U subotu, u dva sata ujutru, avion iranske delegacije, stari Erbas iz Meradža, sleteo je u vojnu bazu Nur Kan u Ravalpindiju, u Pakistanu. Niz stepenice, na crveni tepih, sišli su Mohamed Galibaf, moćna ličnost iz Teherana koji se nije pojavio u javnosti 40 dana, i glavni diplomata Abas Aragči, u pratnji delegacije od preko sedamdeset ljudi.
Dočekali su ih pakistanski ministar spoljnih poslova i zamenik premijera Ishak Dar i najmoćniji čovek Islamabada, general Asim Munir, u vojnoj uniformi. Sedam sati kasnije, avion Drugog vazduhoplovstva sleteo je na istu pistu sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom, Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom. Dobrodošlica je bila ista, ali je general Munir ovog puta nosio civilnu odeću, izvestio je italijanski dopisnik lista „La Republika“.
Istorijski pregovori posle 50 godina
Bio je to napet početak istorijskog dana za odnose Irana i SAD, sa razgovorima u Islamabadu između dve zemlje, koje nisu imale diplomatske odnose skoro 50 godina i vodile su dva rata u proteklih 12 meseci, oba pokrenuta iz Vašingtona. Dan je kulminirao susretom licem u lice i iscrpljujućim pregovorima.
Galibaf, Vens i general Munir proveli su sate u istoj sobi u hotelu Serena, luksuznom zdanju unutar strogo čuvane crvene zone Islamabada, izabranom za ovaj događaj.
Tako visok nivo kontakata između dve zemlje nije postojao od 1979. godine. Međutim, to nije bilo dovoljno da se premosti jaz i obnovi poverenje. Pregovori su zastali na ključnoj tački: Ormuskom moreuzu. Iranci su zahtevali da zadrže kontrolu, dok su Amerikanci bili nepokolebljivi u stavu da se plovni put mora ponovo otvoriti.
Od medijacije do „birjani“ diplomatije
Tokom jutra, delegacije su se satima smenjivale u rezidenciji premijera Šarifa - prvo iranska, zatim američka, pa ponovo iranska. Pakistanci su prikupljali zahteve i pretpostavke i razmenjivali poruke između strana, sprovodeći takozvanu šatl diplomatiju, koja u prošlosti nije davala dobre rezultate.
U međuvremenu, međunarodna štampa je bila izolovana u Kongresnom centru Džina, manje od kilometra od hotela. Ubrzo su procurele prve informacije: Iranci su zahtevali prekid vatre na svim frontovima i odmrzavanje imovine vredne šest milijardi dolara.
To su sredstva koja je Bajden već obećao 2023. godine u okviru razmene zatvorenika, pod uslovom da budu iskorišćena za kupovinu hrane i lekova, ali koja nikada nisu stigla u Teheran zbog događaja od 7. oktobra.
Činilo se da se strane suočavaju sa nepremostivim zidom, ali u 15 časova dogodila se prva prekretnica: faza indirektnih pregovora dala je dobre rezultate i direktan sastanak je mogao da počne.
Vens i Galibaf su se sastali i rukovali. Proširila se i glasina da su delegacije imale radnu večeru, pa su nakon posredničke diplomatije prešli na, kako je ovde zovu, „birjani diplomatiju“, prema tradicionalnom pakistanskom jelu od ljutog pirinča, mesa i povrća.
Pregovori su nastavljeni. Političkim liderima pridružio se niz tehničkih timova zaduženih za ekonomiju, nuklearna pitanja i sankcije. Iranski tim je uključivao tvrdolinijaše, bivše članove Pasdarana, kao i Hematija, koga je predsednik Pezeškijan, kao reformistički kandidat, prvo imenovao za ministra spoljnih poslova, a zatim za guvernera Iranske centralne banke.
Široki konsenzus Teherana, uz Vensovo prisustvo, doveo je do prvog rezultata: principijelnog sporazuma o trajnom prekidu vatre i „regionalnoj bezbednosti“, otkrio je pakistanski izvor. To podrazumeva obustavu američkih i izraelskih napada na iranske saveznike, kao i iranskih raketnih napada na američke baze na Bliskom istoku i saveznike u Zalivu.
Takođe je postignut principijelni dogovor o „humanitarnoj obnovi“, usmerenoj na stanovništvo i civilnu infrastrukturu „na svim frontovima“, odnosno u svim zemljama pogođenim sukobom. Bio je to neočekivani preokret događaja koji je probudio nade u pozitivan ishod, ali je optimizam bio kratkog veka.
Iran je zatvorio strateški veoma važan Ormuski moreuz kao odgovor na američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja. Kao posledica zatvaranja ovog morskog prolaza očekuje se veliki skok cena nafte na svetskom tržištu, što će produbiti ekonomsku krizu u svetu.
Sve staje zbog Ormuskog moreuza
Kasno uveče, dok su tehnički timovi već razmatrali nacrte sporazuma, zastoj oko Ormuskog moreuza pretvorio se u potpunu blokadu.
Iranci su insistirali na promeni pomorskog poretka u Persijskom zalivu, dok su Vašington i njegovi saveznici zahtevali suprotno - slobodu plovidbe.
Predlog za zajedničko iransko-američko upravljanje kanalom nije realizovan. Uprkos tome, delegacije nisu napustile pregovarački sto.
Pregovori su nastavljeni do kasno u noć, što je bio jasan znak da je postojala volja za postizanje sporazuma. U međuvremenu, Pakistanci su održavali kontakte sa svim ostalim indirektno uključenim akterima: Saudijcima, Kinom, Egipćanima, Turcima i Emiratima, stvarajući zaštitni prsten oko diplomatije.
U jedan sat ujutru, pregovori su još uvek bili u toku. Džej Di Vens, Stiv Vitkof, Kušner, Aragči i Galibaf su bili u hotelu Serena više od devet sati, a razgovori su se nastavili do kasno u noć.
Autor: D.Bošković
