Maska moći: Zašto Kina ostaje regionalna sila uprkos globalnim ambicijama

Konstanta savremenih međunarodnih odnosa je prilagođavanje u cilju zaštite nacionalnih interesa. Spoljnopolitička orijentacija je ključna odrednica u pogledu uspostavljanja održivih i pouzdanih savezništava. U poslednje četiri godine primetne su promene kojima je sve teže upravljati. Kvalitet i ocena saveznika odnosi se na mnogo širi okvir od nacionalne politike. Rusija i Kina su dva najveća globalna gubitnika novog i „multipolarnog poretka“. Od Južne Amerike do Bliskog istoka njihovi saveznici su potučeni do nogu bez mogućnosti za revanš. Mit o Kini kao sili u usponu vešto je sa kriven iza megalomanske predstave koju upravo Kina želi da vidimo, dok sve ostalo ostaje sa kriveno i ispod površine. Nije sporno kinesko čudo i izlazak 600 miliona ljudi iz najgoreg siromaštva i gladi. Kini treba odati reformsko priznanje kako je od trećesvetske države dosegla moć koju nikada u istoriji nije imala.

U ovoj analizi posebno ću se baviti Kinom jer njena „lažna“ uzdržanost i „dalekovidost“ predstavljaju masku i štit za prikrivanje slabosti. Ovo nikako ne znači da Kineska komunistička partija nema globalne ambicije i planove koji se većini čovečanstva nikako ne mogu dopasti. Model koji je ponudila Kina kao pokušaj ulaska na velika vrata planetarne šahovske table nije dočekao ni svoj 18. rođendan. Od Afrike, preko Azije do Evrope, projekat Puta svile se pokazao kao izuzetno pogrešna strateška investicija.

Venecuela i Iran su dve države koje su ušle u strateško partnerstvo sa Kinom, dale svoje sirovine za kineske državne kredite i na kraju iz tog poduhvata diplomatije javnog duga ostaju bez zaštite kada im je najpotrebnija. U dalekom Pakistanu pokreće se pitanje sudbine projekata u koje su uložene milijarde dolara. U Šri Lanki je građen aerodrom u okviru Puta svile koji danas niko osim ptica ne koristi. Model diplomatije javnog duga nije isto što i strateško savezništvo. Kina je kroz plasman svojih sredstava pokušala da izgradi snažnu multilateralnu mrežu, ali je odnose uvek držala na bilateralnom nivou. Inicijativa Put svile imala je svoj evropski forum popularno nazvan 18+1. Vremenom su države počele da napuštaju ovaj format, dok neke učesnice nikada nisu uzele nijedan kredit od Kine.

Format 18+1 zamišljen je kao platforma za saradnju Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE). Iako je počeo sa velikim obećanjima o „zlatnom dobu“ investicija, danas taj format izgleda prilično drugačije — skoro kao grupa na Viberu koju su svi bitni članovi napustili, ali niko je nije zvanično obrisao. Kina je isporučila kredite, ali vrlo malo investicija. Zašto verovati da će u budućnosti biti bolja perspektiva? Specijalni odbor Američkog kongresa u izveštaju pod nazivom „Kineska mineralna (rudarska) mafija“ pozabavio se na vrlo detaljan način kineskim rudarskim operacijama od Afrike i Južne Amerike do Evrope, gde spominje Srbiju kao jedini evropski slučaj.

Evropska unija Kinu tretira na trojaki način – kao partnera, konkurenta i izazivača. Predsednik Tramp, spremajući se za samit sa generalnim sekretarom Ksijem, u potpunosti menja globalni okvir i smanjuje kineski manevarski prostor. SAD su uspešno odbranile Panamu kada je nepovoljna kineska koncesija ukinuta na Panamskom kanalu; Venecuela je završena priča. Na sve to, latinoamerički partneri potpisuju zajedničke izjave sa SAD. Razlika je očigledna: Kina je zainteresovana za pristup sirovinama i teritoriji – luke, pruge, aerodromi – nudeći transakcije, ali ne i sistem. SAD, sa druge strane, nude pristup globalnom i američkom sistemu. Zapadni standardi su globalni standardi, dok su kineski standardi ograničeni na kineski monopol i ne poseduju nužno pravne, ekološke, tehnološke i socijalne „osigurače“ kao što je to slučaj na Zapadu.

Kina kondicije za Ameriku predvođenu predsednikom Trampom nema. Po okončanju konflikta sa Iranom neće više biti jeftinih energenata iz Irana po ceni od 10 $. A to znači da je upravo Kina ta koja će se pronaći usred energetske krize. Evropljani jasno saopštavaju da oni neće biti odrednica za kineski višak proizvodnje. Kriza nastala konfliktom sa Iranom utiče na usporavanje kineskog rasta i smanjuje potrebu za kineskim izvozom. Centar za strateške i međunarodne studije upozorava da će u 2026. godini Kina nastaviti sa izdavanjem ultra-dugoročnih specijalnih obveznica u vrednosti od 188,4 milijarde dolara radi finansiranja mera stimulacije, povećavajući istovremeno i državnu potrošnju i deficit kako bi upravljala trendom usporavanja svoje ekonomije. Sa druge strane, Kina je prvi put u istoriji 2023. godine pretekla Rusiju po globalnoj prodaji naoružanja i vojne opreme, da bi 2024. godine pala na svega 3,9% globalnog udela.

Kada se analizira američka u odnosu na kinesku globalnu moć, u razmatranje se moraju uzeti parametri projekcije globalne vojne moći. Kao veliko upozorenje treba da služi činjenica da su kineski prvi i drugi nosač aviona, Liaoning i Šandong, proveli 58 dana izvan prvog i drugog ostrvskog lanca 2025. godine, čime je oboren nekadašnji rekord od 32 dana u okolini kineske obale. Država koja nije u stanju da pošalje svoje brodove i nosače aviona na globalne tačke direktnog i otvorenog konflikta, demonstrira moć i sposobnost kontinuiranog prisustvo, nije velika već regionalna sila. Posle četiri godine agresije protiv Ukrajine, na primeru Rusije se videlo da velika vojna sila ne čini automatski tu zemlju i globalnom silom.

Autor: Darko Obradović