Putin u strahu od puča, Ukrajina ruši vojne rekorde, Iran zaključan nudi predloge za mir - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Nedelju za nama obeležile su dramatične vesti iz Rusije koje šalju upozoravajuće signale da je sistem pred kolapsom. Kremlj je drastično pojačao lično obezbeđenje predsednika države Vladimira Putina, instalirajući nadzorne sisteme u domovima bliskih saradnika kao deo novih mera uvedenih nakon talasa atentata na visoke ruske vojne zvaničnike i straha od puča, navodi se u izveštaju jedne evropske obaveštajne agencije do kojeg je došao CNN. Kuvari, telohranitelji i fotografi koji rade sa ruskim liderom takođe ne smeju da koriste javni prevoz, navodi se u dosijeu. Posetioci šefa Kremlja moraju da prođu dvostruku proveru, a oni koji rade u njegovoj neposrednoj blizini mogu da koriste samo telefone bez pristupa internetu, piše u tekstu.

Neke od mera uvedene su poslednjih meseci nakon ubistva visokog generala u decembru što je izazvalo spor u vrhu ruskog bezbednosnog aparata, navodi izveštaj. To ukazuje na rastuću nelagodu unutar Kremlja, suočenog sa sve većim problemima u zemlji i inostranstvu, uključujući ekonomske poteškoće, sve vidljivije znake nezadovoljstva i neuspehe na ratištu u Ukrajini. Ruski bezbednosni zvaničnici značajno su smanjili broj lokacija koje Putin redovno posećuje. On i njegova porodica prestali su da odlaze u svoje uobičajene rezidencije u moskovskoj oblasti i na Valdaju, predsednikovom izolovanom letnjem imanju između Sankt Peterburga i prestonice.

Ove godine još nije posetio nijedan vojni objekat, iako je tokom 2025. to činio redovno. Kako bi zaobišao ova ograničenja, Kremlj u javnost plasira unapred snimljene snimke predsednika, dodaje se u izveštaju. Od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, Putin takođe provodi nedelje u unapređenim bunkerima, često u Krasnodaru, primorskom regionu na Crnom moru, udaljenom nekoliko sati od Moskve.

Izveštaj pruža retke detalje o zabrinutosti Moskve zbog pogoršanja unutrašnje bezbednosti. Takođe otkriva potencijalno neprijatne detalje o sukobu unutar ruskog bezbednosnog i vojnog vrha oko odgovornosti za zaštitu visokih zvaničnika što je, prema navodima, dovelo do revizije Putinovih bezbednosnih protokola i proširenja pojačanog nivoa lične zaštite na još deset visokih komandanata. Izveštaj navodi da su od početka marta 2026. godine Kremlj i sam Putin zabrinuti zbog mogućeg curenja osetljivih informacija, kao i rizika od zavere ili pokušaja državnog udara usmerenog protiv ruskog predsednika. Posebno je oprezan kada je reč o mogućoj upotrebi dronova za atentat od strane pripadnika ruske političke elite.

Najupadljiviji zaključak odnosi se na nekadašnjeg Putinovog nekada bliskog saradnika Sergeja Šojgua. Bivši ministar odbrane, koji je sada skrajnut i obavlja funkciju sekretara Saveta bezbednosti, „povezuje se sa rizikom od državnog udara, jer i dalje ima značajan uticaj unutar vrha vojne komande“, navodi se u izveštaju.

Ruska ofanziva je zastala. Prvi put posle dužeg vremena, Rusija ne stoji samo u mestu — ona se kreće unazad, a ne unapred. Prema podacima Instituta za proučavanje rata (ISW), u aprilu 2026. godine ruske snage su se povukle sa položaja koji obuhvataju površinu od 116 kvadratnih kilometara. Ovo je prvi zabeleženi slučaj takvih teritorijalnih gubitaka od avgusta 2024. godine. Ruska vojska je počela da gubi teritoriju koju je prethodno zauzela. Za Moskvu je ovo posebno zabrinjavajući signal: nakon meseci pritiska i pokušaja da se linija fronta pomeri napred, sada se pojavljuju znaci da održavanje te linije postaje sve teže. Ukrajinski dronovi su napali Moskvu, verovatno da bi testirali rusku protivvazdušnu odbranu, pet dana pre Putinove ratne parade 9. maja. Dronovi su stigli na 6 km od Kremlja. Sve veći broj zemalja zvanično priznaje problem ilegalnog regrutovanja svojih građana u rusku vojsku. Peruansko tužilaštvo pokrenulo je istragu o masovnom nestanku građana koji su namamljeni u rusku vojsku pod lažnim izgovorima. Kit Kelog je izjavio za Foks njuz da su se Ukrajinci briljantno borili od 2014. godine i izgubili samo oko 1% svoje teritorije. Da Rusija zaista pobeđuje, to bi bilo preko Dnjepra, u Harkovu, u Kijevu rekao, je Kelog i zaključio da ne pobeđuje. Kelog je poručio Moskvi ne pobeđujete, gubite.

Ukrajina je razvila Limu, tajni sistem za elektronsko ometanje. U prva 3 meseca 2026. godine, Lima je onesposobila 26 balističkih raketa Kinžal (130 miliona dolara), 33 krstareće rakete (99 miliona dolara), 10.000+ dronova (250 miliona dolara). Ukupno 58 od 59 balističkih raketa Kinžal od prošle godine (290 miliona dolara). Tehnološki proboj za Limu, prikladno nazvan „Zid“, izgleda da se dogodio leta 2025. godine. Nijedna druga nacija nema sistem koji može da onesposobi dolazeće balističke rakete. Ukrajinska vlada je verovatno objavila ovu informaciju sada jer su Rusi konačno saznali.

Ukrajina je oborila više od 33.000 ruskih dronova koristeći dronove presretače u martu, što je rekord, objavio je ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov. Naveo je da je to rekord tokom rata koji traje duže od četiri godine. Ministar je dodao da je vojska od početka godine presretačima oborila dvostruko više dronova nego cele 2025. godine. "Presretači smanjuju opterećenje protivraketne odbrane, omogućavajući nam da resurse koncentrišemo na borbu protiv neprijateljskih raketa", dodao je Fedorov.

U međuvremenu ukrajinski dron dugog dometa proizveden u zemlji pogodio je rusku naftnu rafineriju i terminal na Crnom moru treći put u manje od tri nedelje, zbog čega su evakuisani stanovnici iz okoline, a Rusija izdala upozorenje oko mogućih ekoloških posledica. Ukrajina je razvila naprednu tehnologiju dronova koja se pokazala neophodnom u snažnom odbijanju napada ruske vojske i privukla pažnju sveta, piše agencija AP. Ukrajinske ofanzivne sposobnosti takođe su se poboljšale, a Ministarstvo odbrane saopštilo je da su oružane snage zemlje više nego udvostričile domet svojih kapaciteta udara od početka ruske invazije u februaru 2022. godine. Tada su ukrajinske snage mogle da pogode vojne ciljeve udaljene oko 630 kilometara, navelo je ministarstvo, dodajući da sada pogađaju ciljeve udaljene čak 1.750 kilometara iza neprijateljskih linija. Ukrajina je pogodila rusku naftnu rafineriju u luci Tuapse u Crnom moru treći put ovog meseca u koordinisanoj operaciji koja uključuje više grana oružanih i bezbednosnih službi zemlje, saopštile su oružane snage zemlje. Ukrajinska vojska potvrdila je da je izvela udar, u okviru serije napada kojima želi da poremeti rusku naftnu industriju i smanji prihode kojima Moskva finansira rat u Ukrajini.

Putin je u izjavi prenošenoj na ruskoj televiziji rekao da „napadi dronovima na civilnu infrastrukturu postaju sve češći“, navodeći kao primer napade na energetska postrojenja u Tuapsu, za koje je rekao da bi mogli da izazovu ozbiljne ekološke posledice. Ministar za vanredne situacije Aleksandar Kurenkov rekao je da je stanje „komplikovano, ali pod kontrolom“, i da je zaustavljen protok naftnih proizvoda ka Crnom moru, dok se koriste zaštitne barijere kako bi se sprečilo širenje zagađenja. Rafinerija Tuapse ima godišnji kapacitet od oko 12 miliona tona (oko 240.000 barela dnevno).

Ukrajina se priprema za izvoz oružja jer zemlja proizvodi više nego što je potrebno njenim oružanim snagama, rekao je u utorak ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. „U nekim proizvodnim oblastima trenutno imamo do 50 odsto viška kapaciteta“, rekao je Zelenski u svom večernjem obraćanju. „Izvoz ukrajinskog oružja postaće stvarnost. Ukrajinska vojska će uvek imati pravo na prioritet i dovoljnu snabdevenost – uzeće sve što joj je potrebno, a količina iznad toga ići će u izvoz.“

Zelenski je rekao da Ukrajina već sarađuje sa zemljama Bliskog istoka, Evrope i Kavkaza u okviru posebnog formata saradnje poznatog kao „sporazumi o dronovima“. „Na stolu je i predlog za naše američke partnere“, dodao je. Sporazum bi mogao da uključi izvoz dronova, odbrambenih sistema i drugih vrsta oružja i smatra se načinom jačanja finansijskog stanja zemlje. Ukrajina je znatno povećala proizvodnju oružja otkako je Rusija pokrenula svoju punu invaziju pre više od četiri godine.

Godišnja Parada pobede u Rusiji biće održana 9. maja bez vojne tehnike - prvi put posle skoro dve decenije, zbog strahova od napada ukrajinskih dronova dugog dometa. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da tokom parade, koja obeležava sovjetsku pobedu nad nacističkom Nemačkom, preko Crvenog trga neće proći oklopna vozila ni raketni sistemi, pozivajući se na „trenutnu operativnu situaciju“, piše Gardijan. Dodato je i da kadeti vojnih škola i omladinskih vojnih ustanova neće učestvovati. Ruski vojni blogeri i analitičari navode da Moskva strahuje da bi ukrajinski dronovi dugog dometa mogli da gađaju vojnu tehniku pre ili tokom parade. Tokom više od dve i po decenije Putinove vlasti, Dan pobede postao je centralni deo njegove vizije ruskog identiteta. Međutim, od početka rata Rusije protiv Ukrajine, propagandna mašinerija Kremlja dala mu je novo značenje, a Putin koristi proslavu da opravda sukob.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je napade na nekoliko lokacija u luci Primorsk na severozapadu Rusije, oko 1.000 kilometara udaljenoj od granice sa Ukrajinom. On je na društvenim mrežama naveo da su pogođeni raketni brod i tanker za naftu koji pripadaju ruskoj floti, kao i da je velika šteta naneta infrastrukturi naftnog terminala. Primorsk, jedna od najvećih ruskih luka za izvoz nafte, ima kapacitet prerade od milion barela nafte dnevno.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je u Briselu da, prema brojevima kojima raspolaže, Rusija gubi veliki broj vojnika u Ukrajini. Ona je na konferenciji za novinare rekla da će u maju biti nastavljeni razgovori o odbrani evropskih bezbednosnih interesa. Na pitanja novinara o pregovorima, Kaja Kalas je rekla da ne vidi znake da je Rusija spremna da se uključi u konstruktivne pregovore za okončanje rata. "Ne treba da se ponižavamo i ponašamo da molimo ili preklinjemo na razgovore, već treba da budemo u poziciji da ove simulacije pregovora pretvorimo u prave pregovore", dodala je Kalasova.

Predsednik Finske Aleksander Stub ocenio je da je Evropi Ukrajina vojno potrebnija nego Ukrajini Evropa, preneo je pariski list Mond na svom sajtu. "Umesto da mislimo da je Ukrajini potrebna Evropa, možda bi trebalo da razmotrimo da smo mi u Evropi oni kojima je Ukrajina više potrebna. To je najveća, najefikasnija i najmodernija vojska u Evropi", rekao je Stub. Predsednik Finske je tokom konferencije za novinare sa svojim estonskim kolegom Alarom Karisom rekao da Evropa treba ozbiljno da se zapita u kojoj meri joj zapravo treba Ukrajina, bilo u smislu članstva u Evropskoj uniji ili članstva u NATO-u.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa ocenila je da je rat sa Iranom "okončan" zbog primirja koje je stupilo na snagu početkom aprila, čime nastoji da izbegne obavezu traženja odobrenja Kongresa za nastavak vojne akcije, prenosi Asošijeted pres (AP). Takvo tumačenje, kako se navodi, izneo je i ministar odbrane Pit Hegset tokom svedočenja u Senatu, gde je rekao da je primirje faktički zaustavilo rat, što znači da administracija nije prekoračila rok od 60 dana predviđen zakonom iz 1973. godine za odobrenje vojne intervencije. Iako je primirje produženo, Iran i dalje kontroliše Ormuski moreuz, dok američka mornarica održava blokadu kako bi sprečila izvoz iranske nafte, navodi AP.

Tramp se takođe osvrnuo i na odnose sa Iranom i izjavio da "nije zadovoljan" najnovijim predlogom Irana u pregovorima o okončanju rata. "Oni žele sklopiti dogovor, ali ja nisam zadovoljan time, pa ćemo videti što će se dogoditi", rekao je Tramp novinarima u petak u Beloj kući. On nije elaborirao ono što vidi kao nedostatke predloga. Predsednik je rekao da su pregovori nastavljeni telefonom nakon što je prošle nedelje otkazao put svojih izaslanika u Pakistan.

Čini se da Iran nudi mogućnost razgovora o nuklearnim pitanjima u nekom kasnijem terminu kako bi izvršio pritisak na Sjedinjene Države da okončaju rat i ukinu blokadu iranskih luka. Međutim, ne čini se da je Iran u svom najnovijem predlogu preuzeo bilo kakve čvrste obaveze u pogledu ustupaka vezanih za svoj nuklearni program. Rat u Iranu usporava globalni rast i smanjuje potražnju za kineskim izvozom. U novom članku izdanja China Power ispituje se kako bi usporavanje rasta uvoza na ključnim tržištima moglo uticati na ekonomske izglede Kine. Bundeskancelar Merc stavio je tačku na spekulacije vezano za odnose sa SAD. Nakon što je obavio razgovor sa iranskim ministrom spoljnih poslova Arakčijem saopštio je na mreži X da Sjedinjene Države jesu i ostaće najvažniji partner Nemačke u Severnoatlantskoj alijansi. Delimo zajednički cilj: Iranu se ne sme dozvoliti da nabavi nuklearno oružje. Kontrapredlog Irana Sjedinjenim Državama navodno uključuje plan u tri faze koji teži brzom okončanju rata, garantovanju da u budućnosti neće biti udara združenih snaga na Iran i rešavanju pitanja Ormuskog prolaza u prvoj fazi,dok se razgovori o iranskom nuklearnom programu odlažu za drugu fazu.

Predsednik Tramp je rekao da će Sjedinjene Države početi da pomažu u oslobađanju neutralnih stranih brodova zarobljenih u Ormuskom moreuzu. Operaciju je nazvao „Projekat sloboda“ i rekao da će početi u ponedeljak ujutru. Snage Centralne komande SAD (CENTCOM), 4. maja, zvanično započinju operaciju „Projekat Sloboda“ (Project Freedom), najavio je američki predsednik. Cilj ove masovne vojne misije je vraćanje slobode plovidbe za komercijalne brodove u Ormuskom prolazu, jednom od najkritičnijih vodenih puteva na svetu. Odluka o pokretanju misije dolazi u trenutku kada su ugrožene ključne rute kojima prolazi četvrtina svetske trgovine naftom, kao i značajne količine goriva i veštačkog đubriva. Operacija je osmišljena kao podrška trgovačkim brodovima koji pokušavaju da prođu kroz ovaj međunarodni koridor. „Naša podrška ovoj odbrambenoj misiji je od suštinskog značaja za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju, dok istovremeno održavamo pomorsku blokadu“, izjavio je admiral Bred Kuper, komandant CENTCOM-a. Sekretar finansija Skot Besent ukazao je na loš položaj Irana u svom intervjuu za Foks njuz „Napravili su veliku grešku u proceni kada su počeli sa direktnim vojnim napadima na svoje susede u Zalivu. Kao odgovor na to, ti susedi – koje bih opisao kao prilično popustljive u smislu dozvoljavanja novca iranske Revolucionarne garde i iranskog režima u njihove bankarske sisteme – pokazali su veliku spremnost na saradnju. Istupili su, dostavili nam detalje i omogućili nam da zamrznemo ta sredstva.“

Dok Iran drži blokiranim svetske energetske tokove zatvaranjem Ormuskog moreuza, naftna industrija te zemlje sve je više ugrožena američkom blokadom, zaključak je analize koju prenosi AP. Bez mogućnosti izvoza nafte koju proizvodi i sa sve manje prostora za skladištenje kod kuće, Iran bi mogao biti primoran da dramatično smanji ili potpuno obustavi proizvodnju na nekim bušotinama već za dve nedelje, smatraju eksperti. Jednom zaustavljena proizvodnja sa starih bušotina teško se može ponovo pokrenuti, ako uopšte i može, što bi ozbiljno ugrozilo budući naftni kapacitet Irana. Analitičari navode da je Iran već počeo da smanjuje proizvodnju kako bi izbegao potpuno gašenje bušotina.

Pritisak raste jer američko Ministarstvo finansija pojačava sankcije na iranske naftne pošiljke koje su već na moru, dok je američka vojska zaplenila najmanje dva tankera za koje se veruje da prevoze iransku naftu. Zbog ograničenog naftnog izvoza, Iranu pritiče sve manje ćvrste valute u ekonomiju koja je već oslabljena nedeljama rata, mesecima nemira i decenijama međunarodnih sankcija. Sa sve manje tankera koji prevoze iransku naftu, efekti zatvaranja Ormuskog moreuza samo su pojačani, što dovodi do nestašica avionskog goriva i rasta cena benzina širom sveta.

Analitičari primećuju značajno usporavanje proizvodnje, a skladišni kapaciteti na ostrvu Harg, glavnom iranskom naftnom terminalu, pune se sporije nego inače. Prema proceni firme Kpler, Iran još ima kapaciteta da skladišti oko dve nedelje proizvodnje, čak i nakon smanjenja. Kompanija Vud Makenzi ocenjuje da bi Iran mogao ostati bez slobodnog skladišnog prostora za oko tri nedelje. "Ako blokada potraje, smanjenja proizvodnje postaju neizbežna. Gašenje bušotina duže od mesec dana nosi rizik dugoročnog oštećenja rezervoara", upozorava analitičar Aleksandar Araman iz Vud Makenzija.

Danas će više od 30 evropskih lidera i premijer Kanade učestvovati na samitu Evropske političke zajednice (EPZ). U utorak se održava prvi samit EU–Jermenija u istoriji, uz učešće Ursule fon der Lajen i Antonija Koste.Moskva sa iritacijom posmatra kako odnosi Jerevana sa EU postaju sve topliji, prenosi BBC. Jermenija se dugo smatrala jednim od Putinovih najbližih saveznika na Južnom Kavkazu. Na snimcima koji kruže društvenim mrežama predsednik Francuske mirno šeta ulicama Jerevana zajedno sa Pašinjanom. Samit će biti prva poseta Zelenskog Jermeniji od stupanja na dužnost 2019. godine i od početka ruske invazije u punom obimu. On će prisustvovati 8. godišnjem samitu EPZ. Njegov prvi lični sastanak sa premijerom Jermenije održan je 5. oktobra 2023. godine, na marginama samita EPZ u Granadi, u Španiji. Trenutna poseta usledila je nakon putovanja Zelenskog u Azerbejdžan 25. aprila 2026. Godine što je takođe bila prva poseta od početka ruske invazije i signalizira širi regionalni diplomatski podsticaj. Jermenija ostaje formalno usklađena sa Rusijom, a ruske trupe su i dalje tamo stacionirane, uključujući 102. bazu u Gjumriju, udaljenu oko 120 kilometara od Jerevana, gde će boraviti Zelenski. Poseta Zelenskog dolazi uoči parlamentarnih izbora u Jermeniji zakazanih za 7. jun 2026. godine, koji se smatraju ključnim nadmetanjem između proevropskih i proruskih snaga. Predsednik jermenskog parlamenta Alen Simonjan jasno se odredio protiv ruskog maligning uticaja: „Nećemo dozvoliti da Jermenija bude pretvorena u pokrajinu. Nećemo biti upravljani onako kako se upravlja Belorusijom.“ Takođe je izjavio da se Rusija meša u predstojeće izbore „kupujući“ lokalne medije za rublje.

Evropska unija će u Jermeniju poslati tim stručnjaka za borbu protiv dezinformacija i stranog mešanja, u nastojanju da pojača njenu demokratsku otpornost i sposobnost upravljanja krizama u politički osetljivom periodu. Nova civilna misija EU u Jermeniji imaće 20 do 30 stručnjaka koji će pomoći zemlji da se suprotstavi ruskoj propagandi, manipulaciji informacijama i sajber napadima, kao i nelegalnim finansijskim tokovima. Ekspertski tim će pružati savete i pomoći u izgradnji kapaciteta ministarstava i nacionalnih institucija i identifikovanju i sprovođenju konkretnih akcija. Očekuje se da će misija, koja se šalje na zahtev jermenskih vlasti, početi da radi posle parlamentarnih izbora u Jermeniji 7. juna i da će trajati najmanje dve godine. EU je najavila i slanje "hibridnog tima za brzo reagovanje" na kraći period sa ciljem borbe protiv stranog mešanja pre izbora, koji se smatraju ključnim za ostanak zemlje na prozapadnom putu, prenosi Gardijan.

Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas izjavila je ranije da se Jermeni suočavaju sa masovnim kampanjama dezinformacija i sajber napadima. "Kada Jermeni izađu na izbore u junu, samo oni treba da izaberu budućnost svoje zemlje. EU pomože da se zaštiti otpornost Jermenije", rekla je Kalas. Partnerska misija EU u Jermeniji je druga civilna misija Unije u toj zemlji u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. U nastojanju da produbi odnose sa EU prethodnih godina, Jermenija je potpisala sporazum o partnerstvu kojim se obavezala na sprovođenje sveobuhvatnih demokratskih reformi, ali Rusija je i dalje njen značajan ekonomski i bezbednosni partner.

Državni sekretar Rubio uputio je oštru poruku da „Rusija, Kina i Iran neće doći spolja u našu hemisferu, destabilizovati naš region u našem dvorištu, ne pod predsednikom Trampom.“ Poruka je deo šireg pristupa SAD da protera kinesku nelojalnu konkurenciju iz Latinske Amerike i ponudi sistem zasnovan na tržišnim pravilima. Kina vođena diplomatijom javnog duga nastoji da sebi obezbedi pristup resursima koje poseduju zemlje u razvoju dok za uzvrat nudi kredite i transakcije koje ne donose dodatnu vrednost lokalnom stanovništvu i ne podstiču ekonomski razvoj. Specijalni odbor o Kini američkog Kongresa objavio je izveštaj pod nazivom “Kineska mineralna mafija”. U izveštaju američki zakonodavci publikuju najznačajnije kineske rudarske operacije širem sveta. U izveštaju se konstatuje da su kineske rudarske operacije višestruko štetne po životnu sredu, da ne podstiču ekonomski razvoj lokalnih zajednica i da predstavljaju opasan monopol od čega države na čijoj teritoriji posluju imaju malo koristi. U Vašingtonu je na pomolu redak trenutak apsolutne dvostranačke sloge. Grupa američkih senatora formirala je jedinstven front sa jasnim ciljem: obuzdavanje rastućeg i, kako kažu, „agresivnog“ uticaja Pekinga. Senatori su uputili direktan apel administraciji predsednika, upozoravajući ih da ne smeju činiti nikakve ustupke Kini uoči predstojećeg samita. Kada se demokrate i republikanci u današnjem političkom klimatu ovako brzo slože oko nečega, to je jasan signal da Vašington posmatra poteze Kine sa maksimalnim oprezom. Ovaj pritisak iz Senata dolazi u trenutku kada su odnosi između dve svetske sile na prelomnoj tački, a ishod predstojećeg samita mogao bi da definiše globalnu ekonomsku i bezbednosnu politiku za narednu deceniju.

Indija gradi mega-čvorište vredno 10 milijardi dolara na ostrvu Veliki Nikobar, u blizini Malačkog moreuza, rute kojom se odvija oko 30% svetske trgovine i oko 80% kineskog uvoza nafte. U mirnodopskim uslovima to je „žila kucavica“ slobodnog protoka, ali u kriznim situacijama predstavlja potencijalno strateško usko grlo. Indija tamo ubrzano širi vojnu infrastrukturu kako bi stekla polugu uticaja nad ključnom kineskom rutom snabdevanja.Malo je verovatno da će Kina i Indonezija dozvoliti Indiji da dominira Malačkim moreuzom bez konfrontacije u narednom period.

Nova strategija administracije Donalda Trampa prema Kini dobija dramatične obrise. Kombinovanjem ekonomskog gušenja i demonstracije vojne moći, Vašington nastoji da postigne maksimalnu polugu uticaja uoči ključnih pregovora sa Pekingom. Glavni udarac usmeren je na kinesko snabdevanje energentima. Tramp sprovodi oštru blokadu iranske nafte, koju Peking koristi kao jeftin, neformalan izvor napajanja svoje ekonomije. Kineski tankeri su primorani na duže i skuplje rute kako bi izbegli zaplenu od strane američke 7. flote. Postavljen je rok od dve nedelje za postizanje dogovora. Cilj je naterati predsednika Sija da, pod pritiskom energetske krize, „disciplinuje“ Teheran i prihvati američke uslove. Dok se Kina ekonomski iscrpljuje, američka vojska steže obruč na terenu. Američki marinci i specijalne jedinice izvode intenzivne vežbe bojevog gađanja i padobranske operacije, šaljući jasnu poruku o spremnosti za brzu reakciju na vežbama na Filipinima I Južnoj Koreji. Prvi put u istoriji, najviša operativna komanda japanske vojske, rame uz rame sa američkim marincima, sprovodi manevre na jugozapadnim ostrvima u neposrednoj blizini Tajvana. Ova taktika je klasičan primer Trampove diplomatije „velike palice“. Ideja je da Si Đinping sedne za pregovarački sto dok su kineske luke “prazne”, a granice okružene najnaprednijim vojnim arsenalom saveznika. Dok kineska ratna mornarica (PLAN) raste brzinom koju Pentagon više ne može da prati sopstvenim kapacitetima, Sjedinjene Države vuku radikalan potez: autsorsovanje proizvodnje ratnih brodova. Brojke su neumoljive. Procena da je kineski kapacitet za brodogradnju 232 puta veći od američkog nije samo statistička zanimljivost, već egzistencijalna pretnja po američku dominaciju na Pacifiku. Sa flotom od preko 370 brodova, Kina je kvantitativno već pretekla SAD, dok američka brodogradilišta pate od manjka radne snage i zastarele infrastrukture. Planirani budžet od 1,85 milijardi dolara za 2027. fiskalnu godinu namenjen je studiji koprodukcije sa Japanom i Južnom Korejom. Korišćenje ovih dizajna omogućilo bi SAD da brzo „naštancuje“ veći broj manjih, ali sposobnih borbenih jedinica, umesto da se decenijama muči sa sopstvenim skupim i problematičnim projektima.

Premijerka Japana Sanae Takaiči izjavila je danas da će njena zemlja ažurirati svoju bezbedno-ekonomsku Strategiju za slobodan i otvoren Indo-Pacifik, usvojenu pre deset godina, i da će Japan imati aktivniju ulogu u regionu, piše japanski list Džapen tajms. Tokio nastoji da ojača veze u Aziji kako bi se suprotstavio uticaju Kine i ublažio neizvesnost u vezi sa politikom SAD tokom drugog mandata predsednika Donalda Trampa. Takaiči je u obraćanju studentima u Hanoju putem video veze rekla da će u središtu ažurirane Strategije biti izgradnja ekonomskog ekosistema koji jača lance snabdevanja energijom i retkim mineralima, proširenje i jačanje ekonomskog poretka zasnovanog na pravilima i podsticaj bezbednosne saradnje.

Japanska premijerka je dodala da su za određivanje sudbine zemalja Indopacifičke regije autonomija i otpornost neophodni u svim aspektima ekonomije, društva i bezbednosti, zbog izazovnih međunarodnih okolnosti. "U ovom regionu, koji drži ključ budućeg mira i stabilnosti međunarodne zajednice, potvrđujem svoju odlučnost da ispunim ulogu Japana, kao što smo uvek činili, i da budemo proaktivniji više nego ikad u izgradnji međunarodnog poretka zasnovanog na slobodi, otvorenosti, raznolikosti, inkluzivnosti i vladavini prava", rekla je Takaiči vijetnamskim studentima.

Britanski kralj Čarls Treći pozvao je u američkom Kongresu SAD da ostanu lojalne svojim istorijskim zapadnim saveznicima, u vreme kada je "poseban odnos" sa Velikom Britanijom zategnut zbog pojačanih tenzija oko ratova u Iranu i Ukrajini, preneli su strani mediji. Savez između dve zemlje "ne može počivati na prošlim uspesima", rekao je britanski monarh članovima Kongresa koji su ga podržavali, nakon što ga je ranije, sa neobičnom pompom, primio predsednik Donald Tramp u Beloj kući. "Izazovi sa kojima se suočavamo su preveliki da bi ih bilo koja nacija sama rešila", rekao je Čarls pozivajući obe zemlje da brane svoje zajedničke vrednosti i odole pozivima da se "sve više povlače u izolacionizam".

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je na ceremoniji dočeka britanskog kralja Čarlsa III i kraljice Kamile u Beloj kući da su Amerikanci kroz istoriju imali najbliže saveznike upravo u Britancima, ističući dugogodišnje veze dve zemlje. Donald Tramp je, kako prenosi BBC, rekao da on i njegova supruga, prva dama SAD, Melanija Tramp, nikada neće zaboraviti posetu zamku Vindzor prošle godine, dodajući da će kralj Čarls III i kraljica Kamila imati prijatan, boravak u SAD. Tramp je naveo da će govor britanskog kralja pred Kongresom SAD "izazvati zavist zbog njegovog lepog akcenta", opisujući ga kao "veoma elegantnog čoveka".

Kralj Čarls III je tokom državne večere sa predsednikom Trampom izneo nekoliko šala. U duhovitom tonu osvrnuo se na Trampov projekat balske sale u Istočnom krilu Bele kuće, uporedivši ga sa britanskim paljenjem Bele kuće 1814. godine. „Ovom prilikom ne mogu, a da ne primetim preuređenja Istočnog krila, gospodine predsedniče, nakon vaše posete zamku Vindzor prošle godine“, rekao je kralj, a preneo Independent. „Moram da kažem da smo mi Britanci, naravno, imali i sopstveni mali pokušaj ‘preuređenja nekretnine’ Bele kuće 1814. godine“, našalio se, aludirajući na spaljivanje Vašingtona kada su britanske snage zapalile Belu kuću. Čarls se takođe našalio na račun Trampove nedavne izjave da bi evropske zemlje govorile nemački bez Sjedinjenih Država, dodajući da bi Amerikanci govorili francuski bez Ujedinjenog Kraljevstva.

Ujedinjeni Arapski Emirati, jedan od najvećih proizvođača nafte na svetu, najavili su da će napustiti OPEK i OPEK Plus. Izlazak iz organizacija proizvođača nafte dolazi u trenutku krize na naftnom tržištu izazvanom zatvaranjem Ormuskog moreuza. Uslove otvaranja moreuza Iran je poslao SAD-u. U Vašingtonu se o predlogu, zvanično, nisu izjasnili. Ormuski moreuz, kroz koji je prolazila petina svetske nafte, i dalje je zatvoren. A proizvodnja nafte zemalja Persijskog zaliva koje od Ormuskog moreuza zavise pala je u aprilu za 57 odsto u odnosu na period pre rata. Efekat ovoga osećaju svi, a rešenja nema, samo apeli. "Apelujem na sukobljene strane - otvorite moreuz. Pustite brodove da prolaze. Bez naknada. Bez diskriminacije. Dopustite nastavak trgovine. Pustite globalnu ekonomiju da prodiše", rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

I u situaciji krajnje neizvesnosti sa prometom u Hormuskom tesnacu UAE su rešili da izađu iz OPEK-a i OPEK +, organizacija zemalja koje sumarno proizvode polovinu svetske nafte. Odluka, koja ima potencijal da utiče i na samu organizaciju, zalivske zemlje, ali i svetsku cenu nafte, doneta je pošto su Emirati kritikovali druge arpske zemlje da ih nisu dovoljno zaštitile od iranskih napada. Interesantno, no odluka je objavljena baš na dan kada su se zemlje Zaliva sastale u Saudijskoj Arabiji na prvom od početka rata u Iranu sastanku, upravo da bi razgovarali kako da se zaštite od napada i šta dalje sa Ormuskim moreuzom.

Globalni vojni izdaci porasli su za 2,9 odsto u 2025. uprkos padu od 7,5 odsto u Sjedinjenim Državama, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp zaustavio novu finansijsku vojnu pomoć Ukrajini, pokazuje izveštaj istraživačkog centra za konflikte objavljen u ponedeljak. Vojni izdaci su se povećali na 2,89 biliona dolara u 2025, što je 11. uzastopna godina rasta, a udeo u globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) dostigao je 2,5 odsto – najviši nivo od 2009, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Tri države sa najvećim vojnim izdacima, SAD, Kina i Rusija, zajedno čine 1,48 biliona dolara, ili 51 odsto globalnih izdvajanja.

Koncept Nemačke vojske 2035. uvodi dva nova divizijska elementa: drugu diviziju za domaću odbranu i diviziju korpusnih trupa sa predviđenim potrebama za ljudstvom od 151.000 aktivnih vojnika u poređenju sa današnjih ~63.000. Neke od velikih promena su prelazak na ukupno teže jedinice, gde će prethodne „teške, srednje i lake“ divizije ustupiti mesto „oklopnoj, mehanizovanoj i srednje-lakoj“. Što se tiče manevara, svaka divizija će dobiti izviđačko-jurišnu brigadu i tri do četiri manevarske brigade. Divizijski elementi podrške uključivaće štabni i signalni bataljon sa četom za elektronsko ratovanje pod njim, artiljerijski bataljon, puk protivvazdušne odbrane i elemente logističke i inženjerijske podrške. Divizija korpusnih trupa će u međuvremenu pružati elemente podrške ostale tri divizije sa dve konjičke (Panzeraufklärer) brigade, helikopterskom brigadom, artiljerijskom brigadom, brigadom protivvazdušne odbrane i inženjerijskom brigadom. Trenutna Divizija za odbranu domovine biće podeljena na dva dela uz dodatak dva dodatna puka za odbranu domovine (postoje naznake da će oni biti uzdignuti na nivo formacija veličine brigade). Na kraju, formiranje Višedomenske operativne grupe za oružje dugog dometa radi planiranja i koordinacije oružja za duboke udare sa dometom do 2.500 km.

Smrt ministra obrane Sadija Kamare, tokom niza koordinisanih napada na nekoliko gradova u Maliju, ozbiljan je izazov za huntu u Bamaku. Pet garnizonskih gradova u Maliju – Kati, Bamako, Sevare, Gao i Kidal – istovremeno su bili meta napada tokom proteklog vikenda. Džihadisti povezani sa Al Kaidom iz Grupe za podršku islamu i muslimanima (JNIM), u koordinaciji sa Frontom za oslobođenje Azavada (FLA), koji se uglavnom sastoji od tuareških pobunjeničkih pokreta za nezavisnost, preuzeli su odgovornost za napade, piše DW.

Sadio Kamara, ministar odbrane Malija, ubijen je u subotu, 25. aprila 2026, u samoubilačkom napadu koji je izveo JNIM. Vlada je saopštila da je napadač detonirao automobil napunjen eksplozivom ispred Kamarine privatne rezidencije u Katiju, oko 15 kilometara od glavnog grada Bamaka. Kati je centar vojne moći i sedište prelazne vlade. Najavljeno je da će biti organizovana državna sahrana ministra i proglašena je dvodnevna nacionalna žalost.

Prema navodima nemačkog lista Tagescajtung, vođa malijske hunte, general Asimi Gojta, povukao se iz glavnog grada na bezbednu lokaciju prema susednoj državi na jugozapadu, Gvineji. Stručnjaci na društvenim mrežama pretpostavljaju da se nalazi u bazi specijalnih snaga kojima je Gojta ranije komandovao – moguće pod turskom zaštitom. Od petorice vođa puča koji su 2020. godine srušili izabranu civilnu vladu Malija i u međuvremenu uspostavili autoritarni vojni režim, dvojica su sada eliminisana: ministar odbrane Sadio Kamara, čiju je smrt vlada potvrdila u nedelju uveče, i šef obaveštajne službe Modibo Kone, za koga zvanična potvrda još ne postoji – ima i izveštaja da je teško ranjen i da je prebačen u Maroko.

Kidal, na severoistoku zemlje, uporište je FLA. Grad je simbol rastuće moći malijske vojske, koja ga je 2023. godine ponovo zauzela od Tuarega uz podršku ozloglašene ruske grupe Vagner. Međutim, situacija se preokrenula. Afrički korpus pod kontrolom Moskve, koji se smatra naslednikom grupe Vagner, potvrdio je 27. aprila povlačenje svojih snaga iz Kidala nakon teških borbi, a u dogovoru s malijskim vlastima. Pobunjenici su ranije objavili da su zauzeli velike delove severnog Malija.
Ruska plaćenička formacija stacionirana u Maliju kako bi tamošnjoj vojnoj hunti pomagala u borbi sa separatistima i islamskim ekstremistima potvrdila je danas da se, posle serije njihovih koordinisanih napada tokom vikenda, povukla iz severnog grada Kidala, prenosi BBC. Kroz seriju objava na društvenim mrežima, Ruski afrički korpus je saopštio da je "napustio lokalitet" zajedno sa pripadnicima armije Malija. Separatistički Oslobodilački front Azavada (OFA) saopštio je u nedelju da su ruski plaćenici pristali da se povuku za stalno. OFA je takođe saopštio da je preuzeo kontrolu nad Kidalom i da je on "sada slobodan". Mali se godinama suočava sa pobunom separatista na severu zemlje, kao i sa aktivnošću grupacija povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je u sredu da njegova administracija razmatra moguće smanjenje broja američkih vojnih snaga stacioniranih u Nemačkoj, dodajući da će odluka uskoro biti doneta. „Sjedinjene Države proučavaju i razmatraju moguće smanjenje broja vojnih snaga u Nemačkoj, a odluka će biti doneta vrlo brzo“, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social. Trampova izjava usledila je nakon njegove kritike nemačkog kancelara Fridriha Merca u utorak zbog rata u Iranu, dan nakon što je Merc rekao da Iranci ponižavaju SAD u pregovorima o njegovom okončanju.

Trampova administracija takođe je više puta oštro kritikovala mnoge članice NATO-a zbog toga što nisu pomogle u američko-izraelskom ratu protiv Irana, uključujući i kritike nekih zbog toga što nisu poslale svoje mornarice kako bi pomogle u otvaranju Ormuskog moreuza.

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus izjavio je da je najava povlačenja 5.000 američkih vojnika iz te zemlje očekivana i da Evropljani moraju preuzeti više odgovornosti za sopstevenu bezbednost. Pistorijus je rekao da je Nemačka na dobrom putu - povećava se broj vojnika Bundasvera a radi se i na bržoj nabavci vojne opreme i ulaganju u infrastrukturu. On je dodao da je prisustvo američkih vojnika u Nemačkoj u interesu kako Evropljana tako i Amerikanaca, kao i da tesno sarađuju s Amerikancima u svim njihovim bazama u Nemačkoj.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da ga nije iznenadila odluka SAD da povuče 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. "Sve što smo čuli poslednjih dana nije ništa novo. Situacija je možda donekle eskalirala, ali to nije ništa novo“, rekao je Fridrih Merc televiziji ARD. Merc je ocenio da je malo verovatno da će Sjedinjene Države isporučiti Nemačkoj rakete srednjeg dometa "Tomahavk“, koje je obećao bivši američki predsednik Džo Bajden 2024. godine. "Kako sada vidim, SAD objektivno nemaju praktično nikakvu mogućnost da nam prebaciju sisteme tog tipa. Koliko znam, ni oni ih trenutno nemaju dovoljno“, kazao je Merc.

Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da će povećati carine na automobile i kamione iz Evropske unije na 25 odsto, uz tvrdnju da evropski blok nije u potpunosti ispoštovao trgovinski sporazum postignut sa SAD. "Drago mi je da objavim da, s obzirom na to da Evropska unija ne poštuje naš potpuno dogovoreni trgovinski sporazum, sledeće nedelje povećavam carine na automobile i kamione koji dolaze u Sjedinjene Američke Države", napisao je Donald Tramp na svojoj platformi Truth Social, prenosi Blumberg. On je naveo da će carina biti povećana na 25 odsto. Kako je istakao, nove mere se neće odnositi na vozila proizvedena u fabrikama u SAD. "Jasno je dogovoreno da, ako proizvode automobile i kamione u fabrikama u SAD, neće biti carina", rekao je američki predsednik.

Ova odluka, kako navodi Blumberg, mogla bi posebno da pogodi kompaniju Stelantis, koja u SAD uvozi modele brendova Alfa Romeo, Fiat i Maserati iz Evrope. Akcije kompanije na američkom tržištu pale su do 3,6 odsto. Istovremeno, neki veliki evropski proizvođači automobila, uključujući Volkswagen, Mercedes-Benz Group i BMW, imaju proizvodne pogone u SAD. Blumberg navodi da Trampov potez ponovo otvara trgovinski spor sa jednim od najvećih ekonomskih blokova, u trenutku kada globalnu ekonomiju dodatno opterećuju posledice sukoba u Iranu i rast cena energenata.