Pred sudom optuženi je negirao da se radilo o nacističkom, već je rekao da je bilo reč o "hrvatskom pozdravu".

Zbog ove tvrdnje na suđenje je bio pozvan i jedan hrvatski istoričar kao svedok, koji je trebalo da to objasni.

Porota je, međutim, ocenila da je optuženi kriv za kršenje zakona o zabrani veličanja nacizma, to jest za "hitlerovski pozdrav", ali i zbog nacističkih izjava u dokumentarnom prilogu austrijske državne televizije ORF, u kojem je hvalio Adolfa Hitlera i njegovu vladavinu.

Pošto do sada nije bio osuđivan za krivična dela, sudija Kristijan Libhauzer-Karl je odobrio uslovnu kaznu.

Nakon što je Hrvatu objasnio da neće morati da ide u zatvor, optuženi je prihvatio presudu, ali se tužilac još nije izjasnio.

Odmah nakon suđenja, Hrvata je preuzela policija, jer je protiv njega izrečena zabrana ulaska u Austriju, pa ga je proterala iz zemlje. U tri navrata je Hrvat u Blajburgu podigao desnu ruku, kako su potvrdili svedoci.

On je to odbacio i rekao da je žrtva, dodajući da mu sud objasni kako treba da pozdravlja, jer se ruka podiže prilikom svakog pozdravljanja.

Ostao je pri svojoj tvrdnji da se radi o hrvatskom pozdravu, koji je i hrvatska predsednica koristila prilikom polaganja zakletve.

To je, međutim istoričar Mario Jareb odbacio, i objasnio da, ako je reč o ustašama, onda se oni pozdravljaju sa "Za dom spremni".

Taj pozdrav je uveden krajem 1931. i početkom 1932, ali bez podizanja ruke. Za vreme ustaškog režima koristilo se podizanje desne ruke, analogno "hitlerovskom pozdravu", dodao je on, ukazujući da zvaničnog naloga za korišćenje tog pozdrava nije bilo.

Jareb je ujedno dodao da u Hrvatskoj ne postoji nijedan zvaničan pozdrav tokom kojeg se podiže desna ruka.

Advokat optuženog rekao je da njegov štićenik koristio hrvatski pozdrav, koji nije u Austriji protivzakonit.