Evropska komisija načinila je danas ključni korak ka jačanju energetske nezavisnosti i tehnološkog liderstva Unije usvajanjem Programa rada za Euratom istraživanja i obuku za 2026. i 2027. godinu.
Ovaj program, koji predviđa investiciju od ukupno 330 miliona evra, fokusiran je na nuklearna istraživanja i inovacije, pružajući komplementarno finansiranje programu Horizon Europe u cilju postizanja ugljenične neutralnosti do 2050. godine.
Novi dvogodišnji plan direktno se nadovezuje na prioritete postavljene u Aktu o industriji sa neto nultom emisijom i Strategiji o malim modularnim reaktorima (SMR), koju je predsednica Ursula fon der Lajen predstavila ranije ovog meseca na Samitu o nuklearnoj energiji u Parizu. Cilj je da se kroz inovacije osigura stabilno snabdevanje čistom energijom, uz istovremeno unapređenje konkurentnosti evropske industrije na globalnom planu.
Najveći deo sredstava, čak 222 miliona evra, biće usmeren na ubrzanje razvoja fuzione energije kao budućeg izvora čiste i gotovo neiscrpne snage. Evropska unija teži da prvu komercijalnu fuzionu elektranu poveže na elektromrežu, čime bi se transformisao celokupan energetski pejzaž kontinenta. U tu svrhu biće formirano novo evropsko javno-privatno partnerstvo koje treba da pomogne u razvoju tržišno održivih tehnologija i izgradnji snažnog lanca snabdevanja. Dodatna podrška biće pružena startap kompanijama kroz instrumente Evropskog saveta za inovacije, kako bi se privukao privatni kapital i ubrzao prelazak iz laboratorija u realnu primenu.
Preostalih 108 miliona evra namenjeno je inovacijama u domenu nuklearne fisije. Fokus ovih istraživanja biće na bezbednom upravljanju radioaktivnim otpadom, zaštiti od zračenja i bezbednosti dugoročnog rada postojećih nuklearnih elektrana. Poseban prioritet predstavlja razvoj malih modularnih reaktora i naprednih nuklearnih goriva, što je od presudnog značaja u trenutku kada se očekuje da potražnja za električnom energijom u EU do sredine veka poraste dvostruko.
Pored energetskog sektora, Program rada za 2026-2027. značajna sredstva izdvaja za napredak u nuklearnoj medicini. Finansiraće se istraživanja koja bi Uniji osigurala autonomiju u snabdevanju radioizotopima neophodnim za savremene terapije lečenja teških bolesti. Istovremeno, planira se privlačenje novih stručnjaka kroz stipendije "Marija Sklodovska-Kiri" i omogućavanje otvorenog pristupa za više od 230 istraživačkih postrojenja širom Evrope. Program takođe nastavlja sa integracijom ukrajinskih nuklearnih istraživača u Evropski istraživački prostor, potvrđujući stratešku saradnju u najosetljivijim tehnološkim oblastima.
Euratom program istraživanja i obuke uspostavljen je na period od pet godina, a prošlogodišnja odluka Saveta o njegovom produžetku osigurala je usklađenost sa dugoročnim budžetom Evropske unije do 2027. godine. Ovakav strateški okvir omogućava kontinuitet u razvoju tehnologija koje su prepoznate kao stubovi energetske sigurnosti i klimatske strategije Brisela.
