Pomorska blokada Ormuskog moreuza, koju od ponedeljka sprovode Sjedinjene Američke Države, mogla bi brzo da osakati ekonomiju Irana, prekine većinu trgovine, zaustavi izvoz iranske nafte i prouzrokuje inflaciju i pritisak na rijal, nacionalnu valutu, u roku od samo nekoliko nedelja.
Iranska ekonomija u ogromnoj meri zavisi od Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi više od 90% uvoza i izvoza, što godišnje iznosi 109,7 milijardi dolara.
Zbog toga je Iranska centralna banka pre nekoliko dana upozorila predsednika Masuda Pezeškiana da bi obnova ratom oštećene ekonomije zemlje mogla trajati više od decenije, piše nezavisni portal Iran International, prenosi Jutarnji. U dokumentu koji je upućen Pezeškianu (u Iranu predsednik države upravlja vladom) visoki ekonomski zvaničnici poručili su da bi oporavak od šteta nanesenih tokom 40-dnevnog rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, u kombinaciji s već krhkom ekonomskom situacijom Irana, mogao potrajati i do 12 godina.
Iz Centralne banke upozorili su i da će uništavanje proizvodnih kapaciteta verovatno izazvati nagli porast inflacije u narednim mesecima.
Prema proceni koja je dostavljena predsedniku Irana, inflacija bi mogla dostići i do 180% ako se nastavi pad industrijske proizvodnje, a nezaposlenost poraste za oko dva miliona ljudi jer se fabrike, pružaoci usluga i mala poduzeća bore s nastavkom poslovanja. Zbog toga je guverner centralne banke Abdolnaser Hemati napravio hrabar potez i pozvao Pezeškiana da preduzme hitne korake za stabilizaciju ekonomije, uključujući vraćanje punog pristupa internetu i postizanje sporazuma sa Sjedinjenim Državama.
Očekuje se da će blokada Ormuskog moreuza prekinuti gotovo celokupnu iransku pomorsku trgovinu i dovesti do zatvaranja naftnih polja u toj državi u roku od nekoliko nedelja. Potraje li, blokada bi efikasno poništila iranske izvozne prihode već u roku od nekoliko dana i izazvala kaskadne učinke u celom finansijskom sistemu. Pošiljke sirove nafte bile bi prva i najteža žrtva. Iran izvozi otprilike 1,5 miliona barela dnevno, što generiše prihode od oko 139 milijuna dolara na dan.
Osrtvo Harg
Najvažnije je ostrvo Harg, preko kojeg se dalje plasira 90% izvoza sirove nafte, a cilj američke blokade je očigledan - ako Iran ne može da izvozi naftu kroz Ormuski moreuz, to će izazvati prekid primarnih izvora prihoda Islamske Republike u stranoj valuti.
Nije reč isključivo o nafti jer je zaustavljen i izvoz petrohemijskih proizvoda, vredan otprilike 54 miliona dolara dnevno.
Postrojenja u lukama Asaludžeh, Imam Homeini i Šehid Radžei nalaze se unutar Persijskog zaliva i odatle se izvoze minerali i metali u vrednosti od oko 88 miliona dolara dnevno, ali zbog blokade pali bi za devet desetina, što bi za Iran značilo gubitak dodatnih 79 miliona dolara prihoda dnevno.
Alternativne izvozne rute nedovoljne su za nadoknadu gubitaka. Terminal Jask, osmišljen kao obilaznica za Ormuz, radi daleko ispod predviđenog kapaciteta, s efektivnim protokom procenjenim na oko 70.000 barela dnevno, dok luka Šabahar i postrojenja u Kaspijskom moru obrađuju samo delić nafte koja se prevozi kroz luke Persijskog zaliva. Zajedno, ove rute mogle bi nadoknaditi manje od desetine trenutnih količina iranskog izvoza.
Pukao izvoz, ali i uvoz
Osim toga, Iran kroz Ormuski moreuz dnevno uvozi robu u vrednosti od oko 159 miliona dolara, uključujući industrijske proizvode, mašine i hranu.
Prekidi u tim tokovima verovatno bi ubrzali inflaciju, koja je već naglo porasla na 180 posto. Zajedno, brojke sugerišu da će američka pomorska blokada Iranu naneti otprilike 13 milijardi dolara mesečne ekonomske štete, kroz gubitke izvoza i poremećeni uvoz. Iranska ekonomska struktura, koja uveliko zavisi o tranzitnim rutama Persijskog zaliva i izvozu energije, ekonomski je pred kolapsom, ako potraje blokada Ormuza.
Cene osnovnih namirnica poput pirinča već su porasle i do sedam puta u poslednjih nekoliko meseci i svaki prekid uvoza produbio bi nestašicu snabdevanja i dodatno opteretio kupovnu moć običnih stanovnika Irana.
Oni su 28. decembra počeli da protestuju, a uzrok je bila ekonomska kriza: kolaps nacionalne valute i vrtoglavi rast inflacije. Međutim, slogani, koji su bili isključivo ekonomski, brzo su postali politički: demonstranti su tražili svrgavanje ajatolaha Alija Hamneija i preispitivanje cele politike Islamske Republike. Zna se kako je završilo - režim je isključio internet, zatvorio Iran od ostatka sveta i u masovnim masakrima pobeno je navodno oko 30.000 ljudi.
Sada je rijal dodatno oslabio. Na crnom tržištu jedan dolar vredi 1,6 miliona rijala (pre deset meseci dolar se menjao za 430.000 rijala), a prekid priliva deviza usled blokade Ormuza verovatno će pojačati devalvaciju, dodatno ograničiti pristup gotovini, a možda čak izazvati hiperinflaciju.
Iranske banke već su uvele ograničenja povlačenja sredstava, što je dokaz preteće finansijske krize.
Autor: S.M.
