno tržište energenata, dok istovremeno rastu napetosti između SAD i evropskih saveznika oko odnosa prema Rusiji i energetskim sankcijama Moskvi. Paralelno s tim, rat u Ukrajini, eskalacija sukoba na Bliskom istoku i zaoštravanje rivalstva velikih sila sve više brišu granice između regionalnih konflikata. U takvom okruženju čak i događaji koji na prvi pogled deluju izolovano postaju deo šire geopolitičke slagalice koja oblikuje novi svetski poredak. U takvom okruženju globalni sistem sve više liči na multipolarnu strukturu sa više paralelnih kriza, gde se regionalni sukobi brzo pretvaraju u šire međunarodne konfrontacije. Upravo zato naredne sedmice mogu doneti nove dramatične pomake, kako na Bliskom istoku, tako i u odnosima između velikih sila.